POMOĆ ZELENSKOM IZ LONDONA I AMERIKE: Kremlj - Ukrajina uz žitarice prevozi i velike količine oružja

Branko Vlahović - Stalni dopisnik iz Moskve

31. 10. 2022. u 07:21

ZBOG napada na njene brodove koji su obezbeđivali humanitarni koridor za slobodan izvoz žita iz crnomorskih luka, Rusija je odlučila da prestane da poštuje dogovor, potpisan letos u Istanbulu, koji nosi parafe predstavnika Moskve, Kijeva, Ankare i UN.

ПОМОЋ ЗЕЛЕНСКОМ ИЗ ЛОНДОНА И АМЕРИКЕ: Кремљ - Украјина уз житарице превози и велике количине оружја

Foto Tanjug/AP

Zahvaljujući tom sporazumu, Ukrajina je iz svoje tri luke izvezla na Zapad velike količine pšenice i ostalih žitarica. Rusija, sada, traži da se danas održi hitan sastanak Saveta bezbednosti UN, na kome bi se govorilo upravo o gađanju brodova koji su obezbeđivali humanitarni koridor za izvoz žita.

U Moskvi su i ranije tvrdili da Ukrajina skriva oružje na brodovima kojima prevozi žito i tako krši dogovor. Osim toga, najmanje ukrajinskog žita je otišlo u siromašne zemlje, ostajalo je uglavnom u Evropi.

Iz sedišta UN apeluju da se obnovi dogovor o transportu žita. Ruski ministar poljoprivrede Dmitrij Patrušev kaže da je Rusija spremna da pokloni 500.000 tona žita siromašnim zemljama da bi se u njima izbegla glad. Rusija je i ranije bila spremna da pokloni sve zalihe veštačkog đubriva koje se sada nalaze u lukama zapadnoevropskih zemalja.

Foto Tanjug/AP

Šef evropske diplomatije Đozep Borelj pozvao je rukovodstvo Rusije da ne odustaje od dogovora o humanitarnom koridoru izvoza ukrajinskog žita. U nagovaranju ruskog rukovodstva da nastavi "žitnu diplomatiju", odnosno, da dozvoli da Ukrajina i dalje iz svojih luka transportuje žitarice uključila se i Turska, kako kažu u Istanbulu, na svim nivoima. I američki državni sekretar Entoni Blinken zatražio je od Rusije da se vrati sporazumu, navodeći kao razlog napade na ruske brodove iz Crnomorske flote. Rok sadašnjeg dogovora o slobodnom izvozu žita ističe 19. novembra.

Ukrajinci su, u subotu rano ujutro, sa 16 dronova napali vojne i civilne brodove u Sevastopolju. Gađane su i mreže koje štite luku od podvodnih diverzanata. U Moskvi tvrde da su Ukrajinci napad organizovali uz podršku Britanaca i Amerikanaca. U Ministarstvu odbrane Rusije ističu da su američki izviđački dronovi poleteli iz avio-baze na Siciliji i kružili više sati na visini 17.000 metara iznad Crnog mora. Oni su dali koordinate ukrajinskim letilicama da pogode objekte u luci u Sevastopolju.

U Moskvi tvrde da su ti brodovi obezbeđivali izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda. Oštećen je ruski vojni brod "Ivan Golubec". Predstavnik ruskog ministarstva odbrane podsetio je da su ukrajinske vojnike obučavali Britanci u bazi u Očakovu nedaleko od luke Nikolajev. Tamo su oni planirali da naprave glavnu ukrajinsku vojnu mornaričku bazu. U Moskvi ističu da su Britanci učestvovali i u pripremi diverzije na gasovodima "Severni tok", posle koje je iscurio gas koji se nalazio u cevima. Ove optužbe je posle Londona, juče "kao neosnovane", odbacio i Pariz.

Uopšte ne treba sumnjati da će Rusija odgovoriti višestruko na napade na luku u Sevastopolju. Već u subotu, a zatim i juče, na celoj teritoriji Ukrajine, proglašena je opasnost iz vazduha. U pravcu Ugljedara velike gubitke imala je ukrajinska "predsednička brigada". Rusi su koristili svoje dronove "lanset" i "kub".

Tokom vikenda, saopšteno je da je smenjen general-pukovnik Aleksandar Ljapin, koji je komandovao grupom ruske vojske "Centar" i koga su predsednik Čečenije Ramzan Kadirov i vlasnik privatne vojne kompanije "Vagner" Jevgenij Prigožin javno kritikovali za pad Krasnog Limana. U Ministarstvu odbrane tvrde da je general Ljapin otišao na tronedeljni odmor i da će se zatim lečiti u vojnoj bolnici. Kad se oporavi, vratiće se u službu.

Razumljivo je što se sada on loše oseća, jer je, za kratko vreme, dobio orden heroja da bi ga, kasnije kritikovali za pad više gradova koje su povratili Ukrajinci. Posebno je kritikovan za pad grada Limana koji je 60 kilometara udaljen od Donjecka, na strateški važnom putu za Dnjepropetrovsk. Ljapinu se na dušu stavlja da nije obezbedio vezu među jedinicama na tom delu fronta. Napadaju ga i da vojnici nisu imali dovoljno municije da se odbrane od napada ukrajinskih jedinica.

Foto printskrin YouTube tvzvezda.ru

Ruske jedinice na frontu u Ukrajini već su dobile značajno pojačanje. Do sada je u ratno područje stiglo 82.000 mobilisanih, a u jedinicama na frontu je 41.000 novopridošlih. Ministar odbrane Sergej Šojgu kaže da se na poligonima za pripremu nalazi 180.000 ljudi. Mobilizacija je završena i sada se vojnim komesarijatima javljaju dobrovoljci. Šojgu tvrdi da ih se prijavilo 13.000. Prosečni uzrast mobilisanih je 35 godina, što značu da su fizički spremniji nego stariji.

U Zaporoškoj oblasti uništena je veća grupa Čečena koji su ratovali na strani ukrajinske vojske. Ukrajinska vojska nastavlja da gađa objekte na teritoriji Rusije. U Kurskoj oblasti Ukrajinci su gađali električnu podstanicu. Oštećeni su krov i transformator. Na sreću, niko nije poginuo. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko kaže da Ukrajini fali skoro polovina potrebne struje i nada se da će za tri nedelje biti popravljene trafostanice, pa građani neće biti u mraku.

Foto: AP Photo/Alexei Alexandrov

Ukrajinski najviši rukovodioci i dalje u intervjuima zapadnim listovima uveravaju da će osloboditi Herson do kraja novembra, a Krim iduće godine. Šef vojne obaveštajne službe Ukrajine Kiril Budanov kazao je američkim novinarima da su sada za odbranu Hersona angažovane najsposobnije ruske jedinice pa će sigurno doći do "velike krvave bitke".

General Budanov kaže da će problem za ukrajinsku vojsku biti to što će Rusi već iduće godine početi da koriste dronove malog dometa "fatah-100" i "zolfahagar" koje odlikuju visoka preciznost i velika brzina.

Rusi su svesni da ukrajinski vojni vrh koncentriše veliki broj vojnika, ali se ističe da su spremni da odbiju bilo koji napad. Ruske jedinice su već pripremile takozvanu ešalonsku odbranu, dakle, nekoliko odbrambenih pojaseva. Prema ruskim izvorima, Ukrajinci su za bitku u Hersonu angažovali veliki broj stranih najamnika. Ukrajinci na tom delu fronta koriste najviše američke višecevne bacače "hajmers" i francuske haubice "cezar". Očigledno u nedostatku drugih raketa, Ukrajinci gađaju položaje ruske vojske projektilima namenjenim za uništavanje protivničkih centara veze i radara. Jedna od retkih dobrih vesti je da su razmenjene dve veće grupe zarobljenih vojnika po formuli 50 za 50.

Ruska vlada je, posle prvobitnih tri, dodala i ostalih 11 britanskih prekomorskih teritorija na neprijateljsku listu. Tako je sada svih 14 teritorija na spisku onih koje su podržale sankcije Britanije prema Rusiji.

Foto Tanjug/AP

LAVROV: KAO KUBANSKA RAKETNA KRIZA

SITUACIJA u Ukrajini podseća na Kubansku raketnu krizu, jedan od najkritičnijih trenutaka Hladnog rata, rekao je juče ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za dokumentarni film "Svet na ivici. Lekcije iz Kubanske raketne krize", objavljenim na sajtu ministarstva.

Upitan da kaže na koji način je Kubanska raketna kriza iz 1962. godine povezana sa ukrajinskom, Lavrov je rekao da "i tada i sada, pričamo o direktnim bezbednosnim pretnjama na ruskoj granici. Danas su pretnje mnogo bliže nego američke rakete 'jupiter', nekad postavljene u Turskoj. U toku je vojna kampanja kojom se Ukrajina snabdeva svim vrstama oružja", ističe Lavrov.

- Pojavile su se političke figure u Evropi koje se igraju sa pitanjem nuklearnog oružja na neprihvatljiv način - rekao je Lavrov i podsetio kako je, pre nekoliko meseci, bivši francuski šef diplomatije Žan-Iv le Drijan savetovao Rusiji da ne zaboravi da NATO takođe ima nuklearno naoružanje. - Onda je komandant nemačke ratne avijacije Ingo Gerharc iznenada izjavio da NATO treba da se pripremi za nuklearni rat, za upotrebu nuklearnog oružja, a obratio se i ruskom predsedniku pitanjem: "Putine, da li smeš da se takmičiš sa nama?"

Foto: Tanjug

Rusija je uvek spremna da sasluša svoje zapadne kolege ukoliko ponude da organizuju razgovor o poboljšanju odnosa uzimajući u obzir interese Moskve, poručio je Lavrov.

ANTONOV: OPTUŽBE SU NEOSNOVANE!

MOSKVA je obustavila učešće u "prehrambenom sporazumu" zbog nepromišljenih postupaka ukrajinskih vlasti i osude na račun Rusije su nepravedne, izjavio je ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov. "Reakcija Vašingtona na teroristički napad na luku Sevastopolj je zaista nečuvena. Nismo videli nikakvu osudu nepromišljenih postupaka kijevskog režima. Opet se sve svelo na lažne optužbe naše zemlje za zaoštravanje svetskog problema sa hranom", rekao je Antonov i dodao da Rusija, suočena sa napadima i provokacijama na ruske vojne i trgovačke brodove, ne može da nastavi da učestvuje u sporazumu.

ZAHAROVA: SABOTIRALI SPORAZUM

PORTPAROLKA ruskog MIP Marija Zaharova kaže da je režim ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog koji, kako ističe, predvodi Velika Britanija, sabotirao sporazum o žitu, da bi nuklearnoj uceni dodali i ucenu prehrambenim proizvodima. "Sporazum o žitu osujetili su Zelenski i njegovi teroristi, predvođeni britanskim špijunima, kako bi nuklearnoj uceni dodali ucenu hranom. Nemaju dovoljno novca i oružja. Treba im još smrti. Kijevski režim stoji na ovom paklenom tronu: novac, oružje, smrt", napisala je Zaharova na "Telegramu", komentarišući izjavu ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe, koji je rekao da Rusija, suspendujući svoje učešće u sporazumu o žitu, blokira hranu za sedam miliona ljudi.

 

ČEČENSKA OSVETA

ČEČENSKI predsednik Ramzan Kadirov saopštio je da su njegovi zemljaci koji ratuju u Ukrajini uspešno proveli operaciju pod nazivom "Osveta". Cilj te akcije je bio da se osvete za pogibiju svojih 23 vojnika i 58 ranjenih koji su nastradali od ukrajinske artiljerije. Od 25. do 27. oktobra na nikolajevsko-krivoroškom delu fronta ubijeno je i ranjeno više stotina ukrajinskih vojnika, a uništeno je deset jedinica vojne tehnike.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

NOVAK JE KIDISAO NA NJEGA: Sukob Đoković - Ivanišević upoređen sa odnosom Ukrajina - Rusija! DŽon Mekinro podsetio i na rat u Jugoslaviji