ZORAN RADMILOVIĆ JE U SVIMA NAMA GLUMCIMA: Radomir Rade Nikolić o projektima, "Toma" i "Vreme zla", u kojima ima značajne uloge

Maja Ješić

09. 11. 2020. u 13:00

DA li možete da zamislite kako za jednim kafanskim stolom sede pesnik Miroslav Mika Antić, glumačka legenda i jedan od najduhovitijih mangupa Zoran Radmilović, i srpski bluzer Toma Zdravković?

ЗОРАН РАДМИЛОВИЋ ЈЕ У СВИМА НАМА ГЛУМЦИМА: Радомир Раде Николић о пројектима, Тома и Време зла, у којима има значајне улоге

Foto Promo

Da li bi poželeli makar na pola sata da budete "četvrta stolica" za tim stolom naše kulturne i boemske istorije? Da čujete, prisluškujete, upijate, uživate u raskoši duha, humora i stvaralaštva tih umetnika. Privilegiju da "učestvuje" u toj magiji, koju samo umetnost može da pruži, dobio je glumac Radomir Rade Nikolić, koji u filmu "Toma" igra čuvenog Zorana Radmilovića. Rade, iako rođeni Beograđanin, "prošvrljao" je Evropom i regionom. Detinjstvo je proveo kod bake i deke u Nemačkoj, u gradu Filingenu, blizu izvorišta Dunava. Posebno je bio vezan za deku - vojnog pilota sa kojim je provodio mnogo vremena, i od koga je puno naučio o mlaznim avionima, sportskim aerodromima, borilačkim veštinama, orijentaciji u prirodi, što je za jednog dečaka bilo opčinjujuće.

Dane je provodio "preživljavajući" u šumovitoj planinskoj oblasti Švarcvald i obilazeći bajkovite predele Bodenskog jezera.

Biografija Radeta Nikolića je sve samo ne tipična. Trenirao je boks do 15. godine i osvojio tri titule juniorskog prvaka u poluteškoj kategoriji. Priča nam i da je radio kao komercijalista u jednoj ozbiljnoj kompaniji, gde je dobro zarađivao, ali je odlučio da napusti sigurnost japijevske karijere i upiše glumu. Tvrdi "da kada nešto odluči, to i ostvari". Sa 24 godine dobija poziv profesora dikcije banjalučke akademije za glumu "koji je smatrao da je darovit", i upisuje ADU u Banja Luci, kao najstariji student na klasi. Kasnije je izučavao Lee Strasberg i Michael Chekhov metodu u Zagrebu. U razgovoru je neobično skroman, ali ne može se sakriti njegovo dugo i uspešno prisustvo na našoj televizijskoj i pozorišnoj sceni. Zapažene uloge imao je u serijama i filmovima "Drim tim", "Mama i tata se igraju rata", "Hotel Beograd", "Slatke muke", "Nek ide život", "Žigosani u reketu", "Taksi bluz", "Urgentni centar" (u novoj sezoni igra šefa psihijtrije"), "Jesen samuraja", "Andrija i Anđelka", "Enklava", "Montevideo, Bog te video", "Vir", "Artiljero", "Žene sa Dedinja"...

Ovih dana očekuju ga dva velika projekta, film i serija "Toma Zdravković" i serija "Vreme zla".

Da li jedna uloga može da preokrene glumačku karijeru u novom pravcu? Da li je to uloga Zorana Radmilovića u filmu o legendi naše narodne muzike Tomi Zdravkoviću?

- Nemam takav stav prema poslu. Moja glumačka karijera je počela sa prvim profesionalnim angažmanom u Ateljeu 212, kada sam u predstavi Miloša Lolića "Muška stvar"  bio pas Ralf i lajao skoro sat i po bez prekida. To je bilo 2007. godine i sećam se da sam isti pristup imao tom glumačkom zadatku kao svim ostalim koji su kasnije došli. Ispod svakog laveža napisao sam repliku koju taj pas izgovara i isprobavao lavež na pravim psima. Sada kada sam radio na liku Zorana Radmilovića, trudio sam se da upozam što više detalja o njemu kao čoveku van posla, pogledam sav dostupan materijal koji je on radio kao glumac i tako ga približim, što verodostojnije, svima koji budu gledali ovaj film i seriju, ovog divnog i velikog čoveka i glumca. Ne radim svoj posao tako da jurim uspehe, već samo, citiraću Zorana: "Izvodim glumačke radove".

Foto Promo

Kakvi su vam utisci sa snimanja filma - sjajna glumačka i spisateljska ekipa je u pitanju, jaka produkcija stoji iza ovog projekta?

- Radi se o ogromnom projektu u svakom smislu i mislim da je samo tako mogao da bude prikazan život jedne istinske pevačke legende kao što je Toma Zdravković. Svi su i više nego na visini zadatka, jer stvarno je lepo biti deo ovako velike priče. Najviše scena imam sa Markom Janketićem koji tumači Miku Antića i, naravno, sa Milanom Marićem, koji je Toma Zdravković u ovom projektu.

Ulogu bezveremenog Zorana Radmilovića dobili ste na kastingu. Šta mislite, zašto ste izabrani baš vi da dobijete ovu prestižnu umetničku priliku?

- Nije to pitanje za mene. Ja sam dao sve od sebe na kastingu da to ne bude imitacija velikog Zorana, već kako ga ja doživljavam dok gledam njegove kultne predstave, serije, TV drame i filmove. Na moju sreću, igram u kontinitetu u Ateljeu 212 od moje prve predstave pa do danas, a gospodin Radmilović je i dalje prisutan u glumcima koji su ga nasledili. Svako pozorište ima svoje velikane koji ostavljaju svoj pečat u glumcima koji ostaju posle njih na sceni. Na veliku žalost, mnogi su nas prerano napustili.

Foto Promo

Gotovo svi glumci u našoj zemlji, i mlađi i stariji, imali su ispred sebe veličanstvene uzore, vrh umetničkog glumačkog stvaralaštva na čijem pijedestalu stoji decenijama Zoran Radmilović. Kako ste ga vi promislili, doživeli i doneli na veliki ekran?

- Glumačkim zanatom i ljubavlju prema ovom poslu. Danas kada su najveće zvezde političari, učesnici rijalitija i oni koji se svrstavaju u red velikana jer imaju ogroman broj pratilaca na društvenim mrežama, ne preostaje ništa drugo nego svoj posao obavljati najčasnije moguće i tako barem malo napraviti ravnotežu. Nije to lako, ali borba i motiv da se vrate neke zaboravljene vrednosti, ta borba za mene i za mnoge moje kolege nikada neće prestati.

Za većinu Toma je bio jedan od naših najvećih bluzera, pevača tuge, a šta je bio Zoran Radmilović u našoj kulturi?

- Zoran je bio veliki glumac zbog svih svojih dobro poznatih kvaliteta, ali i zbog toga što nije pristupao radu na projektu sa mišlju da stvara umetnost, već da treba kroz svoje umeće da donese život u ulogu. Tako su i nastajale njegove čuvene komične etide iz svakodnevnog života u kultnim predstavama. Koliko je Zorana volela publika, toliko joj je on i vraćao ljubav, pa možda čak i više. Zoran je imao i velike dramske uloge. Pričali su mi stariji da su na sceni Slobodan Cica Perović i on ostavljali publiku bez daha. To bih istinski voleo da sam mogao da vidim.

Igrate i u seriji "Vreme zla". Takođe je ozbiljna produkcija u pitanju, vrhunski autori i glumci, po romanu "oca nacije", Dobrice Ćosića. Snima se puno serija, za ove koje kao producent radi Goran Šušljik kritičari i publika kažu da će "ostati za sva vremena".

Sa Svetozarem Cvetkovićem, Foto Promo

Imate li odnos prema tome da ćete biti deo kulturne baštine?

- U pitanju je isto veliki projekat u režiji Ivana Živkovića koji počinjem da radim čim završim ulogu u "Tomi". Ne razmišljam tako, čak mi to nije ni palo na pamet. Za mene je to samo još jedan divan veliki zadatak sa novom ekipom kome se veoma radujem. Svi glumci i filmski radnici koji časno obavljaju svoj posao, za mene su veliki.

Spašće brkovi, vaša kosa će biti posvetljena, igrate glavnog negativca u seriji "Vreme zla". Ko je i kakav je to čovek? Kojim psihološkim i glumačkim metodama ste ga branili?

- U seriji "Vreme zla" igram majora SS divizije, ili, kako su je još zvali, Hitlerova lična garda. Onog trenutka kada kamera počne da snima, moj zadatak je da svim glumačkim sredstvima branim svaki njegov postupak u kadru. On je surov, zao, miran, ubica... Gledaoci su ti koji sude.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)