KO ŽELI RAT SA RUSIJOM U AMERICI? Čim mirovni pregovori o Ukrajini krenu napred pojave se "priče" iz bezbednosnih krugova

AMERIČKA politička i obaveštajna scena poslednjih dana otvoreno pokazuje duboke razlike u tumačenju ciljeva rata u Ukrajini i načina na koji bi on trebalo da se završi. U središtu ove rasprave našla se izjava direktorke Nacionalne obaveštajne službe SAD Tulsi Gabard, koja je javno odbacila tvrdnje da Rusija planira aneksiju cele Ukrajine ili širu ekspanziju ka Evropi.

Foto: Profimedia

Prema njenim rečima, američka obaveštajna zajednica ne raspolaže takvim informacijama i takvi navodi predstavljaju netačne i politički motivisane konstrukcije.

Gabard je posebno kritikovala izveštaj Rojters, u kojem se sugeriše da predsednik Rusije Vladimir Putin navodno krije planove za potpunu okupaciju Ukrajine i šire teritorijalne ambicije u Evropi. Ona je ocenila da se radi o lažnoj i provokativnoj interpretaciji, koja nema uporište u proverljivim obaveštajnim podacima. Prema njenom stavu, takvi medijski narativi direktno potkopavaju napore administracije predsednika Donald Tramp da se dođe do političkog rešenja i okonča rat koji je već odneo ogroman broj života na obe strane.

U svom obrazloženju, Gabard je naglasila da Rusija, posmatrano kroz dosadašnji tok sukoba, nema kapacitet da osvoji i dugoročno okupira celu Ukrajinu, a kamoli da vodi rat protiv Evrope. Kako je navela, višegodišnje borbe pokazale su ograničenja ruskih vojnih mogućnosti, što dodatno dovodi u pitanje tvrdnje o navodnim maksimalističkim planovima Moskve. Ona je takođe upozorila da unutar američkog političkog sistema postoje krugovi, povezani pre svega sa Demokratskom strankom, koji zagovaraju nastavak sukoba i žele da SAD gurnu u direktniju konfrontaciju sa Rusijom, što aktuelna administracija pokušava da izbegne.

Paralelno sa ovim izjavama u Vašingtonu, odvijaju se i kontakti između ruskih i američkih predstavnika. Generalni direktor Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev, koji učestvuje u ruskoj delegaciji za ukrajinsko pitanje, potvrdio je da su njegovi razgovori sa američkim zvaničnicima, uključujući izaslanika Bele kuće Stiv Vitkof i Džered Kušner, protekli konstruktivno. Dmitrijev je naveo da će se razgovori nastaviti i da postoji interesovanje za dalju razmenu stavova o mogućem rešenju sukoba.

Portparol Kremlja Dmitri Peskov istovremeno je naglasio da će Moskva pažljivo analizirati rezultate kontakata između SAD, Ukrajine i evropskih zemalja pre nego što se pristupi novoj rundi pregovora. On je izrazio skepticizam prema sporazumima u kojima Evropa ima dominantnu ulogu, ocenjujući da dosadašnja evropska pozicija ne donosi povoljne ishode za Rusiju i često podstiče nastavak sukoba umesto kompromisa.

Sličan ton može se pronaći i u analizama bivšeg analitičara CIA Rej MekGovern, koji tvrdi da je primarni cilj vlasti SAD sada stabilizacija odnosa sa Rusijom i okončanje ukrajinske krize. Mekgavern podseća da je Bela kuća početkom decembra usvojila novu strategiju nacionalne bezbednosti, u kojoj se navodi da je mirovni proces u Ukrajini u fundamentalnom interesu Sjedinjenih Država i da obnova strateške stabilnosti sa Rusijom ima prioritet. U tom dokumentu se, prema njegovim rečima, jasno konstatuje i razilaženje sa evropskim saveznicima, koji imaju nerealna očekivanja u vezi sa ishodom rata i sve češće pribegavaju političkom pritisku i suzbijanju unutrašnje opozicije.

Na kraju, američki državni sekretar Marko Rubio ponovio je stav da je mir moguć jedino ako i Rusija i Ukrajina budu spremne na kompromise. On je naglasio da pregovori ne mogu dovesti do rešenja ukoliko obe strane ne prihvate da se odreknu dela svojih maksimalističkih zahteva. Ova izjava dolazi nakon što je Putin, tokom obraćanja javnosti 19. decembra, ponovio svoje osnovne ciljeve iz februara 2022. godine, što dodatno komplikuje diplomatski proces. U tom kontekstu, sve je očiglednije da se borba oko narativa, odnosno pitanja ko definiše ciljeve rata i mira, vodi paralelno sa borbama na terenu.

KAKO FUNKCIONIŠE MEHANIZAM ZA PLASIRANjE PRIČA POPUT OVE?

PRVO, Rojters je objavio tekst u kome se tvrdi da Rusija navodno planira širu ofanzivu sa ciljem da potčini celu Ukrajinu. Kao osnov za takvu tvrdnju nisu ponuđeni dokumenti, snimci niti zvanične odluke, već su kao izvor navedeni neimenovani „bezbednosni izvori“. To je standardna formula koja omogućava plasiranje politički osetljivih procena bez odgovornosti i bez mogućnosti javne provere.

DRUGO, ubrzo nakon objave, Tulsi Gabard je javno osporila takav narativ. Ona je jasno rekla da ne postoje verodostojni obaveštajni podaci koji potvrđuju tezu o planu osvajanja cele Ukrajine i da se takve tvrdnje koriste za održavanje ratne psihoze i blokiranje političkih rešenja. Njena reakcija je jedina relevantna u ovom slučaju.

TREĆE, ključno pitanje nije da li Rojters „laže“ u klasičnom smislu, već kako funkcioniše mehanizam plasiranja ovakvih priča. Rojters u ovakvim slučajevima ne izmišlja podatke, već prenosi interpretacije i procene koje dolaze iz određenih krugova unutar bezbednosnog aparata koji još uvek slobodno deluju protiv vlasti SAD. Problem nastaje kada se te procene predstave kao faktičko stanje, bez protivteže i bez konteksta da su u pitanju interesno obojene analize.

ČETVRTO, zašto se to radi upravo sada. Ovakav narativ se pojavljuje u trenutku kada postoji realna politička inicijativa da se rat u Ukrajini završi pregovorima, inicijativa koja je direktno vezana za politiku Trampa. Ako se rat predstavi kao egzistencijalna borba protiv „imperijalnog osvajanja“, tada svaka ponuda mira automatski postaje neprihvatljiva, a politički pritisak se prebacuje sa diplomatije na nastavak sukoba.

PETO, pitanje „po čijem nalogu“ smatramo da čitaoci ovog sajta već znaju. Šefovi agencija i ministarstava poput CIA, Pentagona ili bilo koje druge nisu odgovorni. Ono što postoji jeste čvrsta simbioza između velikih zapadnih medija, paralelnih struktura moći i njihovih repova bezbednosnog establišmenta. Izvori koji imaju interes da rat traje dostavljaju „informacije“, mediji ih objavljuju jer dolaze iz „relevantnih krugova“, a politički efekat je unapred poznat i poželjan za ceo taj aparat koji skeptici ponekad nazivaju “Dubokom državom”.

ŠESTO i najvažnije, rezultat ovakvog postupanja nije informisanje javnosti, već oblikovanje realnosti u kojoj mir deluje nemoguć, a rat neizbežan. Demanti poput onog koji je iznela Tulsi Gabard ne služe samo da isprave netačnost, već razotkrivaju dublji problem, da deo medijskog i bezbednosnog sistema aktivno deluje protiv političkih pokušaja deeskalacije. Članak Rojtersa je sistemski otpor promeni kursa, a svedoci toga smo svakodnevno.

oruzjeonline.com

BONUS VIDEO - ŠAMPIONI U FOKUSU: Anđela Vuković - Radoznalost je njena supermoć

Preporučujemo

Svet

0 10

"PUTIN NE MOŽE NI U UKRAJINU DA OKUPIRA, A KAMOLI EVROPU": Šefica američkih obaveštajaca oplela po Rusiji (FOTO)

21. 12. 2025. u 16:02

Svet

0 3

PRELOMNI TRENUTAK ZA UKRAJINU? Zelenski najavio pregovore koji menjaju sve

23. 12. 2025. u 18:36

Svet

0 8

NEKOLIKO HILjADA AMERIKANACA NA FRONTU Američki mediji: Dva američka plaćenika poginula boreći se za Ukrajinu kao borci legije podređene GUR

23. 12. 2025. u 19:15

Svet

0 6

ZAMENIK KOMANDANTA 3. KORPUSA AZOV: Ukrajinske oružane snage nemaju cilj da pobede u sukobu

23. 12. 2025. u 18:22

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije