PROSTA DUŠA SLOVENSKA (1): Neraskidiva veza sa Beogradom

Vesna Pantelić

28. 02. 2021. u 10:19

ПРОСТА ДУША СЛОВЕНСКА (1): Нераскидива веза са Београдом

Đole i Jova Radovanović u šouu "Sedmorica mladih" / Foto Arhiva "Novosti"

PRIJATELJI me uglavnom zovu Đole. Neprijatelji me ne zovu. Ali ne zovem ni ja njih. Pa ko duže izdrži. Išao sam u gimnaziju, ali nisam maturirao. Studirao sam geografiju, ali nisam diplomirao. Vojnu obavezu sam regulisao, u celosti, nisam osuđivan, ni krivično gonjen, i nisam bio član Saveza komunista.

Ubrajaju me u prvih pet kantautora u našim zemljama, ali u našim zemljama ima taman toliko kantautora, da, kako god okreneš, moraš biti među prvih, i jedinih pet. Profesionalnih uspeha imao sam, hvala na pitanju, a jedan od tih, na samom domaku istorije, je i Poslednja jugoslovenska turneja u maju 1990. Poslednja jugoslovenska, ne moja.

Ovako bi se neznancu predstavljao Panonski mornar (koji je ostao bez mora), veliki pesnik i muzičar od dva-tri akorda ("jer ni ne umem bolje ja") Đorđe Balašević, zbog čije smrti već devet dana žale njegovi poštovaoci i obožavaoci širom bivše Jugoslavije. Od Vardara pa do Triglava, od Đerdapa pa do Jadrana, svi pevaju njegove pesme, evergrine mnogih generacija, zahvaljuju mu za sve ringišpile u svojim glavama, i na de-molu koji nas je sve razvaljivao. Zbog njega je usred Zagreba ćirilicom našvrljano "bećarac", za njim su plakali i pevali u Novom Sadu, od Jovana Cvijića do Dositejeve ulice, Sarajevu, Skoplju, Mostaru, Mariboru, Podgorici, Splitu, Zadru, Šibeniku, za dušu velikom pesniku i šansonjeru paljene su sveće na gradskim trgovima. Sigurno on to od gore vidi sve...

- Nisam birao saigrače po grbu na prsima, birao sam ih po grbu u prsima, po nekom našem grbu koji se ne skida tek tako sa majicom - rekao je jednom prilikom Balašević i možda najbolje opisao ljubav i poštovanje koje je imao prema svojoj publici, a kojoj je toliko značio a da nisu ni bili svesni toga.

Rođen je "pedeset i neke", i prvi je u familiji koji se prezivao na "ić", jer njegov deda nije želeo da ga pomađare, pa je prezime Balašev 1941. promenio u Balašević. Mada je u srednjoj školi hteo da postane fudbaler, prekinuo je studije geografije i 1977. se pridružio novosadskoj akustičarskoj grupi "Žetva" i snimio pesmu "U razdeljak te ljubim". Taj singl prodat je u neverovatnih 180.000 primeraka, što je bio ogroman tiraž za tadašnje jugoslovenske standarde. Već naredne godine osniva svoj bend "Rani mraz" i takmiči se na festivalu u Opatiji sa pesmom "Prva ljubav". U sastavu Đorđe Balašević, Bora Đorđević, Verica Todorović i Bilja Krstić, "Rani mraz" snima pesmu "Računajte na nas", koja je postala veoma popularna i u vlasti, i u narodu, a zahvaljujući Đoletovom tekstu, donela je nešto novo u rodoljubivom i patriotskom stvaralaštvu tog vremena. Đole i Bora su otpevali prvu strofu, Verica i Bilja drugu, a refrene su pevali svi zajedno.

GLAVA U TORBI ZBOG DEDE

PORODICA Balašević slavila je i Božić i Uskrs u vreme kada to nije smelo da se čini, zahvaljujući Đoletovom dedi, oko koga su vladala podeljena mišljenja, svi su mislili da je on naopak, samo je on mislio da nije.

- Sam je izgradio par redova na Almaškoj crkvi - sećao se Balašević. - Nije išao na službu, za razliku od ovih "nevernika" koji se ne uklapaju ni u deset božjih zapovesti. Ipak je sve poštovao i slavio. Govore kako u Tiletovo vreme nije smelo da se slavi. Kažem, deda je na svu sreću bio vinogradar, zaostao čovek. Nije znao da je zabranjeno, pa smo mi sve slavili, ni ne znajući u kakvu nas je opasnost dovodio. Da nam je prosto bila glava u torbi što smo farbali jaja za Uskrs i bacali orahe na sve četiri strane za Božić. Ali takva smo mi familija.

Razlike u senzibilitetu dva jaka autora, Balaševića i Đorđevića, rezultirale su, posle samo dva meseca saradnje, Borinim odlaskom iz "Ranog mraza" (koji nije hteo da izvodi njegovu pesmu "Lutka sa naslovne strane") i osnivanjem "Riblje čorbe". Sa druge strane, Đole i Bilja 1979. snimaju "Mojoj mami umesto maturske slike u izlogu", prvi album "Ranog mraza". Iste godine na festivalu u Splitu Balašević je osvojio prvu nagradu sa pesmom "Panonski mornar", a svoju popularnost potvrdio je serijom od osam rasprodatih koncerata u beogradskom Domu sindikata. Tada počinje neraskidiva veza između Đoleta i Beograda, grada za koji je govorio da sa njim "ima zajedničkih uspomena više nego matorci koji slave zlatnu svadbu". Karte za Balaševićeve tradicionalne novogodišnje koncerte Beograđani su čekali i po 14 sati u redu, na ciči zimi.

- Svi znaju da ja karte za svoje koncerte nemam, baš zbog tih ljudi što čekaju danima u redu - rekao je jednom za "Novosti" Balašević. - NJihovo prisustvo je velika obaveza i odgovornost za mene, kao i kriterijum po kom radim pesme. U stanju sam po 18 puta da vagam i promenim možda neku nebitnu reč, baš zbog onih koji će te pesme slušati jednog dana.

Sutra: Proročki rekvijem iz srca vešca

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)