NEMAČKI STRUČNJACI UPOZORAVAJU: Ovakve poplave će biti sve češće, rešenje je u izgradnji kuća kao u srednjem veku (VIDEO)

Novosti onlajn

25. 07. 2021. u 22:25

EKSTREMNE vremenske pojave su sve češće. Čovek mora da nauči kako da živi sa prirodom, umesto da pokušava da je ukroti. Arhitektura takođe treba da igra važnu ulogu. Stara narodna mudrost kaže: voda će naći svoj put. Šta ovo konkretno znači, dramatično su iskusila područja na zapadu Nemačke u nedavnim katastrofalnim poplavama, piše Torsten Landsberg.

НЕМАЧКИ СТРУЧЊАЦИ УПОЗОРАВАЈУ: Овакве поплаве ће бити све чешће, решење је у изградњи кућа као у средњем веку (ВИДЕО)

Foto: M.S.

Gradovi i opštine se pridržavaju planova koji uzimaju u obzir i blizinu voda i njihovo moguće kretanje. Ovi planovi uključuju poplavne ravnice. Ali njihova oblast drastično propada poslednjih godina i decenija.

U Nemačkoj se između 50 i 60 hektara poljoprivrednog ili prirodnog zemljišta svakodnevno pretvara u područja na kojima je dozvoljena gradnja. To konkretno znači da je tlo u ovim oblastima praktično zatvoreno za kišnicu. Ovome treba dodati mere za promenu toka reka i potoka, što povećava njihovu brzinu. Gotovo sve mere koje čovek preduzima u ovom sektoru su finansijske prirode.

Najnovije poplave u Nemačkoj pokazuju nam slabe tačke", kaže Holger Štrumf, profesor hidrologije na Tehničkom univerzitetu u Ahenu, u intervjuu za DV. Snaga vode za mlinove, a kasnije za industriju prerade papira i metala, kaže Štrumf , ali je izgradnja većih naselja blokirala prirodni tok reka.

- Oduvek su bile velike poplave, poput Hamburga 1962. ili Elbe 2002. Ali ono što se dogodilo prošle sedmice u zapadnoj Nemačkoj događa se jednom u 10.000 godina - rekao je Štrumf.

Ali širom sveta, meteorolozi su jedinstveni u proceni da će takvih katastrofa biti sve više. Uprkos činjenici da su padavine najavljivane mnogo puta, mnogi su bili iznenađeni.

Profesor Štrumf zalaže se za oslobađanje više prostora za reke i potoke, mada je to, kako je rekao, veoma teško učiniti u naseljenim mestima. Jer davanje prirodi više prostora neizbežno znači da se čovek mora udaljiti od prostora u kome naselja postoje vekovima.

Urbanista Mark Kamerbauer ipak veruje da će biti posebno važno primeniti instrument preseljenja prilikom obnove.

- Pri obnovi, posebnu pažnju treba obratiti na to koji su delovi ranjivi - rekao je Kamerbauer za DV. Oni koji su spremni da se isele iz osetljivih područja treba da dobiju podsticaje.

- Što se tiče obnove, ne smemo da gradimo ad hoc već da se koncentrišemo na kvalitet - kaže arhitekta i urbanista. Ali nije reč o izgradnji utvrđenja protiv vode.

- Voda je gotovo nemoguća. Zbog toga bi zgradu trebalo projektovati tako da kada voda uđe u nju napravi najmanju moguću štetu i da što manje prepreka stoji na putu prilikom čišćenja  - kaže Kamerbauer.

Pri rekonstrukciji takođe treba voditi računa da se ne izdaju dozvole za ugradnju rezervoara za lož ulje kako bi se sprečila kontaminacija u slučaju novih poplava.

Prizemlje bi trebalo da bude od betona ili drveta kao nekada na soji. Kamerbauer se takođe podseća na nedavnu prošlost kada su građevine u područjima često pogođenim poplavama građene pragmatično.

- Pre industrijske revolucije, prizemne sobe su se koristile kao pomoćne prostorije i za odlaganje. Dakle, u slučaju poplave nije bilo previše štete i ljudi su bili zaštićeni na gornjim spratovima - kaže stručnjak za arhitekturu i urbanizam.

(Kurir/DV)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)