MLADI AFRIKANCI KAO "SPAS" ZA STARI KONTINET: Sumorna predviđanja demografa o evropskoj populaciji, koja ubrzano opada u odnosu na svetsku

KO uporedi prizore sa ulica velikih afričkih, bliskoistočnih ili azijskih gradova, u kojima sve vri od mladosti, sa zatuljenim prozorima beživotnih naselja zapadne Evrope i njihovim opustelim ulicama sa prvim mrakom, nepogrešivo će odmah znati o čemu se radi. Stara Evropa odumire. Živahnosti i sveprisutne mladosti na Zapadu ima još možda samo u onim delovima velikih evropskih prestonica gde žive pridošlice iz gore navedenih krajeva.

Foto Shutterstock

Prema podacima Evrostata, čitava evropska populacija u odnosu na svetsku dvostruko je smanjena od 1965. kada je iznosila 13 odsto, na sedam procenata 2019. godine. Ako se pogleda samo EU, ona iznosi 5,7 odsto, a do 2032. pašće ispod pet odsto.

Zvono na uzbunu je nedavno povukla Dubravka Šuica, potpredsednica Evropske komisije zadužena za demografiju, koja je poručila da će, do 2070, ako se nastavi aktuelni demografski trend, udeo stanovništva čitave Evrope u ukupnom broju stanovnika na planeti spasti na svega četiri odsto!

Do 2070. godine, 30 odsto evropskog stanovništva biće starije od 65 godina, u odnosu na 20 odsto 2019. Njih 13 posto biće starije od 80 godina, u odnosu sa sadašnjih šest odsto. "Okrugle" 2050, za kada je Evropa sebi simbolično dala zadatak da se oslobodi štetnih izvora energije, polovina žitelja u EU biće starija od pola veka. Tako će Stari kontinent u punom smislu opravdati svoj nadimak.

U Nemačkoj, mlađi od 30 godina danas predstavljaju samo 15 odsto biračkog tela, a stariji od 50 blizu 60 procenata! U Francuskoj, 2060. trećina stanovnika biće starija od 60 godina.

Prema podacima za 2019. godinu, natalitet u celoj EU daleko je ispod proste reprodukcije. Iznosi 1,56 dece po majci. Najviše rađaju Francuskinje, 1,86 u proseku. Slede Rumunke sa 1,77, a za njima Irkinje, Čehinje i Šveđanke (1,71), Dankinje (1,70), Estonke (1,66), Letonke, Litvanke i Slovenke (1,61), Belgijanke (1,60), Bugarke (1,58), Holanđanke i Slovakinje (1,57). Ispod evropskog proseka su Mađarice (1,55), Nemice (1,54), Hrvatice (1,47), Austrijanke (1,46), Poljakinje (1,44), Portugalke (1,44), Finkinje (1,35), Grkinje i Luksemburžanke (1,34), Kipranke (1,33), Italijanke (1,27), Špankinje (1,23) i, na dnu lestvice, Maltežanke, sa svega 1,14 dece po majci.

Sve manji natalitet prevodi se kao direktna posledica gubitka vere u bolje sutra. Nemice, na primer, prednost daju karijeri. Mnoge majke na zapadu Evrope imaju samo tri meseca porodiljskog bolovanja, što neke sprečava da se upuste u "avanturu" roditeljstva. Ekonomske krize tome samo značajno doprinose. Ratovi koji prete, a jedan se upravo događa na tlu Evrope, samo bi mogli dodatno negativno da utiču na demografsku sliku. Istovremeno, raste i broj izbeglica. Danas ih ima oko 3,5 odsto u svetu, dok ih je deceniju unazad bilo ispod tri procenta.

Ono što ne rode "domaće majke", stigne izdaleka. Prema nekim projekcijama, trećina stanovnika Nemačke 2040. godine neće biti rođena u toj zemlji. Neke države već se suočavaju sa tom realnošću, poput Austrije. Mnogi od pridošlica su deo lokalnih evropskih migratornih tokova. Ali, puno ih stiže i sa drugih kontinenata. Prema nekim istraživanjima, u Evropi trenutno živi devet miliona ljudi afričkog porekla (ukupan broj stanovnika je trenutno oko 741 milion). A već 2050. moglo bi da ih bude između 150 i 200 miliona!

Naseljavanje izbeglica će popraviti demografsku sliku, ali neće učiniti da autohtono stanovništvo Starog kontinenta povrati dah. Slično je i u Severnoj Americi. Prema jednoj studiji koja je podigla mnogo prašine, belci će biti manjina u SAD već 2044. godine. Diskriminacija bi tako, uskoro, mogla da promeni stranu.

Zbog toga krajnje desničarske stranke, koje zagovaraju postojanje "teorije premeštanja stanovništva" sa izbeglicama, i alarmantno ukazuju na pogubnost "bele kuge" koja vlada na kontinentu, imaju sve više pristalica.

A možda i ne bi trebalo da nas zabrinjava sve to što se događa. Zatvorenost u samo jednu prirodnu celinu i genetsko okruženje odavno više nije u modi. Uostalom, svojom dekadencijom Evropa i zapadni svet nisu zaslužili bolju sudbinu. A nije ni pravo da daleko najmaloljudnija grupa ljudi superiorno upravlja celim svetom.

I U SRBIJI ČETIRI ODSTO MANjE ŽITELjA

PREMA procenama statističara, i u Srbiji je za deset godina broj stanovnika manji za oko četiri odsto, a precizni podaci o broju stanovnika znaće se krajem ove godine kada bude obavljen popis. Na poslednjem popisu 2011. godine, Srbija je imala 7.186.862 žitelja. Procenjen broj stanovnika u 2020, kako je prošlog leta objavio Republički zavod za statistiku, iznosio je 6.899.126. Zna se, nažalost, i da je prirodni priraštaj u 2020. dostigao neslavni rekord od minus 55.158, a prvi put rodilo se i manje od 62.000 beba. Istovremeno, imali smo povećanu smrtnost od 114.954 ljudi.

Ključna godina u kojoj je broj umrlih premašio broj rođenih, bila je 1992. Posle tzv. kompenzacionog perioda posle rata, kada se rodilo mnogo beba (tzv. bejbi bum generacija), od 1956. broj rođenja na godišnjem nivou opada. Sa svakom generacijom sve je manje onih koji ulaze u radni i fertilni kontingent. Inače, Srbija zna koliko je stranaca steklo prebivalište kod nas, ali ne i koliko je naših ljudi otišlo da živi i radi u nekoj drugoj zemlji. Popis iz 2011. pokazao je da oko 300.000 naših ljudi radi van zemlje. Međutim, veruje se da su realne brojke mnogo veće. (V. C. S.)

Preporučujemo

Svet

0 0

EVROPA POLAKO UMIRE: Udeo Evropljana u svetskom stanovništvu pašće sa 6 na 4 odsto

14. 03. 2022. u 09:17

Svet

0 0

TO JE TRAGEDIJA! Papa Franja zabrinut jer sve manje parova želi decu

26. 12. 2021. u 17:39

Svet

1 1

POSLE DVE NEDELjE ZATIŠJA: Ponovo iskrcavanje migranata na italijanske obale, među preživelima i beba od 11 dana

17. 12. 2021. u 19:46

Svet

0 0

MAĐARSKA UPOZORAVA NA RAST MIGRACIJA: U EU preko Zapadnog Balkana ove godine ilegalno pokušalo da uđe 82.000 ljudi

19. 10. 2021. u 23:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije