MILORAD KOJIĆ: Zajednički istražiti posledice NATO bombardovanja Srpske i Srbije

S. M.

03. 09. 2020. u 16:56

МИЛОРАД КОЈИЋ: Заједнички истражити последице НАТО бомбардовања Српске и Србије

Foto: D. Pozderović

DIREKTOR Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih Milorad Kojić rekao je da je neophodno zajednički istražiti posledice NATO bombardovanja Republike Srpske 1995. godine i Srbije 1999. godine jer je ono bilo usmereno prema srpskom narodu.

- Ono što smo delom evidentirali jesu posledice korištenja osiromašenog uranijuma, ali nismo imali konkretna istraživanja na ovom prostoru. U tom smislu smo razgovarali sa predstavnicima Srbije - rekao je Kojić. 

On je istakao da je istraživanje obavljeno u Srpskoj u punom kapacitetu dato na raspolaganje parlamentarnoj komisiji Srbije, te da bi na osnovu istraživanja u Srpskoj i Srbiji trebalo da bude objavljena i zajednička publikacija. 

Kojić je podsetio da je Centar obavio opsežno istraživanje o NATO bombardovanju Srpske, te da je to objavljeno u publikaciji "Namjernom silom na Republiku Srpsku". 

On je istakao stradanje ljudi direktna posledica NATO bombardovanja, te da je to bila i podrška takozvanoj Armiji BiH i Hrvatskoj vojsci u njihovoj udruženoj akciji u zapadnokrajiškim opštinama. 

- Usled NATO bombardovanja, takozvana Armija BiH i Hrvatska vojska imale podršku za proterivanje više od 120.000 Srba iz zapadnokrajiških opština, te više od 1.600 ubijeni - naglasio je Kojić. 

Bombardovanjem releja "Kraljica" na Ozrenu, naglasio je Kojić, prekinute su veze između jedinica i komande Vojske Republike Srpske i samim tim je odredu "El mudžahedin" i drugom i trećem korpusu takozvane Armije BiH data podrška jer su se jedinice Vojske Srpske našle u okruženju. 

- Imamo brutalna ubistva koja su oličena u odsecanju srpskih glava, klanju i drugim zločinima počinjenim nad Srbima na ovom ratištu, kao indirektnu posledicu NATO bombardovanja - naveo je Kojić za Srnu. 

Foto: D. Pozderović

Zločinačko NATO bombardovanje Republike Srpske trajalo je od 30. avgusta do 14. septembra 1995. godine kada je stradalo više od stotinu nedužnih civila. Na položaje Vojske Republike Srpske NATO avijacija bacila je ukupno 1.026 bombi, od čega 708 vođenih, a ukupna težina bačenog eksploziva iznosila je oko 10.000 tona. 

Povod za NATO agresiju bila je eksplozija na sarajevskoj pijaci Markale, 28. avgusta 1995. godine, za koju su optuženi Srbi iako je u izveštaju nezavisne komisije iz tog perioda navedeno da "ne postoje jasni dokazi da su granate došle sa srpskih položaja", što je potvrdio lično i Jasuši Akaši, tadašnji izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan. 

Prema odluci Odbora Vlade Republike Srpske za njegovanje tradicije oslobodilačkih ratova koja je donesena u martu prošle godine, kao Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja u Srpskoj određen je 9. septembar. 

Taj datum odabran je u znak sećanja na dan kada su u NATO bombardovanju ubijeni brat i sestra Radmila i Radenko Galinac iz naselja Grlica, u Vojkovićima. Brat i sestra Galinac bili su među prvim žrtvama NATO agresije kada ih je 9. septembra 1995. godine na srušenom mostu u naselju Semizovac, kod Sarajeva, ubio pilot NATO avijacije. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

Idi bre bolan

04.09.2020. 08:08

Demagogija. Šuplja priča samo da se održi ovaj nikom potrebni i nebitni centar za rat i poratne prevare, obmane, izvlačenje novca, honorare besposlenih vojnih penzionera