I NAJGORA VAKCINA BOLJA OD INFEKCIJE: Dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog iz SAD, o razvoju i mutacijama korone

D. MATOVIĆ

28. 12. 2020. u 11:00

NEMA razloga za poseban strah od novog mutanta virusa korona koji se trenutno širi. Bar za sada. Ali, ako se ovom novom soju dopusti da se raširi, i ako mu se da dovoljan broj inficiranih da nastavi sa evolucijom i proizvodnjom novih podsojeva, samo je pitanje vremena kada ćemo dobiti nove mutante koji izbegavaju prethodni imunitet - i onaj od vakcina, ali i onaj od prethodnih infekcija. To bi značilo da cela priča počinje od kvadratne nule.

И НАЈГОРА ВАКЦИНА БОЉА ОД ИНФЕКЦИЈЕ: Др Милош Бабић, молекуларни биолог и неуробиолог из САД, о развоју и мутацијама короне

Privatna arhiva

Dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog, u naučnoj onlajn publikaciji "Nauka u Srbiji", nedavno je ovako javnost upozorio na novi soj virusa koji se pojavio u Velikoj Britaniji. Dr Babić, koji radi na Univerzitetu u Arizoni i bavi se bioinženjeringom, objašnjava za "Novosti" da mutacija virusa u Britaniji nije iznenada otkrivena:

- Različiti sojevi se prate neprestano, jer se svi brinu da li će izaći nešto što zahteva značajne međunarodne akcije. Britanski soj nije još razlog za paniku, ali mora se ograničiti širenje.

Dr Babić upozorava da bi u tom slučaju svi opet bili ranjivi, uključujući tu i ljude koji su već preležali virus:

- Efektivnost vakcina bi se smanjila, mada je gotovo nemoguće da virus mutira na način koji bi potpuno negirao zaštitu. Britanski soj nije jedini, prati se nekoliko drugih koji su zabrinjavajući, pogotovo jedan u Južnoj Africi.

U ranim danima razvoja virusa, razdvojile su se linije A i B: linija A je bliža početnim virusima iz šišmiša i pangolina, dok je linija B brzo naletela na par važnih mutacija koje su pomogle u daljem širenju kroz ljude. Mutant o kome se trenutno najviše govori zove se "B.1.1.7".

- Većina promena povećava sposobnost virusa da se veže za ljudske ćelije i da uđe u njih. Novi soj nosi u sebi 17 stabilnih mutacija - objašnjava dr Babić. - One povećavaju infektivnost, možda i do 70 procenata. Veća briga sledi iz činjenice da ovo sada stvara novu "strukturalnu platformu" i mada ovo skoro sigurno ne bi negiralo imunitet iz vakcina, može da smanji njihovu efikasnost.

Babić naglašava da virus nema mnogo šanse da evoluira, ako se drži pod kontrolom, ako je broj zaraženih mali, i ako se tako dočeka vakcina i proizvede širok imunitet.

- Čak i posle vakcinacije, kada imamo manji broj nezaštićenih i ako virus nastavi da cirkuliše, ima manje prilika da skupi nove mutacije. Virusi korona sporo mutiraju i ograničavanje brzine evolucije je vrlo efektivna strategija.

Babić smatra da sigurnost nije problem ni za jednu vakcinu koja je ozbiljan kandidat, jer su sve neuporedivo bolje nego dobijanje virusa. Mnogo važnije pitanje je ko će moći koliko vakcina da proizvede, i gde će te doze otići. Te nepoznanice, međutim, nisu predmet nauke, već politike.

- Strah je usmeren u pogrešnom smeru - ne treba se bojati vakcine, već efekata virusa - kaže Babić. - To je kao da čovek u zapaljenoj kući udiše dim, i dok kašlje i guši se, raspravlja da li treba da izađe napolje na vetar i kišu, jer možda će mu se pokvasiti kosa pa će se prehladiti.

Za ljude koji se nisu zarazili, zaključuje naš naučnik, nema opcije u kojoj nema rizika - mogu da uzmu vakcinu i rizikuju njene nuspojave ili da sačekaju da se zaraze i rizikuju neželjene efekte infekcije.

KONTROLA

NEDAVNO objavljena "Fajzerova" studija poredila je, kaže naš sagovornik, 21.000 ljudi koji su primili vakcinu sa kontrolnom grupom od isto toliko osoba koje su umesto vakcine dobili injekciju fiziološkog rastvora:

- Od bolesti koje nisu kovid 19 umrlo je četvoro iz kontrolne grupe, i dvoje vakcinisanih. Ukupno je bilo 37 slučajeva teških bolesti sa dugim posledicama - od toga 19 u kontrolnoj, i 18 u vakcinisanoj grupi. Ukupno, učestalost ovih problema u obe grupe je bila u okviru proseka za normalnu populaciju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)