GRADSKI čelnici odlučili su da će čuveni prestonički park Tašmajdan ubuduće krasiti spomenici znamenitima. I dok je statua čuvenom ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu u izradi, i biće podignuta početkom decembra na Malom Tašu, lokacija za obeležje pesniku Vasku Popi više nije sigurna. Njemu je namenjeno mesto ispred "Poslednje šanse", ali sudeći prema glasinama, sudbina renomirane kafane kod Crkve Svetog Marka na tankom je ledu.

Pre godinu dana, Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda usvojila je inicijativu zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da se podigne obeležje Vasku Popi. U predlogu su učestvovali još Udruženje književnika Srbije i naš list. Tada je odlučeno da će spomenik biti u "Poslednjoj šansi", budući da je pesnik baš u ovom restoranu bio rado viđen gost i nalazio inspiraciju za nezaboravna dela.

- Popa je živeo prekoputa Tašmajdana i svoje dane provodio je u poznatom gradskom restoranu. Odatle je potekla ideja za podizanje spomenika istaknutom pesniku u tom kultnom lokalu, gde bi svako mogao da sedne i čita njegove pesme - obrazloženo je svojevremno na sednici komisije.

Međutim, šta ako "Poslednja šansa" broji poslednje mesece u parku? Šta ako dobro znane tašmajdanske kelnere zamene nepoznati ljudi, a ajncer ode u zaborav? Onda ni spomenik Vasku Popi, najčuvenijem gostu restorana, ne treba da bude tu. Jedan bez drugog jednostavno ne idu.

- Posle tri decenije, zakupac "Poslednje šanse" mogao bi da se promeni - otkriva naš izvor. - Ugovor je istekao 30. aprila, a licitacija za novog zakupca održana je 18. aprila, navodno bez znanja dosadašnjeg upravnika kafane. Uslovi licitacije bili su takvi da je samo jedan interesent mogao da odgovori na nju.

Kako je svojevremeno rekao Goran Vesić, poezija Vaska Pope pronalazi svoje uporište u identitetu srpskog naroda kroz vekove, pre svega se vezujući za neprolazne simbole Beograda. Jedan od tih simbola svakako je "Poslednja šansa", a njena sudbina jeste neizvesna u ovom trenutku.


ZAVET

SUDEĆI prema piscu Sveti Lukiću, Vasko Popa bio je "genije za kafansko sedenje". O čuvenom pesniku pisao je i akademik Matija Bećković u knjizi "Sto mojih portreta". On je u delu opisao kako je bio na Hilandaru, među isposnicima koji ćute. Jedan od njih zavet je prekršio pitanjem: "Je li umro Vasko Popa?"


HATIŠERIF

"POSLEDNjA šansa" šezdesetih i sedamdesetih godina jedina je radila noću. Poznata je i po tome što se na zidu ovog lokala nalazi podsetnik da je tu pročitan hatišerif 1830. godine, kojim je Srbija oslobođena od turske vlasti. Istorijsko spomen-obeležje zauzima centralno mesto "Šanse".