POČEO SVETSKI RAT ZA VODU: Sve ređa vitalna tečnost na planeti izazvala prve sukobe - Slavina se, polako, zavrće

SUKOBI koji su se nedavno dogodili u Sent Solinu, u jugozapadnoj Francuskoj, bili su signal da je, možda, započela i odsudna bitka u svetu za tečnost koja je sastojak svih poznatih oblika života na Zemlji. Voda je sve ređa, a stručnjaci upozoravaju da će je biti još manje. Planeta se pregreva, pa je racionalizacija dragocene tečnosti već počela.

Printskrin

Paralelno s ovim fenomenom, krenula su da se formiraju ekološka udruženja koja ne biraju sredstva da odbrane vodu kao opšte dobro čovečanstva. Jedno od njih je i Udruženje "Ustanci Zemlje" koje je bilo među organizatorima žestokih manifestacija u sprečavanju izgradnje megarezervoara u Sent Solinu. Tom prilikom, kao što je poznato, na policiju su leteli Molotovljevi kokteli i sve drugo što je moglo da posluži u urbanoj gerili.

- Hiljade ljudi su došli tamo, samo da bi vodili rat. To je neprihvaljivo. Ništa ne opravdava nasilje u demokratskom društvu – poručio je krajem ove sedmice francuski predsednik Emanuel Makron, sa Alpa, gde je došao baš da bi predstavio novi plan za štednju vode.

Reč "rat" je izgovorena. U Sent Solinu se sukobilo čak 3.200 policajaca s nekoliko hiljada demonstranata. Ispaljeno je 4 hiljade projektila. Makron je dao podršku snagama reda, koje organizacije za zaštitu ljudskih prava širom Evrope optužuju za prekoračenje sile. Jedan demonstrant je i dalje u komi, drugom se lekari takođe bore za život. Pogođeni su projektilima u vrat i grlo. Njihove porodice su podnele tužbu za pokušaj ubistva i sprečavanje pružanja pomoći. U četvrtak uveče širom Francuske održane su manifestacije u znak podrške s povređenima, kada su ekstremni levičari ponovo palili kante sa smećem i barikade, naročito u Parizu i Renu. Sve to se uklapa u scenario pobune protiv penzijske reforme i opšteg nezadovoljstva, ali nije u direktnoj vezi s tim protestom, već sa borbom za vodu.

"Ustanci Zemlje" i druga slična udruženja bune se protiv izgradnje 16 ogromnih rezervoara, ukupne veličine hiljadu i po olimpijskih bazena, koji bi trebalo da služe za irigaciju tokom sušnih perioda. Problem je, međutim, u tome što pobunjeni smatraju da će se ovim ne samo poremetiti prirodne podzemne rezerve vode, već i da će na ovaj način njena preraspodela biti nepravedna, u korist velikih industrijskih proizvođača, a na uštrb običnog poljoprivrednika.

– To su ogromni krateri pokriveni plastikom i napunjeni vodom iz podzemnih struja koju može da koristi samo 6 odsto poljoprivrednika. Svu ostalu vodu koja će se tamo sliti, koristiće velika agroindustrija – ističe Lena Lazar, mlada aktivistkinja "Ustanka zemlje".

Tako se stiglo i u domen revolucionarne ideološke borbe. Protest vode mladi ekstremni levičari, spremni na sve. Ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanen je događaje iz Sent Solina nazvao ustankom. I, učesnici nemaju ništa protiv. Ta reč im i stoji u imenu. Ono s čime se ne slažu je to što vlast ovakve pobune naziva "ekoterorizmom". Kao potvrda da ih smatraju teroristima, pokazuje i činjenica da je ministar Darmanen odlučio da ih rasformira, na sličan način kao što se to radi s islamističkim organizacijama.

Da li su, zaista, "teroristi" ili borci za očuvanje osnove života – dilema je na koju društvo pokušava da pruži odgovor. Neki u radikalnim ekolozima generalno vide nove "zelene brigade", po ugledu na nekadašnje "crvene", sa svim što to sa sobom nosi. Pitaju se da li će u skoroj budućnosti doći do otmica, atentata, ubistava.

Ono što je viđeno u Sent Solinu liči na pravu naučnu fantastiku, a mnogi strahuju da je to uvertira u ono što nas tek čeka. Oni koji podržavaju bunt, ističu da je to jedini način da ih vlasti čuju. Drugi misle da je radikalna borba kontraproduktivna.

UN i referentni Međuvladin panel o klimatskim promenama su pesimisti, ako se nešto brzo ne učini. Ove godine viđene su neviđene suše, a to je tek početak. Pitanje je i kako će se poljoprivreda na sve to adaptirati. Neće se ni izgradnjom megarezervoara rešiti problem, ističe i ministar ekologije Kristof Beši. Predsednik Makron je zato pre tri dana predložio set od preko 50 mera, koje između ostalog predviđaju štednju, veće korišćenje prerađenih otpadnih voda, sprečavanje gubljenja vode u neispravnoj mreži, bolju racionalnizaciju, progresinu tarifikaciju...

Slavina se, polako, zavrće. Strahuje se da će, posle poljoprivrednika, na red za ravnomerniju preraspodelu jednom doći i voda za piće ili ona koju koriste vatrogasci. Voda postaje retkost. Tečno zlato. U Francuskoj joj je cena već paprena. Prosečna tročlana porodica godišnje mora da plati za vodosnabdevanje čak 500 evra.  

Rat za vodu će biti i ideološki. Već sada se razlikuje način na koji je brane levica ili desnica. To će biti jedna od glavnih stavki koja će u budućnosti zahtevati participativnu demokratiju. S vrućinom i sušom biće još više sukoba u ionako konfliktnom svetu. Pojačaće se i nejednakost među stanovništvom, dominacija jednih nad drugima, rašće konfilktualno i podeljeno društvo, sa još jednim razlogom za bunt.

Preporučujemo

Svet

0 0

POVREĐENA ČETIRI MLADIĆA: Pucnjava na jugu Francuske, policijska istraga u toku

02. 04. 2023. u 07:30

Društvo

0 9

ZAŠTO ZAPAD NIJE SVARIO DRUGE NACIJE KOJE JE PROGUTAO: Šantal Delsol, francuska istoričarka i filozof, u intervjuu za nedeljne "Novosti"

01. 04. 2023. u 17:45

Svet

0 0

MAKRONE, ISKLjUČIĆEMO TI STRUJU! Prvi put u istoriji ove organizacije na čelo sindikata došla žena

31. 03. 2023. u 14:45

Svet

0 0

OPET SKUPOVI NEZADOVOLjSTVA U FRANCUSKOJ: Noć neorganizovanih protesta (VIDEO)

30. 03. 2023. u 23:06

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije