POD BLOKADOM: Deo penzionera u Beogradu ne dobija punu penziju, a ovo je razlog

V. CRNjANSKI SPASOJEVIĆ

08. 10. 2020. u 16:30

ПОД БЛОКАДОМ: Део пензионера у Београду не добија пуну пензију, а ово је разлог

Foto A. Stanković

BEOGRADSKOM penzioneru A. I. se svakog meseca skida deo penzije na ime prinudnog izvršenja dugova.

Primanja ovog vremešnog Beograđanina su na spisku od gotovo 30.000 obustava PIO fonda, a on je samo jedan od više hiljada najstarijih građana kojima poštar ne donosi punu penziju.

U Fondu napominju da jedan korisnik penzije može imati jedno ili više izvršenja, a najveći broj njih duguje za komunalne i slične obaveze, ali nekima se potraživanje otpisuje sa mesečnih primanja i zbog privatnog duga, kao u slučaju našeg osamdesetogodišnjaka.

Statistika Fonda pokazuje da je broj obustava na penzijama po osnovu rešenja izvršitelja u poslednjih pet godina povećan i to za oko 9.500. U septembru 2015. godine PIO je imao 20.383 ovakvih rešenja, a danas 29.934.

- Moja penzija je 40.000 dinara, a svakog meseca mi skidaju polovinu. S preostalih 20.000 jedva preživim. "Kratko" mi je i za lekove i za hranu, o obnavljanju odeće ili obuće ne smem ni da razmišljam. Ja sam težak dijabetičar, imam anginu pektoris, arteriosklerozu... Dostavio sam izvršitelju medicinsku dokumentaciju i molio da se smanji mesečna rata, ali uzalud - kaže A. I.

SVE U RUKAMA IZVRŠITELjA

PIO fond ima obavezu da sprovodi izvršenje obustavom na penziji na način i u obimu utvrđenom rešenjem o izvršenju, ukoliko za to postoje zakonske mogućnosti, odnosno ukoliko penzija već nije maksimalno opterećena. Ako je korisnik prezadužen i ne postoji mogućnost za to, filijala Fonda obaveštava izvršitelja o tome i odlaže se sprovođenje rešenja do daljeg, dok se ne steknu uslovi.

- U slučaju da korisnici penzija imaju bilo kakve primedbe na sprovođenje odluke izvršitelja u vezi sa visinom mesečne obustave, ili na ukupan iznos duga, moraju se obratiti donosiocu odluke, odnosno izvršitelju - kažu u Fondu.

Foto Ilustracija Tošo Borković

 

Za osnovni dug, kamate, sudske troškove i izvršiteljsku naknadu on je dužan skoro dva miliona dinara. Novac mu se skida s penzije već dve godine, a kako računa, skidaće ga još deceniju.

- Nisam siguran da ću poživeti toliko da uspem da isplatim sve, jer ovako kako sad živim, nekvalitetno, ko zna od čega ću još oboleti - objašnjava nevoljnik. - Kada je stupio na snagu novi zakon i kada su rekli da sa penzije ne sme da se skida više od trećine, pismeno sam se obratio svom izvršitelju. Pola godine mi niko nije odgovorio. Kada sam nedavno pozvao, rekli su mi da zakon važi samo za nove slučajeve, a ne za nas, stare. Znači, mi možemo i da umremo u dugovima.

Nesrećni penzioner tvrdi da su mu u Fondu PIO rekli i da izvršitelj može da preinači zaključak, ukoliko želi, ali da kod njegovog očigledno takva volja ne postoji.

Foto A. Stanković

U Komori javnih izvršitelja kažu da su penzioneri po pravilu redovne platiše.

- Na to su ranije ukazivala i pojedina komunalna preduzeća, prema čijim podacima ljudi u penziji spadaju u grupu korisnika komunalnih usluga koji najredovnije plaćaju obaveze - kaže Magdalena Novaković, generalni sekretar Komore. - S druge strane, kada je u pitanju prinudna naplata, odnosno izvršenja koja sprovode javni izvršitelji, u situacijama kada se pojavljuju kao izvršni dužnici, po pravilu su u pitanju komunalni dugovi. Penzioneri se retko zadužuju po drugim osnovama, pa je i izvršenje u drugim slučajevima izuzetno.

Ona podseća da su izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, od početka ove godine, u izvršnim postupcima povećani limiti iznad kojih se ne može skidati novac od penzije.

Tako se ne može prinudno naplaćivati više od njene trećine (umesto ranije dve trećine), odnosno četvrtine, kada je reč o penziji koja ne prelazi prosečnu (umesto ranije polovine). Kod minimalne, može se skidati maksimalno jedna desetina.

Ukoliko penzioner ima kredit npr. u iznosu trećine penzije, on se ne uzima u obzir pri određivanju limita, jer nije reč o izvršenju, kaže Novaković:

- Računa se samo administrativna zabrana na penziji, koja se sprovodi npr. u visini trećine penzije. U takvim situacijama Fond PIO obaveštava javnog izvršitelja i njegov zaključak će biti "na čekanju" do namirenja po administrativnoj zabrani.

U Združenoj akciji "Krov nad glavom" kažu da penzioneri uopšte nisu pošteđeni kada je u pitanju prinudna naplata, plenidba i iseljavanje iz stana. Samo oni su pomagali u desetak slučajeva deložacije u poslednje tri godine, a jedan od najdramatičnijih bilo je prošlogodišnje iseljavanje 90-godišnje Mare Džaković iz Beograda. Ona je iseljena iz stana u Durmitorskoj ulici zbog privatnog duga porodice, a prvo iseljenje sprečili su građani, jer je baka Mara bila tek operisana i imala je plućnu emboliju. Iseljena je, kako kažu u "Krovu nad glavom", i Ljiljana Bushak, koja je operisala tumor na mozgu, imala je ogroman dug za komunalije, penziju od 13.000 dinara i mentalno obolelog sina koji o njoj nije mogao da brine.

Među iseljenim penzionerima našla se i Dobrila Petrović, koju je, iako je zaštićeni stanar, iselio naslednik starog vlasnika. Osim što je ostala bez krova nad glavom u beogradskoj Njegoševoj, Dobrili izvršitelj skida već godinama dve trećine penzije za troškove postupka i svoju naknadu. Iz stana u Ustaničkoj je iseljena i Gordana Radović, izbeglica iz Sarajeva, zatim iz svog doma na Dorćolu Branka Favati sa odraslim sinom koji boluje od cerebralne paralize, kao i Dragana Milisavljević, koja je uredno kupila stan od prevaranta koji je regularno bio upisan u katastar kao vlasnik.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)