IRAN PRONAŠAO NEEKSPLODIRANU AMERIČKU SUPER-BOMBU? Otvara se pitanje GBU-57 posle napada na nuklearne objekte

IZJAVE iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija ponovo su otvorile jedno od najosetljivijih pitanja posle američkog napada na iranske nuklearne objekte, mogućnost da se na lokacijama i dalje nalaze neeksplodirane bombe iz tog udara.

Foto USAF Staff Sgt. Joshua Hastings

Aragči je 8. februara izjavio da u pojedinim pogođenim postrojenjima postoje ozbiljni bezbednosni problemi, uključujući prisustvo neeksplodiranih ubojnih sredstava, što direktno dovodi u pitanje bezbednost međunarodnih inspekcija.

U izjavama koje je prenela iranska novinska agencija Klub mladih novinara, Aragči je naveo da je ovo pitanje direktno pokrenuo u razgovoru sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaelom Grosijem. Prema njegovim rečima, pitao je da li postoji bilo kakav zakon ili poseban protokol koji reguliše posete nuklearnim objektima koji su bili meta američkih udara. Odgovor je bio negativan.

Zbog toga je, kako je naglasio, Iran zatražio da se pre bilo kakvih inspekcija postigne dogovor o bezbednosnim procedurama, uzimajući u obzir realne rizike na terenu. Inspekcije, prema iranskom stavu, ne bi trebalo sprovoditi dok se ova pitanja ne reše, iako Teheran tvrdi da ostaje u kontaktu sa agencijom.

Foto: Profimedia/Ilustracija/Jutjub/Ultimate Military Channel

NAPAD NA TRI KLjUČNA NUKLEARNA OBJEKTA

Sjedinjene Države su 22. juna prošle godine izvele napad na postrojenje za obogaćivanje uranijuma Fordou, nuklearni kompleks Natanz i Centar za nuklearnu tehnologiju u Isfahanu. Operacija je izvedena tokom desetog dana dvanaestodnevnog izraelskog rata protiv Irana i nosila je kodni naziv „Operacija Ponoćni čekić“.

U napadu su korišćeni strateški bombarderi B-2 Spirit, koji su bacili bombe za duboko prodiranje GBU-57 iz kategorije MOP (Massive Ordnance Penetrator), dok su istovremeno lansirane i krstareće rakete BGM-109 Tomahavk sa podmornice klase Ohajo, za koju se veruje da je bila USS Džordžija.

Najnovije Aragčijeve izjave, iznete posle perioda ozbiljne eskalacije, indirektno sugerišu da su najmanje neke od MOP bombi korišćenih u napadu otkazale, odnosno da nisu detonirale kako je planirano. Time se otvara mogućnost da je Iran već pronašao, ili tek treba da pronađe, neeksplodiranu GBU-57A/B u okviru pogođenih objekata.

ŠTA JE ZAPRAVO GBU-57A/B

GBU-57 predstavlja jednu od najtežih i najsofisticiranijih konvencionalnih bombi ikada uvedenih u operativnu upotrebu. Dužine je oko 6,2 metra i mase približno 14 tona. Njeno jezgro čini bomba iz serije BLU-127, sa modularnim dizajnom koji omogućava buduće nadogradnje.

Jedna od varijanti tela bombe sadrži oko 2.082 kilograma eksploziva AFX-757 i dodatnih 341 kilogram PBXN-114, polimerno vezanog eksploziva, što ukupno čini eksplozivno opterećenje od 2.423 kilograma. Ova kombinacija je optimizovana za kontrolisanu detonaciju u duboko ukopanim i zatvorenim strukturama.

Kućište bombe izrađeno je od čelika visoke gustine poznatog kao Eglin legura, projektovanog da izdrži ekstremna opterećenja tokom dubokog prodiranja u zemlju ili beton pre detonacije. Na zadnji deo bombe ugrađen je repni komplet KMU-612, koji sadrži inercijalni navigacioni sistem uz podršku GPS-a, kao i upravljačke površine koje omogućavaju korekcije putanje tokom leta.

Posebnu karakteristiku čine rešetkasta peraja, koja se mogu sklopiti radi smeštaja u unutrašnje odeljke bombardera B-2. Ona omogućavaju stabilnost i kontrolu pri velikim brzinama, iako stvaraju veći otpor od klasičnih peraja. Detonaciju kontroliše takozvani veliki prodorni pametni upaljač, koji određuje trenutak eksplozije na osnovu dubine prodora i karakteristika cilja.

ZAŠTO JE NEEKSPLODIRANA BOMBA STRATEŠKI PROBLEM

Iako su se u vojno-analitičkim krugovima pojavile spekulacije da bi Iran mogao da pokuša da kopira MOP, takav scenario se smatra malo verovatnim. Iran nema bombardere niti logističke kapacitete za isporuku bombe ove mase, čak ni protiv ciljeva u neposrednom okruženju kao što su američke baze u Iraku, Kuvajtu, Kataru, Bahreinu ili Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Međutim, tehnološka vrednost same bombe je druga stvar. Detaljno proučavanje sistema navođenja, konstrukcije kućišta, eksploziva i upaljača moglo bi Iranu pružiti dragocena saznanja o američkim metodama dubinskog udara. Takođe, postoji mogućnost da bi Teheran takva saznanja, ili čak same komponente, podelio sa saveznicima koji raspolažu strateškim bombarderima i industrijskom bazom za ovakva oružja, pre svega Rusijom i Kinom.

Foto printskrin Pentagon/oruzjeonline.com

SLIČNE STVARI SU SE VEĆ DEŠAVALE

Sličan presedan već postoji. Nakon što je Iran uspeo da zarobi američki izviđački dron RQ-170 Sentinel, iranski zvaničnici su otvoreno navodili da su Rusija i Kina pokazale veliko interesovanje za njegovo proučavanje. Kasniji izveštaji, uključujući i one iz poslednjih godina, sugerišu da je do takve razmene znanja možda i došlo.

U tom kontekstu, potencijalno postojanje neeksplodirane GBU-57 na iranskoj teritoriji ne predstavlja samo bezbednosni problem za inspektore, već i strateški izazov sa dalekosežnim posledicama po ravnotežu vojne tehnologije.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - PATROLA SA PUTNICIMA, NA BRZOJ PRUZI, OD BEOGRADA DO SUBOTICE: "Vožnja deluje gotovo neprimetno"

Preporučujemo

Svet

0 0

KINA REŠILA RUSKI PROBLEM Trgovački brodovi dobili moćno naoružanje: Peking štiti svoju flotu od američkih pirata

09. 02. 2026. u 17:22

Svet

0 2

KO SE ŠETAO KOD EPSTAJNOVE ĆELIJE U NOĆI KAD JE UMRO? Novi snimci podigli prašinu u Americi(VIDEO)

08. 02. 2026. u 18:25

Svet

0 1

DIPLOMATIJA SA PALUBE NOSAČA AVIONA: Američka demonstracija sile posle kontakata sa Iranom

08. 02. 2026. u 21:11

Svet

0 12

IZDAJA FRANCUSKE „Krunski dragulj“ završio u američkim rukama! Da li će „rafali“ biti pod Trampovom čizmom? (VIDEO)

06. 02. 2026. u 07:11

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije