DRŽAVA ODREĐUJE KO JE LEVICA, A KO JE DESNICA: Francuske vlasti građanima olakšavaju dilemu o političkom opredeljenju partija

Nacionalna desnica, populisti, patriote, suverenisti, desničari, evroskeptici, krajnja ili ekstremna desnica?

Foto: Goran Čvorović

Različiti su nazivi za isto političko krilo koje danas vlada određenim zemalja EU, kao što su Italija ili Mađarska, i koje se uzdiže do neslućenih visina u Poljskoj, Austriji, Švedskoj, Nemačkoj, Slovačkoj i drugim evropskim državama, a koje sada preti da preuzme vlast i u Francuskoj.

Ono što se nekada nazivalo ekstremom, neki sada pokušavaju da "umiju" i nazovu desnicom, dok desnici "tepaju" da je umerena desnica. Vrednosna skala se, jednostavno, pomerila ka centru. Isto važi i za levičare. Da li su, na primer, francuski komunisti i nepotčinjeni ekstrem? Kako, onda, nazvati trockiste ili antikapitalističku partiju? Opet, ako su samo levičari, šta su onda socijalisti?

Isto pitanje važi i za desno krilo. Ako su republikanci desničari, a Nacionalno okupljanje krajnja desnica, kakav atribut nadenuti formaciji Ponovno osvajanje Erika Zemura? Ili, Alternativi za Nemačku na drugoj obali Rajne. I obrnuto: ako je stranka Marin Le Pen samo desničarska, šta su onda Sarkozijevi republikanci?

Kada su nedavno francuski sportisti pozvali građane da ne glasaju za "ekstreme", lider Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela je poručio da se ne oseća prozvanim. Sebe i svoju partiju, jednostavno, ne smatra krajnje desničarskom strankom.

Postoje i oni koji mere količinu "desničarenja", pa tako primećuju da se nekadašnji "Nacionalni front", a sadašnje "Nacinalno okupljanje", poprilično smestio na demokratske šine, pa bi ekstremni epitet mogao da važi za početnu fazu, ali nikako i za današnji oblik ovog političkog udruženja. Prvima su pripisivali, čak, i fašizam i rasizam, dok kod drugih takvog stava više nema. Među stranačkim kadrom ima i stranaca, prihvataju LGBT populaciju i sami sklapaju "mešovite" brakove.

Ima i onih koji, jednostavno, misle da su se u moderno doba granice među političkim strankama izbrisale, da postoje različita kombinacija više faktora koji čine da se, čak, među krajnjim desničarima mogu, na primer, pronaći i neke ekstrmno levičarske ideje.

Mnogi će se složiti da u predloženim glavnim socijalnim merama u Francuskoj može da se povuče znak jednakosti između krajnje levice i krajnje desnice. Nacionalno okupljanje je, uostalom, privkuklo najveći broj radnika kojima levičari odavno nisu više glavna politička "kuća".

Neki desničari, među kojima i oni najžešći, nekada se, u svetu, "kriju" i iza naznake socijalizma u nazivu. Ova rasprava u društvu, o tome da li su ekstremi ekstremi ili nisu, i kako tačno utvrditi političko opredeljenje određene stranke, mogla bi da se otegne u nedogled, da se francuske vlasti nisu potrudile da olakšaju ovakvu vrstu nagađanja. O tome da li je neko na krajnjem političkom krilu ili nije, i kako ga tretirati u javnosti, odlučuje – Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Pred svake izbore, iz ovog ministarstva "klasifikuju" stranke po pripadnosti, da ne bi bilo zabune i da bi glasači znali na čemu su. Tako je urađeno i za predstojeće parlamentarne izbore koji čija će dva izborna kruga biti održana 30. juna i 7. jula, za 4011 prijavljena kandidata. Napravljena je lepeza od 24 političke partije, od ekstremne levice do ekstremne desnice.  

Neke od stranaka unutar ovog spektra dobile su etikete "predsednička većina", "regionalisti" ili, na primer, "desničarski suverenisti". Koaliciju koju je Nacionalno okupljanje sklopilo s delom umerenih desničara iz redova republikanaca koje predvodi Erik Sjoti ministarstvo je svrstalo u "uniju ekstremne desnice". To je, ističe se, učinjeno zato što ogromnu većinu u ovoj uniji predstavljaju kandidati Nacionalnog okupljanja.

Za pretnodne senatorske izbore u septembru 2023. godine, na ovaj način partija koju predvode Žordan Bardela i Marin Le Pen svrstana je u "ekstremnu desnicu". Stranka se žalila, ali je Ustani savet u martu ove godine potvrdio ovu klasifikaciju.  

Administrativno svrstavanje stranaka ne olakšava uvek situaciju. Potvrda za to je i negodovanje Erika Sjotija zbog dvostrukih aršina u terminologiji koja stvara podele i može, od strane onih koji joj se protive, da stvori dodatnu polemiku.

Tako je, na primer, Novi narodni front, koji je okupio sve levičare za predstojeće izbore da bi se napravila što efikasnija brana krajnjoj desnici, svrtan u "uniju levice", a ne u "uniju ekstremne levice", iako među njima, uz socijaliste i ekologe, ima i članova nepotčinjenih Žan-Lika Melanšona ili pripadnika Nove antikapitalistčke stranke koja se, kada se sama prijavljuje, smatra ekstremnom levicom.

To, očigledno, ipak ne smeta biračima koji, u predizbornoj kampanji, najveće poverenje daju upravo onima koje je vlast svrstala među krajnju desnicu. Nacionalno okupljanje je, prema najnovijim ispitivanjima, tako, uvećalo prednost na 35 odsto, ujedinjena levica se kotira na 27, a predstavnici aktuelne Makronove vlasti na 20.

CENTAR

Kada je formirana Makronova stranka za izbore 2017. godine, administrativno je utvrđeno da pripada političkom liberalnom centru, bez obzira na to što je u svojim redovima imala i odbegle socijaldemokrate i republikansku desnicu.

Preporučujemo

Svet

0 0

POČEO NOVI NAPAD IZRAELA: Oglasio se IDF

11. 03. 2026. u 23:51

Svet

0 0

IZNENADNA POSETA: Ruski specijalac u Majamiju na razgovorima sa Amerikancima

11. 03. 2026. u 23:34

Svet

0 0

"GAĐAĆEMO SVE LUKE U REGIONU" Iran preti: Proterajte američke snage sa svoje teritorije

11. 03. 2026. u 23:13

Svet

0 1

RUSKI DRON POGODIO POLICIJSKU STANICU: Povređena 22 ukrajinska policajca

11. 03. 2026. u 22:41

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije