KAMERA KAO IGRAČKA: Treba da umiremo prirodnom smrću

Vesna Pantelić

22. 05. 2021. u 11:10

FILM "U ime oca i sina", koji je Božidar Nikolić režirao i napisao scenario sa Željkom Mijanovićem, a snimio na Cetinju je protiv rata, a paradoksalno, sniman je 1999. tokom NATO agresije na Jugoslaviju.

КАМЕРА КАО ИГРАЧКА: Треба да умиремо природном смрћу

Foto: Arhiva "Novosti"

Bota u filmu prati hronologiju raspada SFRJ, od desetodnevnog rata u Sloveniji, pa do bombardovanja. On je uveče, 24. marta 1999, sleteo poslednjim avionom u Podgoricu, kada su prve NATO bombe pale na samo 150 metara od njega, poželevši mu "dobrodošlicu". Odmah je znao kako će snimiti bombardovanje u filmu, jer ga je gledao sopstvenim očima.

Temu za film je pronašao na sahrani ujaka u Nikšiću. Pogledao je porodičnu nadgrobnu ploču i video da je od 12 sahranjenih, samo jedan umro prirodnom smrću, dok su svi ostali poginuli u ratovima.

- I taj jedan bio je invalid, ranjen u Mojkovačkoj bici - zborio nam je Nikolić u avgustu 1999. - Zamislio sam se nad činjenicom da tako završavamo život i poželeo da umremo prirodnom smrću. A ne od noževa, metaka, bombi i svih tih čuda. Voleo bih da ovaj film razume moj narod. Moja majka je imala običaj da kaže: "Božidare, zar ne vidiš da je ovaj narod uhvatilo ćorilo?" Ovaj narod treba da otvori oči, da vidi, shvati, da bira one ljude koji, kada nešto kažu i obećaju, ispune to obećanje. Zato verujem da je ova vrsta filma dragocena za naše ljude, da pogledaju sebe i iz nekog drugog ugla, pa vide jesu li grešili, da li su i oni doprineli svemu što se dešava.

Melodija "Volimo te otadžbino naša", provučena kroz film, dočekana je smehom, aplauzima i zvižducima na 34. Filmskim susretima u Nišu, kao i komentar RTS, emitovan tokom rata i posvećen "američkom đubretu Solani".

- Nisam pravio film da bi se publika smejala - naglašavao je Bota, dodajući da su se njegovi filmovi uvek bavili kritikom vlasti. - Sokrat je ljude koji ne znaju šta je politika nazivao idiotima. Da ne bih bio idiot, i ja se bavim time u mojim filmovima. Želja mi je da na taj način, nekim ljudima koji to znaju manje od mene "otvorim oči", da vide nešto što i ja vidim, da spoznaju ispolitiziranost naših života.

"PROFESIONALAC" PISAN ZA REDFORDA

DUŠKO Kovačević mi je predložio da ponovo zajedno radimo film, kao što smo radili "Balkanskog špijuna" - ispričao je početkom dvehiljaditih Bota. - To bi trebalo da bude "Profesionalac", njegova poznata pozorišna predstava. Scenario je pisao za Roberta Redforda. Međutim, tako kako ga je on napisao, bio je mnogo skup. Predračun je iznosio 35 miliona dolara. Čak ni Robert Redford to nije mogao da isfinansira. Duško je voljan da pojednostavi i pojeftini priču.

Na pitanje da li mu je kao filmskom stvaraocu shvatljiva upornost Zapada da vojnom silom ukroti ili sruši jedan sistem, odgovorio je:

- Ne može čovek koji iole misli i razmišlja, da ne bude ogorčen i ne osuđuje njihov način da promene sistem tako što će uništavati mostove, kuće, puteve i nevine ljude koji su nemoćni da se brane. Ne mogu da razumem tu njihovu "humanitarnu" akciju, koja mi deluje kao video-igrica, u kojoj bezdušni ljudi bacaju tone eksploziva, da bi potom "velikodušno" priznali da su promašili. Siguran sam da su izabrali pogrešan put. Jer, kako NJegoš kaže: "Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečoveštvom".

Mada se čitavog života trudio da ne pripada bilo kome, osim kulturnom prostoru čitavog sveta, Bota je govorio da bi se najradije svrstao u onu staru veliku Jugoslaviju:

- Mnogo godina je bila moja da bi sad odjednom prestala da bude. Još osećam fizički bol što je nema, što se raspala, što su je neki ljudi razbucali, i to nemilosrdno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)