Beogradske priče: Vreme kad se od Terazija video Dunav

Tridesetih godina prošlog veka umešni fotografi su ovekovečili izgled Terazija. Ovaj, centralni gradski prostor bio je večita inspiracija svima koji su želeli da zauvek sačuvaju sećanje na pamoramu tadašnjeg Beograda.

Pažljivom posmatraču će ipak pažnju privući jedan detalj koji mu odmah ne ulazi u videokrug. Fotografije su napravljene iz visine, sa balkona ili prozora neke od visokih zgrada preko puta zdanja koje je fotograf uslikao. U daljini se vidi - Dunav.

To je samo jedan od pokazatelja koliko je grad bio manji, a zdanja koja su činila gradsko tkivo nisu bile višespratnice kao danas. Prizemne ili spratne kuće nisu ometale pogled kojim bi od Terazija posmatrač pogledom dosegnuo do reke.

Fotograf je za cilj imao zdanje Izvozne banke, a ta zgrada i danas pleni izgled ovog gradskog trga. Dalje, niz Kolarčevu pa do Pozorišnog trga, kako se u to vreme zvao Trg Republike, klizili su beogradski tramvaji, redovan saobraćajni dekor tadašnjeg Beograda.

Tako su Beograđani u ono vreme bili sigurni da žive na ušću dve velike reke. Danas mnogi provedu svoje radne dane prepune svakodnevnih obaveza, a da ne ugledaju ni jednu reku. Pogled koji zakriljuju novi soliteri i zgrade sa mnogo spratova više nije tako bogat, i ne doseže daleko kao što je to bilo u doba naših predaka, u nekom drugom, starom Beogradu.

STAJALIŠTE ZA KOČIJAŠE

Terazije su nekada imale poseban "parking" za fijakere koji su prevozili Beograđane. Dabome, to je bila privilegija onog, višeg sloja. Krajem 19. veka prvi tramvaj je spojio Slaviju i Kalemegdan, tako da su fijakeri ubrzo postali "demode". Pregazilo ih je vreme, kao i konje i konjanike koji su nekada krasili gradske ulice.