MUZIKA JE MOJA TERAPIJA: Primadona Radmila Smiljanić o pola veka umetničke i tri decenije pedagoške karijere

Marina Mirković

20. 10. 2020. u 14:00

МУЗИКА ЈЕ МОЈА ТЕРАПИЈА: Примадона Радмила Смиљанић о пола века уметничке и три деценије педагошке каријере

Radmila Smiljanić / Foto Zoran Jovanović

PEDESET godina umetničkog, te skoro 30 godina pedagoškog rada primadone Radmile Smiljanić, ispraćeno je kroz niz fotografija koje čine postavku "Sve je bilo muzika", uz mnoštvo programa, plaketa, prestižnih priznanja i drugih njenih dragih uspomena - a biće obeleženo i otvaranjem istoimene izložbe Dragice Gaćeše, od ovog petka (u 18 časova) u Muzeju Narodnog pozorišta.

Pored pola veka Radine blistave karijere, kako na našoj tako i na scenama širom sveta, fotografije prate period od njenog najranijeg detinjstva u Banjaluci, ratnih dana, školovanja u Beogradu i Sarajevu, ljubav i brak sa Branislavom Mijailovićem, sazrevanje njihovog sina Nikole, takođe uspešnog operskog pevača i profesora, kao i njen profesorski rad na Muzičkoj akademiji u Sarajevu, u njenoj rodnoj Banjaluci i u Bijeljini, beogradskom Fakultetu muzičke umetnosti i Akademiji lepih umetnosti.

Sopran mlađahne Radmile "zapao je za uho" velikom dirigentu Oskaru Danonu, na čiji je poziv tumačila ulogu Fatamorgane u operi "Zaljubljen u tri narandže" ali i rolu Lize u "Pikovoj dami", tokom tromesečnog gostovanja u Barseloni. To joj otvara vrata Narodnog pozorišta, gde debituje 13. marta 1968. godine ulogom Leonore u Verdijevom "Trubaduru" - i gde će tokom samo dve godine otpevati devet uloga prvog sopranskog faha.

- To gostovanje u Barseloni bilo je i svojevrsni, najvažniji test koji je "položio" moj tada novopečeni muž jer sam, umesto sa njim, "medeni mesec" provela sa maestrom Danonom. No, suprug je shvatio veličinu i značaj trenutka, a toleranciju je neprestano dokazivao tokom predstojećih pola veka braka, dajući mi vetar u leđa svojom podrškom - otkriva umetnica, kojoj su vokalne sposobnosti i glumačke kreacije otvarale vrata svih vodećih operskih kuća u svetu.

Partneri su joj bili brojni velikani, među kojima i Di Stefano, Del Monako, Domingo i Kareras... Drugovala je sa Lučanom Pavarotijem, ali se nikada nisu našli zajedno na sceni. Međutim njen sin Nikola Mijailović je posle pobede na Pavarotijevom takmičenju u Filadelfiji, imao čast da nastupi sa njim u "Boemima".

Radmila Smiljanić / Foto Zoran Jovanović

- Pavaroti ima ogromne zasluge za popularizaciju opere, "spuštanje" naše umetnosti među narod. Jedini mi je izmakao od tri velika tenora, ali to što je pevao sa mojim Nikolom, znači mi čak i više. "Sakrila" sam se tada tokom njihove probe u Filadelfiji, na koju je ulaz bio najstrože zabranjen, misleći da sam uspela da "zafrknem" Lučana - sve dok mi nije, kada je Nikola posebno dobro otpevao neki visoki ton, Pavaroti doviknuo "Brava, mama!" - seća se ponosna majka, koju je nemalo iznenadila odluka sedamnaestogodišnjeg Nikole da, posle školovanja za pijanistu i(li) dirigenta, pođe njenim stopama:

- Sećam se kao danas svog ulaska u kuću i njegove postiđenosti kada sam ga upitala ko je to tako lepo pevao kraj "Don Žuana", te Nikolinog priznanja da je to bio on. Kada mi je sin rekao "Pevanje ili ništa!", prepoznala sam sopstvenu odlučnost iz tog doba - ni meni nije bio potreban Stipe Šuvar da me usmeri, bila sam usmerena ka pevanju još od maminog stomaka.

Radmila je, kao retko koja pevačica, stigla da zapeva i sa sopstvenim sinom u duetu - budući da se ona sjajno "držala" a Nikola rano i brzo sazrevao, zabeležene su i njihove zajedničke interpretacije operskih dueta, uz vođstvo maestra Bojana Suđića, na disku koji zaslužuje reizdanje kao možda jedinstven u svetu. Dobitnica je nagrade za najbolju interpretaciju dela Janačeka - čija je "Jenufa", odnosno naslovna rola u toj operi, za Radmilu označila veliku prekretnicu u karijeri, a proglašena je i najboljom interpretatorkom Marženke u "Prodanoj nevesti". Mnogo je i koncertirala, nikada ne pristajući na to da je koncertna aktivnost predviđena za pevače manjeg dara i dometa, te je ostavila dubok trag i koncertima u "Lisinskom" i nastupima na Dubrovačkim letnjim igrama - čak kaže da su joj ti koncerti "spasli umetničku dušu".

- Muzika je, uz odlaske u crkvu, moja psihoterapija. Zapevam, za sebe, lakši repertoar, pesme poput "Kad bi ove ruže male", obožavam da pevam i slušam francuske šansone i mog omiljenog Toma Džonsa - otkriva primadona, pevajući hitove "Bitlsa" i My Way uz svirku sjajnih skadarlijskih muzičara.

Priznanja na kilo

MNOGI su se moćnici poklonili pred Radinim darom i glasom, španska kraljica Sofija je, očarana njenim nastupom sa Horom i Orkestrom RTS u Madridu prišla da joj čestita - što je zabeleženo na jednoj od izloženih fotografija. A "pravih", materijalnih priznanja, medalja i plaketa nakupilo se tokom pola veka toliko da se kao problem pokazalo - dopremanje svega toga u Muzej.

- Nagrade smo, na kraju, moja kućna pomoćnica i ja do pozorišta dovukle u kolicima za pijacu - smeje se Smiljanićeva.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)