KAD SE NEŠTO VOLI SVE SE MOŽE: Profesorka deli pravdu na strunjači

Slobodan Bajić

23. 01. 2021. u 22:19

КАД СЕ НЕШТО ВОЛИ СВЕ СЕ МОЖЕ: Професорка дели правду на струњачи

Foto Privatna arhiva

PRVA dama arbitraže srpskog rvanja, omiljena nastavnica srpskog jezika. Zrenjaninka Vesna Piperski Cucić (44) neguje dve paralelne ljubavi, sport i umetnost, rvanje i književnost, a određuje ih kao jedinstvenu vezu u kojoj se sve prepliće.

Čitav život je u rvanju, koje je bilo sastavni deo njenog odrastanja i svakodnevice s obzirom na to da je otac Branislav ušao u legendu našeg rvanja, a brat Slobodan takođe bio u tom sportu.

- Veoma rano sam zakoračila na strunjaču i kao da sam na njoj rođena - kaže Vesna. - Počela sam u grčko-rimskom stilu i to sa bratom Slobodanom, koji je poginuo kao dečak što je bila porodična tragedija. On je bio potencijal, pokazivao uspeh ... Takođe, otac Branislav je bio sav u rvanju. Recimo, samo dan posle njegove sahrane 2006. godine sudila sam mečeve u Ligi evropskih šampiona i to po očevoj želji. Dakle, u meni je duboko utkana ljubav prema rvanju koje je za mene više od sporta, način života, deo porodice bez kojeg se ne može. Tako čuvam i uspomenu na brata i oca.

Foto Privatna arhiva

Vesna je dobitnica nagrade "Jovan Mikić Spartak" za 2020. godinu, najprestižnije priznanje u oblasti sporta u Vojvodini. To doživljava kao krunu višedecenijskog rada i odanosti jednom od najtežih sportova. I ne samo to. Jer, "Spartak" za Vesnu, koja je sudija u rvanju, a po profesiji profesorka književnosti u Osnovnoj školi "Petar Petrović NJegoš" u Zrenjaninu, ima posebnu, dodatnu vrednost.

- Veoma dobro znam "težinu" ove nagrade. Moj otac Branislav je bio rvač, selektor naše reprezentacije... I nikad nije nagrađen "Spartakom", tako da za mene najveće priznanje ima još veću, emotivnu vrednost. Istina, došlo je pomalo neočekivano, verovatno zato što nisam razmišljala o nagradi. Međutim, presrećna sam i veoma ponosna.

Foto Privatna arhiva

Kako ističe dobitnica najprestižnijeg sportskog vojvođanskog priznanja, mnogo joj znači podrška Rvačkog saveza, koja je, kako naglašava, izvanredna.

- Bez ljudi koji veruju u vas, ne bi bilo ni uspeha. U početku nije bilo mnogo žena. Štaviše, počela sam pre nego što je žensko rvanje krenulo da se razvija u Srbiji. Tek početkom novog milenijuma žene su počele da pristižu u rvanje, kada je ono 2004. godine postalo olimpijski sport.

ŽELI U TOKIO

VESNA Piperski Cucić ima bogatu međunarodnu karijeru, nalazi se među pet najuspešnijih dama arbitara, sudila je svetska i evropska prvenstva, kvalifikacije za OI i nada se da će ove godine deliti pravdu na strunjačama u Tokiju.

- Sudija u rvanju sam već 26 godina, stigla sam do međunarodne kategorije, za šta je potrebno mnogo truda i rada - kaže Vesna Piperski Cucić.

Dokazana na međunarodnom nivou, Vesna je vlasnica "prve es" internacionalne kategorije, koja je zeleno svetlo za deljenje pravde na Olimpijskim igrama.

- Rvanje povezuje ljude na mnogo načina. Počela sam u rvačkom klubu Matica u Botošu kada je bilo retko takmičenje za žene, a van naše zemlje se nisam borila. Specifičan je to put biti pionir. To je bila moja želja, moja ljubav, ambicija da budem u tom svetu. Sve sam to nasledila od oca. On je bio poslednji romantičar rvanja i preneo taj duh na mene.

Zapratite Novosti sport na Fejsbuku

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)