KAD ČOVEK PRESTANE DA UČI, PRESTANE DA ŽIVI: Den Tana, dobitnik "Beogradskog pobednika" na 51. Festu

ROĐEN kao Dobrivoje Tanasijević, ali u svetu i kod nas poznatiji pod imenom Den Tana, filmski producent, glumac, čuveni holivudski ugostitelj, nekadašnji fudbaler, ali i višedecenijski fudbalski funkcioner, dobitnik je "Beogradskog pobednika" za doprinos filmskoj umetnosti koji mu je uručen na otvaranju 51. Festa.

Den Tana sa ćerkama Gabrijelom i Katarinom / Foto Fest, P. Mitić

- Hvala onima koji su me nominovali i onima koji su mi dodelili ovo veliko priznanje. Ja sam dete sreće, bio sam u pravo vreme na pravom mestu tokom većeg dela svog života. I danas se osećam da sam na pravom mestu. Drago mi je da su moje dve ćerke, na koje sam ponosan, obe prisutne na Festu, Katarina sa svojim kratkometražnim filmom "Bakšiš", a Gabrijela kao producent filma "Trinaest života". Mislim da je ovo prvi put da smo sve troje predstavljeni na jednom mestu, sa tri karijere - kazuje, na početku razgovora za "Novosti", Den Tana i odmah dodaje da mu je neizmerno drago što je priznanje dobio zajedno sa Lordanom Zafranovićem.

Čovek bogate karijere, ogromne energije i biografije dostojne filma, posle više od pola veka provedenih u inostranstvu poslednjih godina skrasio se u Beogradu. Ipak, često odlazi u Los Anđeles, gde se danas, baš kao i tokom pet decenija, u restoranu u Holivudu koji je otvorio pre gotovo 60 godina, i dalje okuplja svetska elita.

- Vezan sam za Fest od njegovog početka, 1971, kada je Tito bio u poseti kod Niksona, a onda došao u Holivud, pričao nam da je zaljubljen u film, da je voleo kaubojske filmove i zamolio Holivud da dođu u Jugoslaviju, da tu snimaju, da pomognu u promociji zemlje. I mogu da kažem da je to uspelo. Puno filmova je snimljeno u Jugoslaviji i puno se i danas snima. Mi smo jedna važna filmska destinacija.

Den Tana kaže da je ceo život bio podeljen između dve ljubavi - filma i fudbala.

- Zaljubio sam se u film u ranim godinama, kada su se posle rata pojavila holivudska ostvarenja. Umesto da gledamo rat, ubistva, da slušamo o fašizmu, komunizmu, mi smo gledali lepe devojke, ljubavne priče, komedije, kauboje... Fudbal mi je otvorio vrata u svet, najpre sam otišao u Kanadu, a potom u Ameriku. Kada sam bio u najboljim godinama, otvorila mi se prilika i kao glumcu. Shvatio sam da je fudbalska karijera kratka, a u to vreme u sportu nije bilo ni toliko para kao danas, pa sam se posvetio najpre filmu, a onda i ugostiteljstvu.

Kao producent, Den Tana je u Kan odveo filmove "Kičma" Vlatka Gilića i "Poseban tretman" Gorana Paskaljevića (za koji je Milena Dravić nagrađena kao najbolja glumica). Kasnije je producirao još jedan Paskaljevićev film, "Suton", u kojem je igrao jedini srpski oskarovac i Den Tanin veliki prijatelj Karl Malden. Odavno je član Američke filmske akademije, a nedavno je to postala i njegova ćerka, producentkinja Gabrijela Tana.

- Sada imamo dva para očeva i ćerki u Akademiji, Frensisa Forda Kopolu i njegovu Sofiju i Den Tanu i Gabrijelu. Tako su Italijani i Srbi porodično okupirali Akademiju - smeška se Den Tana, a potom vraća na priču o Festu, koji je "praznik filma". - Država mora to da ceni i prepozna. Fest treba gajiti i čuvati. Ovde mi smeta taj nemar prema tradiciji. Gase se neke dugovečne manifestacije i institucije da bi se otvorile nove. I kao ugostitelj, tužan sam kad se setim koliko smo imali divnih kafana i restorana, ljudi iz celog sveta su tu dolazili i sa uživanjem jeli našu hranu. Sada je većina toga nestala. Nemojte, molim vas, više da nam dovodite nešto novo, ajde da sačuvamo ono staro, što je svetsko a naše.

Već nekoliko godina, otkriva nam Den Tana, radi na knjizi o svom burnom životu.

- Moj život se vrteo oko pet stvari, to su film, fudbal, hrana, porodica i zabava. Imam mnogo uspomena, i taman kad zapišemo jednu, setim se nečeg drugog, zanimljivijeg, i tako... ja kočim ceo proces. Pripremam dva izdanja memoara, jedno za američko, a drugo za srpsko tržište. Nadam se da ću ih objaviti do kraja godine. Osim toga, jedna kompanija sprema i dokumentarni film o meni. U svemu u životu sam istrajao do kraja, pa i ako shvatam da sam pogrešio, nastavljam. Jer, na greškama se uči. Kad čovek prestane da uči, on prestane da živi.

Džon Vejn, Džek Nikolson, Robert Mičam, Bob Rafelson, Natali Vud, Kirk Daglas, Bet Midler, Ričard Barton, Elizabet Tejlor... svako ko je bio nešto u Holivudu ali i na muzičkoj sceni, bio je redovan gost njegovog restorana, a sa mnogima, poput svog zemljaka, oskarovca Karla Maldena, sklopio je doživotna prijateljstva. Kako onda izabrati koga pomenuti u knjizi?

- Biće ponajviše mojih prijatelja. A družio sam se sa mnogima, i sa dobrim i sa lošim. Nažalost, veliki broj njih je napustio ovaj svet. Jednog dana, kad i ja odem "gore", voleo bih da mi otvore vrata i raja i pakla, jer imam prijatelje na obe strane - iskren je Den Tana.

Iako je u njegovom restoranu s vremena na vreme bilo koškanja i nekih neprijatnih situacija, nije bilo tuča:

- Dešavalo se, posebno među glumcima, da bivši ljubavnici zovu za rezervaciju i pitaju da li dolazi njegova bivša/bivši. Tako je Ričard Barton zvao šefa sale da proveri da li je Elizabet Tejlor na spisku, ovaj mu je rekao da nije, ali kad je stigao, ona je bila za stolom. Poludeo je i odmah tražio šefa sale da se obračuna s njim, ali mu je ovaj objasnio da je ušla s drugim muškarcem, na njegovu rezervaciju. Za Za Gabor se svima obraćala sa darling, i muškarcima i ženama, tako da se ne uvredi neko koga ne prepozna ili mu je zaboravila ime. Zato su, verovatno, i mnogi glumci sve dame oslovljavali sa honey.

Prisetio se i anegdote sa ovogodišnjom gošćom Festa, Nastasjom Kinski:

- Svojevremeno je sa Romanom Polanskim dolazila u moj restoran. U to vreme smestio sam Ivu Pogorelića u stan kod mog prijatelja Boba Rafelsona, koji je sa ženom otputovao u Njujork, a imao je klavir na kome je Ivo mogao da vežba. Kada je čula za Iva, Nastasja me je molila da ih upoznam. Dolazila je svaki dan u kuću, donosila mu razne delicije i slušala ga dok svira. Mislim da se Polanskom to nije svidelo.

A sa kime danas pije kafu kada ode u Los Anđeles?

Den Tana sa Rodžerom Luisom i Džejmsom Vudsom/ Foto Instagram

- Jedan je Rodžer Luis, nekadašnji član kabineta predsednika SAD Džimija Kartera, koga je jednom doveo u restoran, drugi je Robert Kolman, multimilioner, vlasnik pola Santa Monike, treći je Rik Hilton, otac Paris Hilton, i četvrti je glumac Džejms Vuds. Sa Pericom Radenkovićem, koji je ovde u Srbiji, to su petorica mojih najbližih prijatelja. Svojevremeno smo Rodžer Luis, Vuds i ja u isto vreme bili razvedeni i napravili pakt da ćemo, ako jednog dana odlučimo da se ponovo ženimo, morati da tražimo "odobrenje" od druge dvojice. Ja sam se zaljubio u moju sadašnju ženu Biljanu i prekršio to pravilo. Bili su baš ljuti, ali kada su je upoznali, oduševili su se i "odobrili" naš brak. Eto, i Džejms Vuds se posle duge "potrage" oženio pre tri-četiri meseca, ženom koja je, kao i moja, više od trideset godina mlađa od njega.

Po njegovim rečima, svet se mnogo promenio. Tehnika, a posebno mobilni telefoni su udaljili ljude.

- Dok sam studirao dramu u Holivudu, Džef Kori, jedan od najpoznatijih učitelja drame u MGM studiju, dao mi je davne 1956. jednu malu knjigu koja se zvala "Mi" (We). Ne sećam se imena autora, ali se jako dobro sećam piščevih reči da će se ceo svet i ljudi u njemu pretvoriti u brojeve, po kojima će se raspoznavati. Tako da će oni koji vladaju nama imati uvid kad spavamo i s kim spavamo, šta kupujemo, s kim se družimo... Sada živimo to vreme.

Den Tana kaže da mu nedostaju vremena kada se otvoreno razgovaralo o svemu, kada su politički i ideološki protivnici za kafanskim stolom razmenjivali argumente:

- Danas moraš da vodiš računa da budeš politički korektan, da ne uvrediš nikoga, a s druge strane vređa se i preti više nego ikad. Apsurd je da naoko živimo u vremenu najvećih sloboda, a sve je suprotno, meri ti se svaka reč, svaki postupak, sve može biti izvrnuto ruglu. Ceo svet je u velikim problemima, egzistencijalnim i svakim drugim. Bojim se, sa ovim zemljotresima, poplavama, požarima, da će priroda sama to da reši, jer, zna se, priroda je moćnija od ljudi.

NA ČELU TRI FUDBALSKA KLUBA

IAKO je davno završio fudbalsku karijeru, Den Tana nikada nije napustio fudbal. Bio je predsednik tri kluba, u Americi Los Anđeles Torosa, u Britaniji Brentforda i u Srbiji Crvene zvezde. Na pitanje čega bi se teže odrekao, fudbala ili filma, iskreno odgovara:

- Fudbala! I danas uživam da gledam utakmice, ponekad i pet-šest mečeva dnevno. Ali, naravno, nađem vreme i za dobar film, dobru predstavu, da pročitam knjigu, da se družim sa dragim ljudima. Jednostavno, uživam u životu.

NESTAO JE SMEH

SVET se, kaže Den Tana, promenio posle korone, a to se posebno oseti u Americi.

- Ljudi su uplašeni, ozbiljni, retko se vidi nasmejano lice. Kod nas još ima smeha na ulici. A i način poslovanja se mnogo promenio. Gotovo pola restorana u Americi je zatvoreno i više nikada neće biti otvoreni. Srećom, restoran sa mojim imenom i dalje radi i puniji je nego ikad. To je već 58 godina, koliko znam, samo jedan restoran u Kaliforniji stariji je od mog.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije