ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

Dragana Zečević

18. 04. 2024. u 10:45

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

Foto: Dragana Zečević

Ovako nam govori Mihajlo Tomašević (78) iz Suvog Grla, jednog od dva srpska sela u opštini Srbica. Glas mu je drhtao dok su se na licu borili ponos i tuga. Beskrajna tuga. Poljubio je slike sinova i dugo "razgovarao" sa njima u tišini koju nismo želeli da remetimo.

Ali, smogao je snage da nam ispriča:

- Prema mojim saznanjima, Tomaševići u ovom selu žive više od 700 godina. Osim naše, do 1999. bilo je mnogo više srpskih kuća, sada ih je svega dvadesetak. Onih u kojima žive uporni mladi koji ne žele da napuste ovu svetu zemlju i drugih sa starijim življem.

Foto: Dragana Zečević

Dok smo se dan ranije dogovarali oko dolaska, kazao nam je:

- Došao mi je jutros unuk iz Kraljeva. Sačekaćemo vas pokraj puta gde se skreće za naše selo. Od skretanja sa magistrale udaljeno je oko pet kilometara, prolazi se pored albanskih kuća... Sigurnije je da vas čekamo...

Foto: Dragana Zečević

Zajedno smo krenuli prema selu prepoznatljivom po visokim topolama koje se vide sa puta Kosovska Mitrovica - Istok.

Znamo i mi i oni

NIKO ne može da me ubedi da smo izgubili Kosovo. Možda su nam ga oteli, možda misle da je sada njihovo, ali nije tako. To znamo i mi i oni. Znam da sila boga ne moli, ali ni bog silu ne voli. Zato se uzdamo u božju i pomoć naše Srbije - kaže nam čika Mihajlo.

Plodne oranice, bogati voćnjaci... Ozelenelo drveće pored uzanog asfaltnog puta vodi u brdo ka poslednjim kućama u selu. Nedovršena i nemalterisana kuća Tomaševića u istom je dvorištu gde je i stara kuća Mihajlovih predaka.

Foto: Dragana Zečević

- Sredili smo koliko smo mogli, ali nismo mnogo odmakli. Želeli smo da odgajimo, iškolujemo decu i usmerimo ih na pravi put. Imali smo ih osmoro, ali ostadosmo bez tri sina. Bez Stojadina, Stevana i Veselina (1973). On je pre tri godine preminuo od raka pluća. Radio je kao vozač kamiona i razboleo se - suze su nadrle na Mihajlove oči...

Tišina. Opipljiv bol... U želji da ih odagnamo pitamo ga šta im sada najviše nedostaje.

- Sinovi i sloboda. Da mogu slobodno da zanoćim u kući, da radim na njivama, da odem do groblja, da ne brinem kada mi ostala deca i unučići dolaze u posetu i na raspuste...

Pridružuje nam se i Miladinka.

Foto: Dragana Zečević

Seda za sto kraj supruga:

- Stojadin je kao redovan vojnik sa 19 godina otišao da služi vojsku u Valjevo. Jedva je čekao da ode da služi otadžbini. Nedugo zatim dobio je prekomandu, najpre u Prizren pa na Košare. Slušali smo vesti o dešavanjima na karauli i molili se Bogu za sve te vojnike, decu... Strepeli, noćima nismo spavali - priču oca prekidaju suze.

Foto: Dragana Zečević

Miladinka pokušava da ih sakrije. Pomera naočare, ali i neizrečeno govori mnogo. Dnevna soba Tomaševića puna tuge...

- Da je poginuo javili su nam iz vojske. Sahranili smo ga, ali čuli smo da ima i roditelja koji nisu čak ni mogli da preuzmu tela svoje dece - tuguju Tomaševići i za ostalim junacima sa Košara.

I dok još nisu zacelili bol za Stojadinom, strada im sin Stevan. Sa dva druga vozio je traktor seoskim putem. Nagazili su na minu, a povrede su za Stevana bile neizlečive. Mesecima se lečio na VMA, ali nije mu bilo spasa.

- Tih godina često su nas napadali Albanci, pucali na naše kuće, zauzimali njive, krali stoku. I sada ne mogu sve njive da obrađujem. Sada je manje napada, ali nikad nismo mirni... - priča Mihajlo.

Foto: Dragana Zečević

U sobu je zakoračio njihov sin Darko sa pitanjem čime može da nas posluži. A, Mihajlo će:

- Miladinka donesi mi flašu. Red je da gostima poklonimo rakiju. Onu od divlje kruške.

Nisu uvažili ni jedan naš razlog da to ne čine.

- To je običaj svih Srba na Kosmetu da se gosti daruju. Ti naši običaji i ljubav prema ognjištu održali su nas ovde. Znaš, samo molim Boga da i ja skončam ovde i molim mu se da moji potomci posle Mice i mene nastave da održavaju kuću. Da završe radove koje oni nisu uspeli. Da je urede kako oni žele... Primam penziju jer sam radio u fabrici plastike, a sin Darko nam je zaposlen u susednom selu Banje. Tamo ima više Srba nego ovde, barem pedesetak kuća... - nastavlja Mihajlo.

Ima dana kad stigne veselje

IMAMO oko četiri hektara imanja, a nekada smo obrađivali i zemlju u zakupu. Ali, tada je sve bilo bezbrižnije. Bilo je veselo, radilo se, niko se nije žalio. Pre rata 1999, išli smo u zajedničku školu sa Albancima u selu Rudniku, doduše u odvojenim smenama - kaže nam Darko koji na pitanje kako su preživeli prethodnih 25 godina kaže:

- Teško i preteško. Žalili smo za Stojadinom i Stojanom i živeli od danas do sutra u strahu. U selu nemaš neku zanimaciju, radimo unutar sela zatvoreni, živimo skromno. Ali se roditelji najviše obraduju kada im dođu deca i unučići. Tada veselje stigne i u naš dom.

Petkom autobusom, besplatnim za meštane, idem u Mitrovicu, kupim namirnice, popričam sa ljudima... Od stoke imaju samo jednu kravu jer se boje pljački, ali je čuvaju kao oči u glavi, da imaju mleka kad im dođu unučići. Darko radi kao noćni čuvar u osnovnoj školi u susednom selu Banje gde su i srednja škola, vrtić, ambulanta... 

Dvadesetoro unučadi

OTAC i majka imaju dvadesetoro unučadi, po desetoro ženskih i muških. Od najstarijeg sina Veselina, koji je u 53. preminuo pre tri godine, a živeo je u Kragujevcu, imaju petoro unuka. Od Vesne (52) udate u Crkolez u opštini Istok - četvoro. Vujadin (47) sa suprugom živi u Svilajncu i nema dece. Veličko (41) živi u Kragujevcu sa suprugom i troje dece i često nas obilazi. I Jasna (37) je tamo, ima osmoro dece. Svi se okupljamo na slavama 21. jula i 26. novembra - priča nam Darko (35) najmlađi od dece Tomaševića.

BONUS VIDEO:

MONAŠKU ZAKLETVU DALA SAM AMFILOHIJU: "Novosti" u manastiru u Donjem Detlaku

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Da li znate po kom srpskom velikanu je nazvana ulica koja povezuje Savski trg i Kulu Beograd?

Da li znate po kom srpskom velikanu je nazvana ulica koja povezuje Savski trg i Kulu Beograd?

BEZ poštovanja istorije i čuvanja sećanja na velikane koji su nas svojim besmrtnim delima u prošlosti zadužili nema ni svetle budućnosti. Vođen ovim univerzalnim životnim geslom, Belgrade Waterfront nije propustio da, podižući najmodernije naselje u Srbiji, čitavu desnu obalu Save premreži novim saobraćajnicama koje predstavljaju svojevrstan omaž slavnim istorijskim ličnostima.

23. 05. 2024. u 16:00 >> 12:26

Komentari (0)

SNIMCI HAOSA: Jeziva tuča huligana zgrozila Evropu! Korišćene štangle, bejzbol palice, motke -  ima teško povređenih (VIDEO)