UKRADENE DRAGOCENOSTI IZ SRAVNJENE BIBLIOTEKE: Posle 80 godina delo "Bitka za Beograd" popunjava prazninu o šestoaprilskom bombardovanju

NA koji i na kakav način opravdati nepostojanje opisa najveće tragedije srpskog naroda, vojnog puča i bombardovanja Beograda, krajem marta i početkom aprila 1941. godine, pitali su se Aleksandar M. Ognjević i Đorđe I. Nikolić.

Foto Arhiva

Nije postojala knjiga koja se sveobuhvatno bavila bombardovanjem Beograda, tako da su njih dvojica odlučila da isprave tu nepravdu. Posle gotovo pet godina rada, a skoro 80 godina od bombardovanja, objavili su kapitalno delo "Bitka za Beograd - april 1941", koje je objavio "Službeni glasnik".

- Knjiga "Bitka za Beograd" popunjava zjapeću prazninu - zapazio je Dušan Babac u predgovoru.

- Nikolić i Ognjević, iako specijalizovani za istoriju vazduhoplovstva, pokušali su da isprave iskrivljenu sliku o aprilskom ratu i otporu jugoslovenske vojske. Knjiga donosi sasvim novi pogled na burne događaje.

Zgrada Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu, iz predratnog perioda (Petar Bosnić), Foto Arhiva

Na šest stotina stranica, uz mnogo originalnih fotografija, na srpskom i engleskom jeziku, autori su dali kazivanja preživelih savremenika uništavanja Beograda. Među njima su obični građani, diplomate, avijatičari obe strane, strani dopisnici, poznate ličnosti. Objavljeni su delovi izveštaja ratnih komandanata, vojnih atašea, ratni dnevnici, ocene i komentari političara i državnika tog vremena.

- Želeli smo da se po prvi put sveobuhvatno sagleda tragedija Beograda i njegovih stanovnika 6. aprila 1941. godine. Upustivši se u višegodišnje istraživanje iznenadili smo se ko su sve bili svedoci razaranja Beograda - pišu autori.

„Srpski kralj“, gledano iz pravca Paviljona „Cvijeta Zuzorić“ (Jan van den Heuvel), Foto Arhiva

- Brutalno, sa svim obeležijima terorističkog napada, Beograd je bombardovan nemilosrdno i najvećim delom neselektivno, sa jasnom namerom da se parališu veze u komandovanju vojskom i da se nanesu što veći gubici među njegovim stanovništvom.

Ko su bile prve žrtve Drugog svetskog rata na tlu Beograda i koliki je njihov broj do danas nije utvrđeno. Nikolić i Ognjević su uvereni da se do tačnih podataka nikada neće doći, a samo prema podacima preduzeća za pogrebne usluge sahranjeno je 2.007 osoba. O broju žrtava govori i izveštaj pukovnika Tusena, nemačkog vojnog atašea u kome piše:

Razorena ranžirna železnička stanica u Beogradu (Aleksandar Smiljanić), Foto Arhiva

"Broj mrtvih prema podacima gradske uprave iznosi 4000, od toga polovina zatrpana."

- Svima koji su tih dana videli Beograd je ostavljao sliku pustoši - pišu Ognjević i Nikolić. - Preko svoje obaveštajne mreže neprijatelj je raspolagao tačnim obaveštenjima o svim važnijim objektima u gradu, koje je preciznim pogocima uništio.

Foto Arhiva

Ako se izuzmu ljudske žrtve, najveći gubitak koji je za vreme aprilskog bombardovanja doživeo Beograd i narod Srbije, svakako je uništenje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu. U knjizi su data neposredna svedočenja učesnika, koja je sakupio Ljubomir Durković Jakšić, za Arheografsko odeljenje NBS. Pred rat dragocenosti iz Narodne biblioteke trebalo je da se prebace u Manastir Blagoveštenje u Kablarskoj klisuri, a već 1. aprila bibliotečke retkosti bile su spakovane u 60 sanduka. Iz Ministarstva prosvete je, međutim, 3. aprila stiglo obaveštenje da se obustavi evakuacija ne samo rukopisa iz Biblioteke, već i predmeta iz Državne štamparije, Muzeja kneza Pavla i Etnografskog.

- Po ulasku Nemaca u Beograd istraživao se krivac za propast Biblioteke, kako bi se zataškao njihov ratni zločin - piše u knjizi. - Krivac je trebalo da bude upravnik Dragoslav Ilić, koji se branio tako što je rekao da su kad je počelo bombardovanje u Patrijaršiji odbili da prime sanduke sa knjigama. Ilić je dokazao da nije kriv, ali su Nemci da bi opravdali svoj zločin tražili da navede da `nije kriv zato što Biblioteka nije dobila trezor od armiranog betona`, da `pre rata nijedan ministar ili pomoćnik ministra nije posetio Biblioteku`, da iako su obezbeđena sredstava u budžetu nije dobio ni dinara za zbrinjavanje dragocenosti...

Balkanska ulica (Đorđe Nikolić), Foto Arhiva

Na kraju izjave Ilić je dodao: "Niti sam ja bacao bombe na Beograd, ali sam pod bombama sedeo u Narodnoj biblioteci i činio do poslednjeg trenutka sve što se moglo. Mnogi se nisu ovako poneli." Na kraju je krivcem proglašena tadašnja vlast: "Krivica što je Narodna biblioteka izgorela i što je u njoj propalo sakupljano književno narodno blago pada, u prvom redu, na odgovorne više državne vlasti do 6. aprila, koje se, i pored zauzimanja uprave i prijatelja Narodne biblioteke, posle ujedinjenja nisu postarale da jedna takva važna ustanova dobije modernu zgradu sa betoniranim trezorima.

Da neki sanduci sa retkim i vrednim knjigama i rukopisima nisu zaista izgoreli i da su odneti, dokazalo je arheološko iskopavanje 1976. godine. Zaključci arheologa dr Gordane Lazarević objavljeni su u knjizi.

- Sanduci su odneti po ulasku Nemaca u Beograd, kada je većina stanovništva bila u izbeglištvu, u vreme policijskog časa, kada niko sem okupatora nije imao prevozna sredstva i kada su zavojevači zvršili masovne pljačke, o čemu se dosta zna - uvereni su autori "Bitke za Beograd".

- U odnošenju sanduka mora da im je najviše pomogao Stevan Feringer, koji je jedini imao ključ od gvozdenih vrata. Obavestio je Nemce da nisu svi sanduci izgoreli, tako da su ih oni odneli. O njihovoj daljoj sudbini svakako je bio dalje upoznat Mihailo Podoljski, koji je stupio u službu hitlerovskih Nemaca. Nemci su jedini krivci za Narodnu biblioteku i sudbinu neizgorelih sanduka.

Autori "Bitke za Beograd" su predstavili i okolnosti pod kojima se odigrao vojni puč 27. marta 1941, pripreme grada i stanovništva za odbranu od vazdušnog napada, opisuju junačku odbranu malobrojnih pilota lovaca 6. lovačkog puka i njihovo stradanje. Takođe, pišu i o ulasku Nemaca u Beograd.

- Knjiga je posvećena našim stradalim sugrađanima i neustrašivim braniocima beogradskog neba i naše slobode, sa željom da se to stradanje nikada ne zaboravi - ističu autori "Bitke za Beograd".

U knjizi, teškoj 4,5 kilograma, nalazi se i kompletan spisak srušenih i oštećenih građevina i infrastrukture.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije