DOBAR ŽIVOT I OD NJIVE: Porodica Malagić velikim radom i trudom proširila dedovinu u Hisardžiku

Alen Rovčanin

26. 09. 2021. u 08:12

U HISARDŽIKU ti rađa svaka njiva i može da se živi od poljoprivrede - kaže Fahrudin Malagić, dok objašnjava razloge svog povratka na dedovinu. Posle završenog metalostrugarskog zanata nije mogao da nađe zaposlenje u struci, "a i kako bih", kaže ovaj 44-godišnjak, "kad je privreda bila u kolapsu".

ДОБАР ЖИВОТ И ОД ЊИВЕ: Породица Малагић великим радом и трудом проширила дедовину у Хисарџику

Fahrudin sa ocem Idrizom i suprugom Edinom / Foto A.Rovčanin

Jednu sezonu radio je kao prodavac na gradskoj pijaci, jednu obavljao šumske poslove kod privatnika, a onda se vratio u Hisardžik da pomogne đedu i baki. I ostao!

Od nezaposlenog metalostrugara, Fahrudin se, malo po malo, "prekvalifikovao" u voćara, povrtara, malinara, stočara. Oženio se i dobio dvoje dece. Posle ko zna koliko godina, prvi je u selu koji se odlučio da kupi susedno imanje, tako da se danas gazdinstvo prostire na šest hektara. Vrednim radom i štedljivim odnosom prema stečenom nabavio je potrebnu poljoprivrednu mehanizaciju. Prijavljivao se na sve konkurse za subvencije, ali nikad ništa nije dobio.

- I stranke su davale, a dobijali su oni koji se ne bave poljoprivredom pa su tu mehanizaciju posle preprodavali. Nisam od onih koji moljakaju i vuku za rukav. Ako može, može, ako ne može pokušaću radom da stvorim. I dobro je - kaže Fahrudin, dok se u letnjikovcu kraj kuće sladimo kolačima koje nam servira supruga Edina i uživamo u pogledu na stari grad Mileševac i džamiju podno njegovih zidina.

Akcenat kojim nam se obratila ova energična i okretna domaćica otkrio nam je da je iz sjeničkog kraja.

- Kad sam pošla za Fahrudina, kaže on: Hoćemo li u Sardžik? Ja mu odgovorim da gore nemamo šta da tražimo sa jednom kravom. Kod nas u Sjenici prosjaci drže jednu kravu - priseća se kroz smeh Edina i dodaje da od tad ima preko deset godina neplaćenog staža u Hisardžiku. A plaćenog sedam i po iz sjeničke tekstilne.

Dodaje da ovde, ipak, "radi za sebe" i da je život na selu upola jeftiniji jer svu svoju hranu imaš i sve je zdravo. Kaže i da su pare da se zarade i da se troše, samo "nikom nije dinar pred vrata".

- Kad sam došla ovde, kažem Fahrudinu, hajmo u kleku. Čula sam da je skupa. Odemo u planinu i donesemo pet džakova. Veli on sutra: "Ženo, hoćemo li opet?" - priča Edina.

Malagići danas imaju četiri krave. Najviše u selu. Nekad nije bilo kuće, seća se Fahrudinov otac Idriz, da nije imala stoke, buša krave, volove i konje.

- Da su putevi bolji punija bi sela bila. Ovako, imanja su zapuštena i zarasla - kaže Idriz, nekadašnji radnik "FAP Livnice", a danas vitalan i okretan penzioner. Velika pomoć sinu i snahi.

Hisardžik je nadaleko čuven po kestenu. Uskoro će i "berba", pa pitamo Idriza kakav je rod ćestena, kako za ovu koštunjavu voćku kažu meštani. "Biće", kaže, al pamti i bolje godine kad se od njega mogla dobra para uzeti:

- Nešto ih ubija. Nedavno je ovaj kraj obilazio neki šumarski stručnjak iz Beograda, pa ga narod pitao što se kesten suši. Veli, stabla potrefio rak, a mi to zovemo šarka, pa se od vrha na niže suše. A nekad ga je bilo ih-ha-ha...

Kao i sva seoska domaćinstva i Malagići za sebe gaje povrće. Prošle godine mu se, kroz šalu kaže Fahrudin, "omaklo" pa je sa 70 kila semena, dobio preko tonu krompira, ali cena bila 20 dinara pa nije imao računa da troši energiju na prodaju. Više od pola podelio, nešto ostavio za sebe, a ostalo kravama. Ove godine ni blizu.

Fahrudin Malagić na svom imanju / Foto A.Rovčanin

Imaju i pčele, za šta je opet zaslužna preduzimljiva Edina.

- Šura se tim poslom ozbiljno bavi. U Sjenici drži preko 200 košnica. Dobili smo na poklon dve. Vremenom je supruga proširila na osam rojeva. Ja više volim situ od meda. Šteta što je ove godine jabuka slabo rodila pa neće biti site - kaže Fahrudin koji je lane napravio više od 200 kilograma ovog gustog napitka.

Fahrudinov malinjak ima pet hiljada biljaka oko kojih, do berbe, uglavnom sam vodi računa.

- Imam još hiljadu i po mladica na imanju koje sam kupio. Do njega sam probio, preko dva potoka, 300 metara puta. One će stići za berbu dogodine. Ništa ovo ne bi moglo da nemam vrednu ženu i decu, i da mi otac ne priskoči. Stignem sve fizički da uradim, al kad dođe berba, dok ja napunim jednu gajbu, Edina i ćerka mi Elma odlože po dve. Ovo ne može svako da radi. Ovde je zemlja smonica, teška.

ŠKOLOVANJE

ŽELJA Fahrudina je i da deca nastave sa školovanjem. Odlična Emina će od sledeće godine najverovatnije u gimnaziju, a posle, nada se Fahrudin, i na fakultet. To se očekuje i od godinu dana mlađeg Enesa.

Idriz Malagić u štali / Foto A.Rovčanin

INOVACIJE

FAHRUDIN nam otkriva i jedan mali poljoprivredni eksperiment, da ne bude da samo supruga unosi inovacije. Žućkasti plod veličine fudbalske lopte, naizgled liči na osrednju tikvu. Ali - nije.

- Hisardžik ti je poznat po voću. Kruškama dervišicama, takišama, budalama, jabukama bećamlijama, arapkama, popadijama. Možda će jednog dana biti i po dinjama - smeje se Fahrudin.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)