NAUČNICI UPOZORAVAJU: Globalno otopljavanje odlediće i stare viruse

Dragana Matović

nedelja, 19. 07. 2020. u 11:03

НАУЧНИЦИ УПОЗОРАВАЈУ:  Глобално отопљавање одледиће и старе вирусе

foto

PRIRODA je u nevolji, a ljudski rod u velikom problemu.

Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi globalne temperature na godišnjem nivou u narednih pet godina prvi put mogle da pređu ključni prag od 1,5 stepeni celzijusa.

Globalno zagrevanje dovodi do vremenskih ekstrema, a naučnici su zaključili da je zapadna Evropa u opasnosti zbog povećane učestalosti oluja. Istovremeno, mnogi delovi Južne Amerike, Južne Afrike i Australije verovatno će imati više suša nego što su imali u bliskoj prošlosti, dok je u Sibiru postignut novi rekord, jer su prosečne temperature u junu, drugu godinu zaredom, znatno povećane.

- Cela planeta je toplija za jedan stepen u odnosu na predindustrijski nivo, a poslednjih godina ta anomalija je i veća - kaže, za "Novosti", prof. dr Vladimir Đurđević iz Instituta za meteorologiju. - Nalazimo se u procesu globalnog zagrevanja, i klimatske promene danas se dešavaju u znatno kraćim vremenskim intervalima nego u prošlosti.

U Pariskom sporazumu, kao granična vrednost navodi se 1,5 stepeni, kao i da srednja globalna temperatura treba da ostane ispod dva stepena Celzijusa. U njemu se još kaže da ne bi smelo da se dozvoli da se planeta zagreje više od toga.

- U Pariskom sporazumu piše da treba da pokušamo da ostanemo ispod 1,5 stepeni zato što su onda rizici povezani sa klimatskim promenama znatno manji - objašnjava profesor Đurđević. - Ukoliko temperatura pređe 1,5 stepeni, male ostrvske zemlje u Pacifiku, kod kojih je nadmorska visina često samo nekoliko metara, s porastom srednjeg nivoa globalnog okeana biće potopljene.

Foto: Arhiva VN

Poznato je da klimatske promene utiču na intenzitet toplotnog talasa i dužinu trajanja ekstremnih padavina.

- Sve ono čemu smo svedočili prethodnih godina, jake kiše, poplave, požari, u budućnosti će biti češće i intenzivnije - upozorava profesor Đurđević. - Ako uspemo da se zaustavimo na 1,5 stepeni Celzijusa, promena će predstavljati neku vrstu povećanog rizika, ali ako se zaustavimo na dva stepena, učestalost toplotnih talasa, intenzitet poplava i šumskih požara biće mnogo veći. Zato je bolje zaustaviti porast temperature na 1,5 nego na dva stepena Celzijusa.

Prema rečima profesora Đurđevića, zaustavljanje porasta srednje globalne temperature je komplikovan zadatak, povezan sa transformacijom energetskog sistema i prestankom korišćenja fosilnih goriva.

Foto: AP

- Nije lako za kratko vreme u celom svetu zameniti energetska postrojenja i transport koji koristi ugalj, gas i naftu - kaže nam. - Automobili moraju da budu električni. Jedino na taj način mogu se zaustaviti klimatske promene. Da nam je neko pre šest meseci rekao da će ceo svet da stane zbog jednog malecnog virusa, ne bismo mu verovali. Tako da ni ovo nije nemoguće, samo je potrebno da ljudi budu odlučni.

Pojedine studije pokazuju da sva energija koja je potrebna društvu, čak i u budućnosti, kada potrebe za njom budu veće, može da se proizvede iz obnovljivih izvora.

- Da bi se planeta spasla potrebno je da imamo nula neto emisiju ugljen-dioksida u atmosferi - kaže Đurđević. - Biljke svake godine iz atmosfere izvuku jedan mali deo ugljen-dioksida, tako da bi nama bilo dopušteno da emitujemo ugljen-dioksid onoliko koliko su one u stanju da ga izvuku iz atmosfere. U tom slučaju će temperatura da se ustali na nekom nivou, a da li će taj nivo da bude dva ili jedan stepen zavisi od toga koliko brzo hoćemo da se transforimišemo.

Pojedini naučnici upozoravaju na to da bi usled posledica globalnog zagrevanja bivši trajni ledeni pokrivači Sibira i Grenlanda postali poprišta "vaskrsenja" virusa i bakterija koji su bili zamrzunuti u ledenom pokrivaču. Poznato je da su oni šampioni preživljavanja. Naučnici su otkrili delove ribonukleinske kiseline španskog virusa iz 1918. godine u telima sahranjenim u masovnim grobnicama u tundrama Aljaske.

- Postoje priče o tome, ali mislim da je bolje ne otvarati tu temu, pošto su ljudi naplašeni zbog virusa korona i to će još više da ih zbuni - smatra profesor Đurđević. - Postoje nalazi u ledenim depozitima na Severnom i Južnom polu zarobljenih bakterija i virusa, ali to ne znači da oni mogu da se aktiviraju.

Foto: Depozitfotos

Dok malim ostrvskim zemljama preti nestanak, manje razvijenim državama nije lako da napreduju na ekološki prihvatljiv način, jer nemaju dovoljno novca.

- Srbija je relativno mali emiter ugljen-dioksida u odnosu na velike zemlje, ali ako gledamo po jedinici društvenog proizvoda, onda nismo tako mali - kaže Đurđević. - Energiju koristimo neefikasno u odnosu na druge i naš zadatak je da sebe optimizujemo. Imamo problem sa zagađenjem vazduha, tako da bi nam transformacija novim izvorima energije mnogo pomogla. Iako nisu odlučujući elementi u međunarodnim pregovorima, ako puno malih zemalja ima jedinstven stav o urgentnosti rešavanja tog pitanja, i značajniji faktori će biti aktivniji. Ako mi ostanemo nemi i ne budemo zainteresovani, ni veliki neće da brinu o nama.

Srbija iz godine u godinu gubi nekoliko milijardi evra zbog posledica suša i poplava.

- Klima se vrlo brzo menja i trebalo bi da se prilagodimio, ali naša zemlja to ne prepoznaje kao zadatak - kaže Đurđević. - Problem sa klimatskim promenama je pretnja ili rizik u budućnosti, a sve što nam je pred nosom je važnije. Kad budemo videli pravo lice klimatskih promena, a ne samo naznaku problema, biće kasno da se time bavimo. Problem sa klimatskim promenama je to što ne možemo da se vratimo u rikverc, da vratimo klimu da bude kao pre 50 godina. Kad se ugljen-dioksid pojavi u atmosferi, on se u njoj zadržava hiljadama godina.

Foto: VN

KORALNI GREBENI PROPADAJU

NAUČNICI upozoravaju da koralni grebeni propadaju zbog zagrevanja vode, što je posledica klimatskih promena. Njihov nestanak je opasan, jer oni štite obalu i ublažuju posledice snažnih oluja. Stotine miliona hektara tropskih šuma nestalo je od 1980. do 2000. godine. Samo tokom 2018. nestalo je više od 12 miliona hektara, što je površina Nikaragve, konstatovao je Institut za prirodne resurse u svetu (WRI).

UKINUTI EKOLOŠKE TAKSE

- SVE je veća razlika u primeni i dostupnosti zelene, čiste tehnologije između zapadne i istočne Evrope - objašnjava doc. dr Svetlana Živković Radeta, koordinator za doktorske akademske studije na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura. - Što je država bogatija, to su zakoni o zaštiti životne sredine stroži. Treba podići svest kod ljudi o posledicama zagađenja životne sredine i svega negativnog što čine u svom okruženju. Politika države bi trebalo da ohrabri građanstvo da više ulaže u energetsku efikasnost, alternativne načine dobijanja i korišćenja energije, tako što će ukinuti ekološke takse na individualnu upotrebu energije sunca, vetra i vode. U tom slučaju građanstvo bi imalo i finansijskog interesa za ulaganje u energetski efikasne i ekološki opravdane sisteme.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (12)

Radina

19.07.2020. 11:33

Nikola Tesla je napravio izum o nepresusnom izvoru energije koje je moglo da koristi celo covecanstvo, ali glad za profitom je izabrala fosilna goriva jer se tako kontrolise covecanstvo zasto bi nesto tako vazno bilo besplatno, obratite se globalistima za sav haos koji su napravili.

Rade

19.07.2020. 11:37

Od nastanka planete-zemlje,stiglo nam je toliko prašine iz vasione ,koja sada ćini 14 metara debeo sloj. Na isti način i mi (kroz ozonsku rupu) poklanjamo vasioni neše izduvne gasove. Izduvni gasovi jesu problem ali poprilično manji..Problem stvara organski i neorganski materijal koji mi preko kanalizacije ispuštamo u reke. Truljenje i hemijske reakcije povećavaju temperaturu vode,vodotokova.jezera mora,okeana. Postoji izum "made in Serbia " koji ne dozvoljava da da sadržaj kanalizacije završi u rekama.

Dačo

19.07.2020. 11:39

Нетреба научник то да каже,он треба да то прати,а испод леда има свега то сви знају, питање је дана када ће клонирати или ако већ нису неке рептиле или као овај вирус што нас напада

Kiza

19.07.2020. 13:37

Каква заштита климе од стране Србије? Па код нас је главни бизнис градња на зеленим површинама! Најпре на НБГ где су скоро све међублоковске зелене површине претворене у стамбене, а сад и пример Кошутњака и сеча десетина хектара "безвредне" шуме!!! Само кажем...

Drago

19.07.2020. 15:51

Ljudi ja ne zman sta je ovo, pricaju toliko o globalnom zagrevanju a mi se vec nekoliko leta smrzavamo! Pre mi lici na globalno zamrzavanje!

Niko

19.07.2020. 19:08

Jel ovaj takozvani naučnik zna odakle se dobija struja, elektrane... Znaci pokud ssvi budu vozili elektro auto... Odakle ce doci struja za sve to, termoelektrana je mnogo jeftinija.. Nego hidroelektrana... A tek jeftinija od nukleárne elektrane...

Ja

19.07.2020. 20:54

Kako zaustaviti zagrevanje kada se uvodi nenormalno korišćenje farova i danju i noću, a farovi isto zagreaju, u Srbiji je obrnuto, što je narod siromašniji takse za ekologiju su veće, odvodnjavanje se naplaćuje da se kiša odvede gde, samo pitaj te Srbiju za razne naplate, biće te i vi u takvoj ekologiji nepostojeća ekologija, zar drugi nisu izmislili, kada pada kiša treba odvodnjavanje i da se naplati po kvadraturi tvog imanja??? Odvodnjavanje iz džepova građana, sramno je ali istinito,