UMESTO REPARACIJE DOBILI IZVINJENJE: Latinoameričke i karipske zemlje ostale bez finansijske nadoknade zbog evropskog ropstva

Latinoameričke zemlje su se nadale da će od Evropljana dobiti reparaciju za ropstvo zbog koga su propatile kroz istoriju, ali su ovih dana u Briselu umesto toga dobile – izvinjenje.

Foto AP

Velika očekivanja bila su od samita 60 zemalja – 27 iz EU i 33 iz Zajednice latinoameričkih i karipskih država (CELAC) – na sastanku koji je održan prvi put posle osam godina, s ciljem daljeg međusobnog približavanja.

Jedan od kamenova spoticanja u tom približavanju je i pitanje ropstva. Učesnice iz Latinske Amerike su se nadale konkretnoj svoti kojom bi delom došlo do zadovoljenja teških patnji predaka, ali to nije ušlo u zajednički tekst.

- Priznajemo i duboko žalimo zbog neizrecive patnje nanete milionima muškaraca, žena i dece kao rezultat transatlantske trgovine robljem – ističe se u zaključcima.

Podvlači se i puna privrženost principima da su ropstvo i trgovina robljem, uključujući i transatlantsku trgovinu, bile užasne tragedije u istoriji čovečanstva, ne samo zbog ovog gnusnog varvarstva, već i zbog njihovog obima, organizovanog karaktera i negiranja, kao i zbog toga što trgovina robljem predstavlja zločin protiv čovečnosti.

I, to je sve. Dodato je i to da su se latinoamerički učesnici pozvali na plan reparacije u deset tačaka, ali ne i kako će se EU prema tome odnositi. Taj plan je još 2014. godine razradilo 14 karipskih zemalja koje traže od Velike Britanije, Francuske, Holandije, Španije, Portugalije, Danske, Švedske i Norveške finansijsku nadokandu za afričko roblje i njihove potomke između 16. i 19. veka.

Umesto reparacije, zemlje EU su odlučile da investiraju 45 milijardi evra u latinoameričke i karipske zemlje, ali pre svega da bi se na taj način suprotstavile kineskoj konkurenciji. To se pre svega odnosi na infrastrukturu i čistu energiju.

Očekivao se i dalji pomak u primeni trgovinskog sporazuma s Argentinom, Brazilom, Paragvajem i Urugvajem, koji je potpisan još 2019. ali nije parafiran. Zvanično, zbog odnosa Brazila prema očuvanju prirode, ali je jasno da se tu krije i briga za evropske poljoprivrednike.

NESLOGA I OKO UKRAJINE

Sporazuma nije bilo ni oko rata u Ukrajini. Brisel je hteo da se u tekst unese osuda Rusije, ali se sve svelo na zabrinutost. Posle dugih pregovora zaključeno je da svi hoće mir, ali da se razlikuju putevi kako da se do toga dođe. Najveći protivnici osude Moskve bili su Kuba i Venecuela, dok je Nikaragva čak odbila da potpiše i ovako ublaženi tekst. 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije