INTERVJU Zagorka Dolovac: Potkopavaju tužilaštvo iz ličnih interesa

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

15. 11. 2020. u 10:00

ИНТЕРВЈУ Загорка Доловац: Поткопавају тужилаштво из личних интереса

Foto Ž. Knežević

PREDSEDNIK Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović nedavno je izjavio da je za Republičkog javnog tužioca Zagorku Dolovac "Srbija skandinavska zemlja blagostanja", u kojoj bezmalo nema kriminala, već "samo cveta cveće".

Kolege iz Udruženja tužilaca prozivaju je jer se ne pojavljuje u javnosti, a opozicija alarmira Interpol da je nađu. Za gospođu Dolovac sve je to vrsta političkog performansa i pritiska.

- Čini mi se da je taj deo intervjua sudije Stepanovića deo medija namerno izvukao i maliciozno eksploatisao u okviru negativne kampanje koju vode protiv javnog tužilaštva, zarad navodnog interesa javnosti i novinarskog profesionalizma. Ne mogu se oteti utisku da je reč o namernom potkopavanju krivično-pravnog sistema u zemlji zarad određenih interesa, bilo da su oni privatni ili politički - kaže u intervjuu "Novostima" Dolovčeva.

- Nikada nisam idealizovala stanje u našem društvu, niti je to moguće pošto se već decenijama bavim teškim oblicima protivpravnog ponašanja pojedinaca. Ne smatram ni da postoje idealni državni sistemi i društva današnjice. Upravo u nekoj od tih skandinavskih zemalja, ne tako davno njihov državljanin zbog političkih ubeđenja ubio je 77 mladih ljudi i dece, od kojih su neki imali samo 14 godina. Ako je to blagostanje, onda ga na takav način ne želim u Srbiji.

Foto Ž. Knežević

o Koliko su utemeljeni Stepanovićevi komentari?

- Navedene komentare sudije Stepanovića smatram neprimerenim, posebno one kojima se neutemeljeno i paušalno ocenjuje rad celokupnog tužilaštva. Sudski zvaničnici nisu ti kojima se na osnovu zakona podnosi izveštaj o našem radu, već je to Narodna skupština. Uz to, analize rada pravosuđa od strane domaćih i međunarodnih institucija pokazuju da su problemi, posebno sa trajanjem postupaka i donošenjem odluka, pre vezani za sudove nego za tužilaštva, što je sudija Stepanović zaboravio da spomene.

o On navodi da nijedan slučaj visoke korupcije nije otišao iz tužilaštva u sud. Šta se dešava sa antikoruptivnim odeljenjima?

- Nedavno sam izjavila da ima mesta unapređenju borbe protiv korupcije i očekujem da će dodatni rezultati biti uskoro vidljivi. Ali, smatram da navedena izjava ne stoji. Prema podacima Republičkog javnog tužilaštva, od 1. marta 2018. do 30. juna 2020, dakle od osnivanja Posebnih odeljenja za suzbijanje korupcije pri četiri viša javna tužilaštva, ta odeljenja obradila su više od 24.000 krivičnih prijava, podnela optužne akte protiv 2.163 okrivljenih, a sudovi su doneli osuđujuće presude protiv 1.295 lica i samo 39 oslobađajućih. Podaci jasno govore o kvalitetu i kvantitetu rada tužilaštava u borbi protiv korupcije. Ne slažem se da je reč o krivičnim delima koja su manje društveno opasna. Sva krivična dela korupcije nose značajnu opasnost po društvo. U borbi protiv korupcije izuzetno je značajna saradnja građana, privrede i institucija sa nama, pa apelujem da nam u toj borbi pomognu.

o Da li vas je pronašao Interpol, s obzirom na to da je Marinika Tepić prijavila vaš nestanak?

- Donekle razumem razloge političke teatralnosti nekih političara, ali je ne odobravam. U konkretnom slučaju reč je o političkoj predstavi i pokušaju unižavanja javnog tužilaštva, ali samo za domaće potrebe i prilike. Naime, Interpol je međudržavna organizacija kriminalističkih policija i u okviru nje se komunicira zvaničnim - državnim putem. On se ne bavi dopisima pojedinaca, posebno ne onim koji su politički inspirisani.

o Šta se dešava sa krivičnim prijavama koje su protiv vas podneli pojedini lideri opozicije?

- Krivične prijave su odmah prosleđene nadležnim javnim tužilaštvima i nemam dalje informacije o njima, s obzirom na to da bi moje interesovanje predstavljalo sukob interesa.

Foto Ž. Knežević

o Da li to vidite kao pritisak na rad Tužilaštva i vas lično?

- Ne sumnjam u to da je namera onih koji su te prijave podneli pokušaj uticaja na tužilaštvo, pa i mene lično, ali bezuspešan. Uticaj na javno tužilaštvo zakonom je zabranjen. Na pritiske ne reagujem.

o A ima li pritiska od strane vlasti? Kako se protiv toga borite?

- Princip podele vlasti podrazumeva dinamičan odnos, u kom grane vlasti imaju određena očekivanja jedna od druge. Ta očekivanja su ponekad opravdana, a ponekad ne. Poštovanje i pravilna primena zakona je jedini način da se određene sporne situacije razreše i izbegne njihovo eventualno nastavljanje ili ponavljanje.

o Kako ste zadovoljni rezultatima upravo završenih izbora za Državno veće tužilaca?

- Izborna komisija DVT je saopštila koji su kandidati dobili najveće poverenje kolega i zadovoljna sam jer su javni tužioci i zamenici podržali kandidaturu ljudi koji su se u toku dosadašnjeg rada, na osnovu saznanja koja imam, pokazali kao tužilački profesionalci, čija su stručnost, osposobljenost i dostojnost neupitni. Čestitam im i iskazujem podršku u postupku izbora koji će uslediti pred Narodnom skupštinom, nadam se, uskoro. Kao posebnu vrednost mogu da istaknem okolnost da, kako je na to ukazala Izborna komisija, do zaključenja glasanja nije dostavljen nijedan prigovor, niti primedba na izborni proces, uz prisustvo posmatrača OEBS-a i strukovnih udruženja.

POSTUPCI NE TRAJU DUGO

o IMA li krivice i tužilaca za to što u Srbiji postupci dugo traju?

- Ne slažem se da krivični postupci dugo traju. Oni nisu ni kratki, jer postoji zakonska obaveza da se svi dokazi i činjenice svestrano razmotre i time izbegne da eventualno nevina osoba trpi krivičnu sankciju. U najvećem broju slučajeva traju u skladu sa prosečnim vremenom koje je potrebno da se donese prvostepena odluka i u drugim zemljama u svetu. Jedna analiza je pokazala čak da je od momenta uvođenja tzv. tužilačke istrage prosečno vreme predistražnih i istražnih radnji sa godinu i više dana spalo na šest meseci. Svesni smo da postoje pojedini postupci koji bi mogli biti kraći. Zato se trudimo da što više implementiramo sporazum o priznanju krivice ili odloženo krivično gonjenje.

o Čuju se primedbe na rad specijalizovanih tužilaštava za organizovani kriminal i ratne zločine. Kako ocenjujete njihov učinak?

- Naša zemlja skoro dve decenije razvija tužilaštva posebne nadležnosti, od organizovanog kriminala i ratnih zločina, do visokotehnološkog kriminala, i postignuti su određeni rezultati. Tužilaštvu za organizovani kriminal su tokom 2019. podnete krivične prijave protiv 161 osobe, od kojih je 64 optuženo, i to 32, dakle 50 odsto, za krivična dela upravo "visoke" korupcije, s obzirom na to da su okrivljeni bili izabrana, imenovana ili postavljena lica, ili je vrednost imovinske koristi bila preko 200 miliona dinara. Čudi me da ovi podaci nisu bili poznati sudiji Stepanoviću kada je iznosio svoje viđenje o radu javnog tužilaštva u Srbiji. Predstoji nam i jačanje borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa i tzv. kriminalnih klanova, posebno onih iz inostranstva koji su prisutni kod nas. Međunarodna saradnja će biti jedan od ključnih resursa koje ćemo iskoristiti u tu svrhu i na tom planu već aktivno radimo. Republičko javno tužilaštvo će u narednom periodu pojačati kontrolu rada nižih javnih tužilaštava. Tokom 2021. možemo očekivati i kadrovske promene u okviru tužilaštva.

Foto Ž. Knežević

o Koliko vas informišu o predmetima od interesa za javnost i zašto se nikada o njima ne oglašavate?

- I ovom prilikom ću reći da RJT ne postupa direktno u predmetima koji se vode pred krivičnim većima prvostepenih sudova. Ukinula sam 2010. obavezno uputstvo kojim je prvostepenim tužilaštvima bilo zabranjeno da samostalno komuniciraju sa medijima, omogućivši njihovim rukovodiocima da obaveštavaju javnost o predmetima za koje postoji interesovanje, u skladu sa zakonom. RJT se do sada redovno oglašavalo o stvarima koje su u njegovoj nadležnosti, ali se to od dela medija i javnosti prenebregava, i ističe u prvi plan zakonska mogućnost, a ne pravilo, da ovo tužilaštvo može postupati u svakom predmetu svih javnih tužilaštava u Srbiji. Pritom se potpuno prećutkuje okolnost da za takvo postupanje mora postojati razlog koji određuje zašto nadležna tužilaštva nisu u stanju da dalje postupaju. Dakle, jasno je da je reč o potpuno vanrednoj mogućnosti što je dosad u istoriji bilo zabeleženo samo za vreme ratova. Drugi zakonski razlog je ostvarivanje uvida u predmete nižeg javnog tužioca, a ne postupanje, kako se to pogrešno tumači, i koje se ostvaruje u postupku kontrole rada kada postoji potreba.

OPADA BROJ NAPADA NA NOVINARE

o UDRUŽENjE novinara objavilo je da raste broj napada na kolege. Šta se dešava sa svim tim slučajevima?

- RJT je 2016. potpisalo sporazum sa sedam reprezentativnih udruženja i asocijacija novinara i medijskih radnika, kao i sa MUP radi unapređenja bezbednosti novinara, a ja sam donela obavezno uputstvo kojim je tužilaštvima naloženo hitno postupanje u ovim predmetima. Formirali smo mrežu kontakt tačaka za brzu reakciju. Prema našim evidencijama broj fizičkih napada na novinare i ugrožavanje njihove bezbednosti u stvarnosti značajno opada, dok se u takozvanom virtuelnom svetu, tj. na društvenim mrežama zadržava na nivou između 30 i 50 slučajeva godišnje, s tim da nije zabeleženo da su se ti "virtuelni napadi" pretvorili u "realne". Zadovoljna sam jer broj nepoznatih učinilaca drastično pada, da bi ove godine do septembra, od 31 prijavljenog slučaja samo u jednom potencijalni učinilac za sada ostao nepoznat. Do kraja godine biće doneto novo opšte obavezno uputstvo, kojim će reakcija tužilaštava biti još brža i stroža.

o Ima li guranja predmeta u fioku?

- Izveštaji o radu javnih tužilaštava mi govore da je u svim predmetima koji su formirani u tužilaštvima doneta tužilačka odluka u skladu sa zakonom. Svaki prijavljeni eventualni propust u radu se tretira kao pritužba na rad i odmah se obrađuje u skladu za zakonom i Pravilnikom o upravi u javnom tužilaštvu.

o Različito su tumačene vaše izjave o letošnjim protestima i "vandalizmu demonstranata" i reakciji policije".

- Neprijatno sam iznenađena da je deo medija samo delimično preneo moju izjavu u vezi sa tim događajima, stvarajući kod dela javnosti pogrešan utisak, što još jednom govori o negativnoj ciljanoj kampanji protiv tužilaštva i mene. Na snimcima sa tih događaja videćemo da deo demonstranata nasilno napada policiju, koja je u skladu sa zakonom štitila državne institucije. Izgleda da se zaboravlja da je deo demonstranata i prodro u Narodnu skupštinu. Sa druge strane, izjavila sam da očekujem rezultat postupaka koji su u toku u vezi sa snimcima na kojima se vidi upotreba sile od strane policijskih službenika u momentima kada nije jasno da li je ta sila opravdana. Ako se utvrdi da je tako, sigurna sam da će odgovarajuća sankcija biti izrečena prema tim službenicima. Posebno je interesantno da ovih dana, kada možemo videti kako policije mnogih zemalja u Evropi reaguju protiv nasilnih demonstranata, upotrebljavajući i vodene topove, ne čujemo domaće zabrinute glasove, već se i dalje u negativnom kontekstu prema državnim organima pominju julski događaji. To smatram licemernim.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)