FILMSKA KRITIKA: SILOVANjE ISTORIJE!

Božidar Zečević

11. 10. 2020. u 14:30

ФИЛМСКА КРИТИКА: СИЛОВАЊЕ ИСТОРИЈЕ!

Foto: Z. Jovanović

I POSLE sinoćnog otvaranja filmskog Festivala u Nišu (koji se ove godine održava u okolnostima manjeg programa i prilagođen uputstvima o organizovanju javnih manifestacija u uslovima kovida), projekcijom filma "Ime naroda" Darka Bajića, ostaju pitanja u pogledu ozbiljnog narušavanja istorijske istine u ovom filmu, zasnovanom na životu Svetozara Miletića, najvećeg tribuna srpskog naroda u zemljama severno od Dunava i Save u XIX i XX veku.

Film je, naime, pokretna panorama buđenja nacionalne svesti našeg naroda u Austrougarskoj monarhiji, nacionalne revolucije i borbe za Srpsku Vojvodinu. Nastao prema scenariju za televizijsku seriju Milovana Vitezovića, "Ime naroda", posvećen je najvećem borcu za slobodu Srba u Austrougarskoj monarhiji Svetozaru Miletiću (1826-1901), jarkom simbolu srpskog imena i identiteta u Vojvodini, oko čijeg je harizmatskog lika nastao kult narodnog vožda opevanog u pesmi "Slava Srbinu", još veoma popularnoj u našem narodu. Na ovom trnovitom putu prvi saveznik i saborac bila mu je ćerka Milica (dobila ime po pesnikinji Milici Stojadinović Srpkinji, "Vrdničkoj vili"), docnije supruga Jaše Tomića, naslednika Miletićevih tekovina, koja je u filmu nosilac glavnog toka, uz njegove najbliže saradnike Jovana Jovanovića Zmaja, Polit-Desančića i mnogih drugih. Ove nezaboravne slike povezuje lajtmotiv pomenute narodne budnice "Svetozare srpski sine - ti si glava Vojvodine", koju i danas svira i peva staro i mlado.

I tako to teče do polovine filma, kada ovu pesmu iznenada i potpuno van konteksta zamenjuje "Internacionala" Ežena Gotjea, radnička, anarhistička i komunistička himna, koju na klaviru (čak u tri maha!) svira niko drugi do - Svetozareva kći Milica! Kao da su se uplašili od ovolikog "srbovanja", valjda "da se ne uvrede drugi", Bajić i njegov producent Ristovski primenjuju jedan grubi konstrukt koji nema veze s mozgom.

"Internacionala" zaista nema ništa sa Miletićem i njegovom idejom niti je ikada korišćena kao muzički amblem borbe Srba u Vojvodini, niti je Milica bila neka anarhistkinja i komunistkinja, iako je zbilja zastupala prava žena (doista, kao "čuvara nacije"). Istorijska gromada za sebe, "Interncionala" pokreće jednu kolosalnu konotaciju koja se ne može izbeći kada se postavi kao suplement ili kontrapunkt pokretnoj slici.

Foto promo

Stvar tada ne može imati nikakvu drugu boju osim ideološke. Tako Milica, Jaša Tomić, pa i sam Svetozar Miletić dobijaju novo, nakačeno, "politički korektno" značenje, što nije ništa drugo do proizvoljno i nasilno prekrajanje istorije. Nacionalna borba Srba u Vojvodini, sve do 1918. nikada nije imala komunistički i revolucionarni karakter da bi bila ikako povezivana sa "Internacionalom". Stvar dobija sasvim groteskan vid u finalu filma, kada srpska vojska oslobađa Novi Sad 1918. (ostvarujući time Svetozarev, Miličin i Jašin san), uz klicanje naroda, opšte oduševljenje - i zvuke "Internacionale"! Da nije glupo, bilo bi komično. Sve je to bolan primer istorijskog falsifikata, nažalost, veoma čestog u srpskom filmu poslednjih godina. U širem kontekstu, ovakve krivotvorine spadaju u ono što je akademik Milorad Ekmečić nazivao "ratom protiv istorijske nauke".

"Ovo je doba kada je objavljen rat istorijskoj nauci. Odasvud čujemo pozive da ne gledamo u prošlost nego napred u ono što dolazi. Nema istorije bez izvora, nema izvora čija autentičnost nije dokazana" piše Ekmečić.

Lako ćemo odbaciti zamenu teze da se ovde ne radi o istorijskoj nauci nego o umetničkoj fikciji. Nije nego! Nikada se nije pojavio film o pobedi Napoleona kod Vaterloa ili Hitlera kod Staljingrada. To je, međutim, moguće, čak i poželjno u zemlji Srbiji, gde srpska vojska oslobađa svoj narod 1918. uz taktove međunarodne komunističke himne, što je više nego drastičan primer silovanja istorije.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)