Fudbal

"DRIBLAM, ZABIJEM GLAVU DOLE, ALI OPET VIDIM SVE": Miloš Šestić, nekadašnji velemajstor sa fudbalskom loptom izabrao "Mojih TOP 11"

Nebojša Petrović

17. 08. 2023. u 18:59

MILOŠ Šestić (67) je nesuđena šesta Zvezdina zvezda, nesuđeni fudbaler Real Madrida i nesuđeni protagonista velikih ostvarenja u dresu jugoslovenske reprezentacije. Ono što mu je bilo suđeno, ne meri se parama, trofejima i plaketama. To ostaje zauvek urezano u srcima pravih fudbalskih romantičara.

ДРИБЛАМ, ЗАБИЈЕМ ГЛАВУ ДОЛЕ, АЛИ ОПЕТ ВИДИМ СВЕ: Милош Шестић, некадашњи велемајстор са фудбалском лоптом изабрао Мојих ТОП 11

FOTO: Privatna arhiva

Nije znao note, ali je izvodio maestralne fudbalske arije.

- Prozivali su me zbog stila igre. Voleo sam da zabijem glavu u zemlju i činilo se da ne vidim ništa i nikoga oko sebe. U suštini, video sam sve što treba.

Da nije tako, ne bi ni driblao toliko dobro.

- Mene su uvek pratila dva protivnička igrača. I taj prvi nikada nije bio problem, znao sam da ću njega lako da prođem. Gledao sam odakle ide i kako se kreće onaj drugi. Ako ide sa leve strane, ja ga u driblingu sečem na desnu i vraćam unazad.

Foto: ФОТО: Танјуг

POGLEDAJ GALERIJU

Bio je zagonetka i za protivnike i za sebe.

- Kad sam driblao, prođem jednog, drugog, trećeg. I onda gurnem saigraču u prostor, on to ne očekuje, jer misli da ću da driblam i četvrtog.

Ipak, potez sa derbija protiv Partizana 1978. godine izazvao je žestoke reakcije javnosti i celu Jugoslaviju naterao da debatuje na temu: ko treba više da crveni, Šestić ili Borota?

- Borota je pod faulom uhvatio loptu, ali se odmah podigao i sudija nije svirao prekid. Da li je Pera posle toga čuo neki zvižduk iz publike, nemam pojma. Uglavnom, shvatio sam da je zbunjen. Prišunjao sam mu se s leđa i čim je postavio loptu na peterac, šutnuo sam i dao gol.

Mikelin šamar kao dobrodošlica

U SMIRAJ velike karijere, Šestić je branio boje dva stara velegradska kluba, Zemuna i OFK Beograda.

- Zemun je bio dobra ekipa, možda malo starija za nečije ukuse, ali vrlo iskusna i čvrsta. Krasila nas je sjajna atmosfera i uvek je bilo prostora za neke pošalice. Sećam se priprema u Medulinu, ušli smo u autobus da krenemo na trening, ja sam se smeštao u svoje sedište i odjednom - tras! Dobio sam takav šamar da mi se zavrtelo u glavi. Bio sam u šoku. Nikoga nisam uvredio, ništa nisam uradio. Zuji mi u ušima i vidim čuvenog masera Mikelu ispred sebe kako psuje i viče: "Nećeš ti mene više da zezaš". Ja ga gledam, ništa ne kapiram. Pitam ga: "Šta ti bi čoveče". Njega su Lacmanović, Kežman i Nikolić stalno nešto zadirkivali, čačkali, provocirali... I valjda su mu tom prilikom opet nešto uradili, s leđa, on je pomislio da sam ja u pitanju, mahinalno se okrenuo i tresnuo mi šamarčinu. Nastradah ni kriv ni dužan

Dule Savić je prišao Boroti i rekao: "Ako ti je za utehu, ja ti nikada ne bih dao takav gol".

- Aha, sve se plašim da ne bi - smeje se Šestić. - Svi bi oni dali gol u toj situaciji. Laž je da sam Boroti rekao: "Spusti je Pero, izvedi faul". Samo sam bio dovoljno lukav da iskoristim njegovu neopreznost. On je četiri dana pre toga primio identičan gol na utakmici Kupa šampiona u Drezdenu. Bio je fenomenalan golman, ali je očigledno imao prekide filma tokom utakmice. Meni je taj gol veoma drag, jer se i dan-danas priča o njemu kao detalju koji je obeležio moju karijeru.

Nakon što je zablistao u dresu državnog tima i postigao pobedonosni gol na utakmici protiv DDR, legendarni nemački fudbaler Uli Štilike je bio impresioniran:

- Šestić je čudo od igrača. Onih nekoliko driblinga, bez kompromisa, podsetilo me je na vreme kada je Pele harao fudbalskim terenima. Voleo bih da ga vidim u Realu iz Madrida - pričao je Nemac, i popularnom Šeletu, koji je izabrao najbolje saigrače za "Mojih TOP 11"

OLjA PETROVIĆ

- Fenomenalan golman i još bolji čovek. Bili smo baš dobri drugari. Pamti se njegova veličanstvena partija protiv Real Madrida. Dao je gol iz penala u regularnom toku i anulirao prednost Španaca iz prve utakmice. Posle je još jednom pogodio sa bele tačke, pa odbranio šut Santiljane. Mediji su brujali o golmanu-golgeteru koji je Zvezdu odveo u polufinale Kupa kupova. Bio je preteča modernog čuvara mreže koji se nogama služi kao da je vezni fudbaler.

ZORAN JELIKIĆ

- Otprilike smo u isto vreme počeli da se borimo za status prvotimca u Crvenoj zvezdi i za njega sam vezan na neki poseban način.

ŽIKA JEFTIĆ

- Miljan je još tada koristio savremene principe igre i bekovi su morali da igraju u oba pravca. Žika Jevtić, Jelikić, Krmpotić... Posle Mile Jovin, Rajevac, Pera Krivokuća. Žika je pripadao toj starijoj generaciji i za sve nas je bio primer pravog profesionalca. Igrali smo zajedno godinu i po dana, otišao je posle u Grčku i vrlo brzo završio karijeru. Izuzetan gospodin. Da ti pomogne, ukaže na greške.

SEĆANjA Na "Marakani" je proveo deset godina kao igrač/FOTO: M. Vukadinović

GORAN KARTALIJA

- Stigao je iz Vrbasa i odmah postao važna karika u odbrani Vojvodine. Surovi profesionalac, odradi trening i pravo kući. Zajedno sa Milovcem i Tanjgom činio je nepremostivi bedem ispred gola Čede Maraša. Inače, Marašu pripadaju ogromne zasluge za osvajanje titule, jer je te sezone direktno doneo šest bodova u mečevima koji su se rešavali izvođenjem penala. Ne samo da je dobro branio, nego je voleo i da igra fudbal. Kad je ševa na treningu, dođe pa pika sa nama. A ja sam recimo voleo da branim. Ako sam rezerva na utakmici, stavim rukavice i na poluvremenu odem da mi šutiraju na gol. Publika u delirijumu, svaku moju paradu isprate ovacijama.

BRANKO NIKOLIĆ

- Kada sam došao u Zemun, bio je kapiten i na prvom sastanku u svlačionici ustaje i kaže: "Skidam kapitensku traku i dajem je Šeletu". Ja sam rekao: "Ne hvala, ne treba, ti ostaješ kapiten, ja sam došao da igram i pobeđujem". Svaka mu čast. Bio je pravi lider i zaista fenomenalna ličnost. Zlatko Kežman je takođe bio sjajan tip. Šta god treba, da ti izađe u susret, da ti pruži. Znali smo već tada da ima talentovanog sina, Mateja je igrao u Zemunu, pratili smo ga, bodrili. Videlo se da će da napravi veliku karijeru.

JOVAN KULE AĆIMOVIĆ

- Jedan od najstabilnijih veznih igrača koje sam u životu video. Kada uzme loptu, ne može mu niko ništa. Trčao je, pokrivao, organizovao igru. Prava desetka. Počeo sam sa Džajinom generacijom i normalno je bilo da sa 17 godina ne mogu odmah na teren. Debitovao sam 24. aprila 1974. godine u finišu utakmice protiv Olimpije u Ljubljani. Upravo se Kule povredio i ja sam ga zamenio u poslednjih 15-20 minuta. Samo nedelju dana kasnije bio sam u startnoj postavi za meč sa Čelikom i dobio šansu da se predstavim i beogradskoj publici. Bilo je treme svakako, ali sam iz minuta u minut ulazio u štos i dobijao na samopouzdanju.

IVAN GUDELj

- Moram da sklonim Milana Jankovića i da oslobodim mesto za velikog Gudelja. Fenomenalan igrač, on je postigao vodeći gol u Valensiji, kada smo se ponadali da možemo da oborimo na pleća domaćina Svetskog prvenstva. Veliki borac, ginuo je za ekipu, izgarao do poslednjeg atoma snage. Šteta što mu je žutica skratila karijeru, mogao je još mnogo da napravi u fudbalu. Naši ljudi su mu pomagali tokom bolesti, čini mi se i više nego Hrvati. Razmišljao sam i o Zajecu na ovoj poziciji, njegovi saveti su me ubedili da potpišem za Olimpijakos. Velimir je u to vreme bio zvezda Panatinaikosa i provodili smo mnogo vremena zajedno u Atini. Fenomenalan tip i vrhunski fudbaler.

VLADIMIR PETROVIĆ PIŽON

- Pravi kapiten, lider tima. Kada je Branko Stanković došao u Zvezdu, upoznavao se sa igračima u svlačionici i kada je došao do njega samo je rekao: "A znači ti si taj Pižon". Zakačili su se već na prvom treningu, Stane ga je oterao sa terena i posle je rekao upravi da mogu slobodno da ga prodaju. To mu je bila taktika, uvek je udarao na glavne igrače da bi ostalima stavio do znanja ko je gazda u klubu. Tako je uradio kasnije i sa Piksijem, sećate se frke oko broja 10. Ono što je najvažnije, sa obojicom je vrlo brzo sklopio primirje i oni su posle toga bili još bolji igrači. A to je Stanetu i bio cilj.

DRAGAN DžAJIĆ

- Nismo dugo igrali zajedno, on je već 1975. godine otišao u Bastiju, pa se posle vratio nakratko. O Džaji sve najlepše. Mnogo sam naučio od njega, nikada ga nisam shvatao kao konkurenta za mesto u timu. Zanimljivo, ja jesam levonog, ali se nisam lepo osećao na poziciji levog krila. Voleo sam da igram po desnoj strani, da ulazim u sredinu i na taj način unosim pometnju u protivničke redove. Baratao sam sjajno i levom i desnom, mnogi nisu znali koja mi je jača noga. Ali, kad stavim 11 na leđa, kao da me nema na terenu. Ne znam zašto.

NIKOS ANASTOPULOS

- Legenda grčkog fudbala. Mislim da je i dan-danas najbolji strelac u istoriji grčke reprezentacije. Odigrao je skoro 200 utakmica za Olimpijakos i postigao preko 100 golova. Kasnije se okušao u Italiji, gde je branio boje Avelina. Odlično smo sarađivali na terenu i u toj prvoj sezoni bili najubojitiji tandem grčkog prvenstva. Bilo je tu još interesantnih igrača. Recimo taj Horhe Barios, urugvajski internacionalac. Igrao je posle za Levadijakos i Penjarol.

SLOBODAN KRČMAREVIĆ

- Iz plejade zvučnih imena koja su u to vreme nosila dres OFK Beograda, izvukao bih najmlađeg. Krčma je bio bar desetak godina mlađi od svih ostalih u ekipi, predvodnik novog talasa sa Stare Karaburme. Savršeno se uklapa u ovu moju formaciju sa dva izrazita krilna napadača. Zamislite na kakvim mukama je protivnička odbrana kada naspram sebe ima Džajića po levoj i Krčmarevića po desnoj strani.

BRANKO STANKOVIĆ (trener)

- Njegovim dolaskom, moja karijera kreće uzlaznom putanjom. Tu je mnogo pomogao i legendarni doktor Babić, koji je novom treneru objasnio kakav sam status imao u ekipi. Doktor je imao fenomenalan odnos sa svim igračima, ali je najviše voleo Seju Sušića. Nisam ni kod Stankovića odmah postao standardni prvotimac. Trebalo mu je mesec dana da se upozna sa mojim kvalitetima i posle toga nije više imao dilemu. Kažnjavao nas je za sve i svašta. Nedisciplinu, pušenje, kartanje, kašnjenje na trening, ali je znao zašto to radi. Da nije bilo njega, ko zna kako bi se završila moja karijera.

Ovacije "Marakane" za ceo život

POVRATAK u Jugoslaviju podrazumevao je da se prvo pokuca na vrata Crvene zvezde.

- Propisi su bili takvi da sam bez obeštećenja mogao samo u Zvezdu ili neki drugoligaški klub. Bilo je sve dogovoreno da se vratim na "Marakanu", odigram šest meseci i posle produžim dalje. Međutim, Vasović je rekao da se stariji igrači ne uklapaju u njegovu viziju podmlađivanja ekipe. Na svu sreću, Vojvodina je u to vreme bila u nižem rangu takmičenja, otišao sam na razgovor kod direktora Ljube Španjola i dogovorili smo se za pet minuta. Nikada neću zaboraviti utakmicu na "Marakani" kada me je publika dočekala ovacijama. Čini mi se da su aplauzi bili jači nego dok sam branio boje Crvene zvezde. To mi je satisfakcija da sam zaista ostavio dubok trag u dresu našeg najtrofejnijeg kluba.

Predriblao i stativu u Tuzli

TITULU sa Vojvodinom 1989. godine, Šele je overio u pretposlednjem kolu pobedom protiv tuzlanske Slobode.

- Atmosfera je bila za pamćenje, pun stadion, euforija. Prvo poluvreme je obilovalo uzbuđenjima i otišli smo na odmor sa prednošću od 3:2. U nastavku sam postigao jedan od najlepših golova u karijeri, predriblao sam kompletnu odbranu Tuzlaka, išao sam paralelno sa korner linijom i na kraju se ušetao u mrežu. Novosađani i dan-danas kažu da sam u toj akciji predriblao i prvu stativu Slobodinog gola. Nama pre prvenstva nije bilo ni na kraj pameti da se borimo za titulu. Nismo o tome razmišljali ni na polusezoni kada je osvojeno prvo mesto, ali je činjenica da su Zvezda i Partizan bili u velikoj krizi i to nam je dodatno olakšalo posao. Posle meča sa Slobodom, slavilo se do zore. Bar ovi mlađi, ja nisam toliko. Za mene je titula bila nešto sasvim normalno.

Sine, ulaziš da rešiš utakmicu

ŠELE je vremenom izrastao u vedetu crveno-belih i u sezoni 1978-1979. bio jedan od protagonista na putu ka istorijskom finalu Kupa UEFA.

- Gol protiv Vest Bromviča u Birmingemu mi je jedan od najdražih u karijeri. Kada sam ga dao, nisam se ni radovao, jer nisam bio siguran da će sudija da ga prizna pošto je celu utakmicu navijao za Engleze. U principu, ceo taj ciklus smo pravili taktiku da kod kuće ne primimo gol, jer se znalo da ćemo ga na strani sigurno dati. Ispostavilo se da smo četiri puta prošli sa pobedama od 1:0 na "Marakani". Protiv Hihona, VBA, Arsenala i Herte. U Berlinu sam bio rezerva, jer je Branko Stanković rekao: "Sine, večeras ulaziš sa klupe da mi rešiš utakmicu". U finalu nas je Mikeloti uništio. Italijan se opraštao od suđenja i stekao se utisak da je Borusija morala da osvoji trofej. Šteta, Kup UEFA je u to vreme bio jači od Kupa šampiona.

BONUS VIDEO: TAJNA NAJVEĆEG FUDBALSKOG STADIONA NA SVETU: Ovo je lista TOP 10 „hramova fudbala“

BONUS SADRŽAJ

Knjiga o našem asu koja je izazvala veliku pažnju nosi naziv "Novak, pariske priče". Prođite uz Novaka sve njegove emotivne trenutke u upoznajte ga u jednom potpuno drugom svetlu. Na 320 stranica, ilustrovanih do sada neviđenim fotografijama, predstavljen je život slavnog tenisera.

Kliknite OVDE i poručite još danas ovo remek-delo koje će vas odvesti na najslavnije teniske terene.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

PRE MONAŠENJA SE ZVAO STOJAN: Život Svetog Vasilija Ostroškog - od malena sklon molitvi, putovao u Rusiju i na Svetu goru
Panorama

0 0

PRE MONAŠENjA SE ZVAO STOJAN: Život Svetog Vasilija Ostroškog - od malena sklon molitvi, putovao u Rusiju i na Svetu goru

SVETI Vasilije Ostroški svojim podvizima i vrlinama svrstao se u red naših najpoštovanijih svetitelja. Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju ga 12. maja, a ovaj dan u narodu važi za praznik u kome su moguća najveća čuda. Njegove mošti se čuvaju u manastiru Ostrog, u Crnoj Gori, i mesto su hodočašća za vernike svih religija.

27. 04. 2024. u 11:15

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

DVOJAC BEZ FINALA: Dušan Slavnić i Viktor Pivač nisu uspeli da izbore borbu za medalju, sutra će veslati za plasman od 7. do 12. mesta na EP
Ostali sportovi

0 0

DVOJAC BEZ FINALA: Dušan Slavnić i Viktor Pivač nisu uspeli da izbore borbu za medalju, sutra će veslati za plasman od 7. do 12. mesta na EP

DUŠAN Slavnić i Viktor Pivač nisu uspeli da se plasiraju u „A“ finale dvojca bez kormilara na EP u Segedinu. Oni su u svojoj polufinalnoj trci bili četvrti i sutra (9.43) će se u „B“ finalu boriti za plasman od 7.do 12.mesta. Srpski par je treće mesto, koje je vodilo u borbu za medelju, ispustio u poslednjih 500 metara.

27. 04. 2024. u 12:39

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!