DEČJI HIRURG DR ĐORĐE KRAVLJANAC: Operaciju ušiju treba odložiti do šeste godine

B. R.

26. 06. 2021. u 16:38

NAJČEŠĆA estetska operacija kod dece je korekcija ušiju, koja može da se obavi već nakon šeste godine, smatraju stručnjaci. Većina dece ima izrazit problem i jasne medicinske indikacije za intervenciju, koju ne treba sprečavati kako ne bi došlo do psiholoških posledica.

ДЕЧЈИ ХИРУРГ ДР ЂОРЂЕ КРАВЉАНАЦ: Операцију ушију треба одложити до шесте године

Foto Zoran Jovanović

Direktor klinike za dečju hirurgiju na Institutu za majku i dete "Vukan Čupić", asistent dr Đorđe Kravljanac, kaže u intervjuu za "Novosti", da ima dece kandidata za operaciju, ali i onih kojima se izgled ušiju jednostavno - ne dopada.

- Kod 20 odsto dece, naročito u srednjoškolskom uzrastu, dešavaju se takve situacije - kaže dr Đorđe Kravljanac. - Ukoliko im se ne dopada izgled ušiju, ali nisu ispunili kriterijume za operaciju, moraju da prođu psihološko savetovanje. Ukoliko stručna osoba proceni da je potrebno operativno lečenje, operacija može da se obavi.

* Koja je najčešća estetska operacija kod dece?

- To je operacija perminentnih (klempavih) ušnih školjki, odnosno deformitet kod kojeg ušna školjka odstoji od glave. To nije samo estetski, već i psihološki problem. Deca školskog uzrasta često imaju problem sa različitim neprijatnostima i pogrdnim nadimcima zbog ovog problema.

* U kom periodu se kod dece najčešće obavlja ova operacija?

- To je period od šeste godine, u predškolskom ili ranom školskom uzrastu, zato što je važno sačekati završetak rasta uha. U tom periodu, veličina ušne školjke dostiže 90 odsto veličine odrasle osobe. Uz to, ima mnogo tinejdžera koji se odlučuju na operaciju od 15. do 18 godine.

* Kako se procenjuje da li je ovakva operacija zaista potrebna?

- U 80 odsto slučajeva postoje jasne indikacije za operaciju prema propisanim kriterijumima. Ako je razmak između ivice uha i glave veći od 19 ili 20 milimetara, ili postoji ugao između glave i uha koji je veći od 27 stepeni, smatra se da treba uraditi korekciju položaja i oblika uha.

* Da li se broj dece koja žele operaciju poslednjih godina povećava?

- Primetan je blagi porast, najviše zbog edukacije stanovništva o plastičnoj hirurgiji. Razlog nastanka ovog deformiteta može da bude genetski, posledica položaja ležanja bebe, ali je u 30 odsto slučajeva nepoznat, zbog čega je dobro raditi na prevenciji. Na taj način, potreba za operacijama može da se smanji.

* Šta podrazumevaju preventivne mere?

- U uzrastu od četiri do šest nedelja insistira se na konzervativnom lečenju, koje može da prevenira i poboljša stanje. Kad se primeti da beba ima deformisane ušne školjke, trebalo bi se odmah javiti plastičnom hirurgu. Hrskavica ušne školjke u prvim nedeljama je meka, zbog dejstva majčinih hormona u stomaku. Dok to traje, ona može da se oblikuje. Postoje specijalni silikonski kalupi za ušnu školjku, koji menjaju položaj i oblik. U nekim slučajevima se izbegne operativno lečenje u drugim se izražen defomitet smanji.

* Koliko traje oporavak od operacije i da li se deformitet vraća?

- Operacija se najčešće radi u opštoj anesteziji, hirurg oblikuje uši i stavlja specijalne gaze i elastični zavoj. Važno je da uši budu zaštićene, jer ako se posle operacije povrede, može da dođe do vraćanja položaja ušne školjke. Kada pacijenti skinu zavoje sami, najčešće zbog svraba, mogu da povuku ušnu školjku ili izvuku konce, što može da dovede do vraćanja deformiteta.

* Kada se rade operacije nosa?

- Sa 18 godina se završava rast i tek tada mogu da se rade estetske operacije nosa. Potrebno je sačekati ovaj period, jer mogu da se pojave i neki dodatni deformiteti. Jedino što se radi već sa pet ili šest godina, to je operacija vrha nosa.

* Postoji li i najpovoljnije vreme za rekonstruktivne operacije zbog rascepa?

- Nos može da bude deformisan ili rascepljen u sklopu urođenih anomalija. To su rascepi gornje usne i nepca. Kad se radi operacija rascepa gornje usne, najčešće se istovremeno radi rekonstrukcija nozdrva. Kod obostranih i teških rascepa, postoji deformitet koji ne može da se koriguje u jednoj operaciji, nego u više etapa. Rascep usne i nosa se radi već u drugom mesecu, rascep nepca između desetog i 12 meseca. Kasnije, od pete godine, radi se rekostrukcija vrha nosa i estetika.

* Moraju li ove operacije da se rade tako rano kod beba?

- Rascepi usne i nepca nisu samo estetske, nego su rekonstruktivne operacije. Treba da se postigne funkcija i estetika. Obezbeđuje se da dete može da koristi cuclu i da majka može da doji dete. Ukoliko se to ne uradi, mogu da se jave problemi sa ishranom, disanjem, infekcijom i govorom.

Koje su to rekonstruktivne operacije koje se rade kod dece?

- To su deformiteti šaka, srastanje prstiju i višak prstiju. Potrebno je da dobijete funkcionalnu i estetski prihvatljivu šaku. To je nekad teško, jer postoji problem cirkulacije, ligamenata i nedostatka kože. Na vratu mogu da postoje urođene anomalije u vidu medijalnih i lateralnih cista. Na kapku su česte dermoidne ciste.

U JAPANU SE SMATRAJU SREĆNICIMA

* U POJEDINIM zemljama operacije ušiju rade se vrlo retko?

- U istočnoj Aziji operacije ušiju se vrlo retko rade, naročito kod dece. U istočnjačkim kulturama, kao što je Japan, smatra se da su osobe sa perminentnim ušima izrazito srećni ljudi, zbog čega izbegavaju da rade operacije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)