Beogradske priče: Mlada arhitektura prastarog grada

Zoran NIKOLIĆ

05. 01. 2017. u 12:40

Београдске приче: Млада архитектура прастарог града

Francuska ambasada

Kako je Beograd rastao, razvijao se, a neretko i posrtao u estetskom smislu

PROŠLOST i sadašnjost nisu ujedinjene u materijalizovanoj istoriji Beograda, i mi danas zapravo živimo u jednom mladom gradu preovlađujuće modernističke arhitekture.

Ovo su reči Slobodana Giše Bogunovića, autora "Arhitektonske ekciklopedije Beograda 19. i 20. veka" i člana Akademije arhitekture Srbije.

On nas uvodi u priču o nama i mestu gde živimo gledano očima poznavalaca arhitekture, njenih vrednosti kojima smo stremili, i onima kojima baš i nismo...

"Čekanje reda"

- OSIM Tvrđave koja je svedočanstvo trajanja Beograda, u gradskom jezgru su opstale tek dve stambene kuće iz 18. veka - podseća Bogunović. - Jedna je u Gračaničkoj, druga u Dušanovoj, i obe su sa brojevima 10. - Upravo zato što je ta očuvana vremenska vertikala neznatna, naše istraživanje arhitekture se pretežno usmerava na polje 19. i 20. veka, po onom čuvenom usudu Beograda kao "kuće ratova". Pa i arhitektura koju doživljavamo kao stariju, pretežno ima prefiks "neo" - nov, tako da imamo neobarok Krsmanovićeve palate ili neorenesansu Spasićeve zadužbine, a to je tek evokacija onih izvornih stilova i građevina, koji su u srećnijim gradovima poput Firence ili Praga, postoje i danas. Tek početkom 20. veka, s pojavom bečke secesije, potom art dekoa i moderne, naša arhitektura hvata sinhroni korak sa dešavanjima u svetu.

Uz sva rušenja, ovde je malo šta nadživelo trajanje tri prosečna ljudska veka. Delom i zato što je zakonodavstvo u toj oblasti takođe mlado.

- Naše društvo nije bilo sposobno da donese Zakon o zaštiti spomenika kroz čitav 19. i prvu polovinu 20. veka, i on se uzaludno "načekao reda" pred brojnim vladama još od doba Valtrovića i Milićevića. Za to vreme smo rušili svoje spomenike, a rušili smo ih i kasnije. Uporedimo katalog Zavoda za zaštitu grada o arhitektonski vrednim građevinama iz 1966. i ono što vidimo danas...

Unutrašnjost Kule Nebojša

Načas se vraćamo u prethodne vekove i renome koji su uživale arhitekte. Bogunović podseća da su emancipaciji naših neimara prethodile decenije rada inostranih inženjera, počev od tridesetih godina 19. veka. Uz imena Jankea, Dobija i Kverfelda, postavljenjem Čeha Jana Nevole na mesto glavnog inženjera ministarstva otvara se epoha graditeljske pismenosti.

- Srbi Prečani kao Josimović i Nikolić utiru put arhitekturi kroz nastavu, a u praksi se ističu Šreplović (dvorac kneza Mihaila), Bugarski (Narodno pozorište), Konstantin Jovanović (Narodna banka)... Potom i ovdašnja mlada graditeljska elita listom uči na strani: Ivačković, Ilkić, Tanazević, Kapetanović, Nestorović, Đorđević, Korunović... Ali ne ostaje tamo, već hita natrag. Čak i Andra Stevanović, koji je imao položen državni ispit u Nemačkoj. Taj kulturni uzlet generacija na prelazu vekova nosila je želja da se u "velikom svetu" raširi znanje, pa se onda u domovini brzo preda javnom radu, stvaranju novih ideala i pokolenja. Sasvim suprotno onome što se dešava danas.

Moderna urbana kultura grada otpočinje šezdesetih godina 19. veka zahvaljujući Josimovićevoj rekonstrukciji varoši u Šancu. Polet građanstva koje je odbacilo gunj i zapaljivost novih ideja zaustavili su balkanski ratovi i Prvi svetski rat.

Delo arhitekte Belobrka

Blesak tridesetih

- PORED ogromnog razaranja građevinskog fonda u Velikom ratu, mnogi su posvedočili da je tridesetih godina Beograd prosto blesnuo. Pogledajte albume iz te decenije: trgovi se čine uobličeni, zgrade uzorne, Profesorska i Činovnička kolonija donekle podsećaju na Ebenezerov vrtni grad... Uličnu mrežu Kotež Neimara crtaju najbolji učenici Ota Vagnera. Kao negde u Engleskoj, Beograd trese "klubomanija", izlazi se u "DŽokej klub", "Aero klub", "Auto klub"... Pobedonosni modernizam tih godina ogleda estetsku naprednost, ali je ipak bio klasno i rentijerski određen, i zanemarivao je socijalnu ulogu arhitekture, koja je bila u njegovoj osnovici drugde u svetu. O stanovima se, kao danas, razmišljalo kao o kakvim bančinim sefovima raspoređenim po spratovima i lokacijama. A uporedo se prikrivala sirotinjska stvarnost - tadašnji ubogi Beograd, zanemaren od svake državne brige, u Prokopu, Pištolj i Jatagan mali.

Sa druge strane, u vremenu kada je značajna perspektiva grada privlačenje stranih turista, pitanje je koliko im se dopada beogradska arhitektura.

- Nadamo se da će ih oduševiti neki naš prodor u progres, koji je mahom loša kopija originala. Pri Savi pravimo eksteritoriju preduzetničkog grada, od robno-novčanih koordinata previđamo stvarne potrebe stanovnika, a Beograd je već po sebi izgrađen "groso modo" potezima i toga je za ovo naše vreme dosta.

Muzej savremene umetnosti

Zapuštena polja bez funkcije i smisla šire se centrom grada, i umesto bitaka i junačenja, red je za građenje kao negovanje. Podsećajući na Bogdanovića, naš sagovornik aludira na "male bravure ukusa".

- LJude privlači jedinstvenost mesta, sa svom njegovom različitošću i rodoslovom. U novije vreme, recimo, sitna intervencija arhitekte Rodića u Beton hali izazvala je lančanu reakciju i danas, evo, lepog kompleksa uz pristanište. Slično je i u Cetinjskoj i Pivari, Savamali, Donjem Dorćolu, pa izgleda da je, po onoj drevnoj tradiciji koju ne treba zapostavljati, Beogradu suđeno da se u njemu dotiču poslednji bazar Carigrada i prvi magazin Beča. Ali, i ti dragoceni proplamsaji kreativnosti, koje treba čuvati kao zlatnu vatru grada, gasnu brzo u tesnom ekonomskom okviru, neprepoznati i nepodržani.

"Pionir"

Srećni primeri

RAZGOVARAMO sa Bogunovićem o arhitekturi naših javnih građevina i najboljim primerima beogradskog neimarstva.

Na ovim prvim trebalo bi da se ogleda spoj umetničkog aspekta arhitekture i javnog značaja. Tako nešto, recimo, nije uspelo autorima nove Narodne banke, "Beograđanske" ili Doma sindikata.

- Ali, ima srećnih primera - zaključuje Bogunović.- Beogradska zadruga, Novi dvor, Francuska ambasada, Azrijelov Robni magazin, Plečnikova crkva Antonija Padovanskog, u novije vreme Sajmište, Palata "Srbija", Generalštab, to su nesumljiva ozarenja gradske arhitekture. Ne zaboravimo višespratnice Mihajla Mitrovića u Braće Jugovića i Brane Mitrovića u Kumanovskoj, Jugoslovensko dramsko pozorište Radojčića, Miljkovića i prethodnika, Milunovićev MPC, rekonstrukciju i dogradnju Kule Nebojša Jovana Mitrovića i Miljkovića... Moglo bi se još nabrajati, naravno - niz stambenih višespratnica u Bulevaru kralja Aleksandra od broja 171 do 185... pa onda naš rani nagoveštaj postmodernizma - Hala "Pionir"...

Savremena "starleta"


"STARLETA ARHITEKTURA"

ARHITEKTURA je nekad bila zasnovana na pomnom izučavanju i poštovanju akademskih pravila. Danas je za nju ostavljen teskoban intelektualni prostor.

- Ne nose je koncepti socijalne pravde, izazovi likovnih ideja, niti preispitivanja stvaralaca - kaže Bogunović. - "Profesionalac" kao lutka na koncima preduzetnika, potopio je kreativca. S toga su sve češći kompromisi na štetu arhitekture, počev od divlje gradnje, "štanc" i turbo arhitekture, a najnovija bizarnost je "starleta arhitektura", kičerski pervertiran istorizam s kićenom plastikom od stiropora - koja ni umećem a ni poznavanjem izvora nije rod nekadašnjeg franuskog akademizma, koji je ovde imao vrhunske predstavnike u M. Borisavljeviću, A. Đorđeviću, B. Nestoroviću... Ovaj krunski protivargument svih tvoraca kulturnog kiča: "Gospodo, ne sviđa vam se, promenite kanal" ne prolazi na primeru arhitekture. U njoj nema menjanja kanala, to je rijaliti koji se emituje i gleda stalno.

Palata Srbija


NOVI BEOGRAD

NOVI Beograd je decenijama bio "neistorijski", "nulti grad", težak za snalaženje.

- Uz sve manjkavosti, bez centra, svedenog na funkciju stanovanja, on je vremenom progovorio vrednostima. Na njegovu "gradskost" se ne bi toliko dugo čekalo da se nastavilo na međuratna promišljanja tog prostora, pa i da nije gurnut u zaborav Brašovanov plan za Novobeogradski siti iz 1940. godine. Vođen idejom usklađivanja dveju gradskih celina, pokazao je da je to neizvodljivo bez spuštanja starog Beograda do reke, ali na obazriv način, a s druge strane, zamišljanjem prekosavskog Sitija kao dinamičnog grada urbanih detalja i specifičnosti, s crkvom, muzejom, pozorištem, parkom, stadionom...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (6)

vave

08.01.2017. 17:07

@Najružniji grad - Nije ruzan (ovde sam rodjena i ne dozvoljavam da se to kaze), i nikada nije kasno za negu. I baka moze biti lepa ako je negovana - ali ne ako od nje pravimo silikonsku "lepoticu"! Nas grad mogu da ulepsaju samo ljudi koji ga vole (podrazumeva se da su i strucni) i koji kazu "moj grad", a ne oni koji kroz njega protrce da zarade pare. Zoranu hvala za tekst.

Starobeograđanska bahatost

09.01.2017. 09:36

@Najružniji grad - Ko ste vi, da nekome, nešto, dozvoljavate ili ne dozvoljavate...

Београд

07.01.2017. 17:47

Београд је грађевински експлодирао одмах после 1. Светског рата инвестицијама приватника и државе уз сарадњу са младом генерацијом Срба школованом током рата у Француској и од бољшевика избеглих и прихваћених стручњака из Русије. Из рушевина претходне касабе родио се у рекордном времену европски град, на жалост у неким његовим деловима слабог до врло лошег урбанитета. Даровитих пројектаната и других стручних инжењера је покривало потребе али школованих пројектаната за простор није било.