ENIGMA JE GDE JE NESTAO NOVAC ZA SNIMANJE: Branislav Klanšček, predsednik UO RTS, o značaju arhiviranju pozorišnih predstava

NA vest da bi Radio-televizija Srbije, posle više od pola veka, mogla da prekine sa praksom snimanja i arhiviranja pozorišnih predstava (o čemu su "Večernje novosti" pisale u nekoliko nastavaka), reagovala je potpredsednica Vlade i ministarka kulture Maja Gojković, upućujući pismo na adrese direktora kuće Dragana Bujoševića i predsednika UO Branislava Klanščeka.

foto:Arhiva "Novosti"

Uviđajući posledice jednog ovakvog poteza, poziva ih da "još jednom razmotre navedenu odluku, imajući u vidu da su zahvaljujući snimcima RTS-a mnoge pozorišne predstave dostupne generacijama koje nisu imale priliku da ih pogledaju" i podseća da je "pozorišna građa koja se na ovaj način čuva od zaborava,važan materijal i za naučni i istraživački rad u oblasti istorije pozorišne umetnosti". Da podsetimo, iz Redakcije dramskog i domaćeg serijskog programa RTS prethodno se čulo obrazloženje da zbog smanjenog budžeta ove godine neće snimiti ni jednu pozorišnu predstavu.

A onda, neočekivano, novi zaplet: ovogodišnjim budžetom, ipak, bila su predviđena sredstva za snimanje predstava, ali su, po svemu sudeći, naknadno "preusmerena"!

- Upravni odbor ne može da se bavi uređivačkom politikom kuće, zato sam pismo ministarke Maje Gojković prosledio Programskom savetu i tražio njihovo mišljenje - objašnjava Branislav Klanšček, predsednik UO. - Ono što mogu da kažem, na redovnoj sednici održanoj 29. decembra prošle godine, Upravni odbor je odvojio novac za ovu namenu. Stavka glasi "TV teatar - snimanje pozorišnih predstava - 30.000 evra".

Na pitanje kako se onda desilo da su sredstva "otišla" u druge namene, Klanšček kaže:

- I meni je to enigma, ali to je već pitanje za generalnog direktora, a onda i glavnog i odgovornog urednika Kulturno- umetničkog programa. Šta se desilo, ne znam. Zato sam i tražio mišljenje Programskog saveta. Jer, oni su neka veza između javnosti i menadžmenta, zadatak im je da prepoznaju javni interes. Snimljene predstave deo su kulturnog arhiva ove zemlje. To je pitanje i obrazovanja, ne samo kulture. Zakonom o javnim medijskim servisima, član 7 i 8, propisano je da televizija mora nastupati u javnom interesu, a ovo svakako jeste. To je vrlo jasno definisano u samom zakonu. Između ostalog, tačka 18 člana 7 govori o predstavljanju kulturnog nasleđa i umetničkog stvaralaštva u zemlji i inostranstvu.

Predviđena finansijska sredstva, ističe Branislav Klanšček,dovoljna su za snimanje desetak predstava, što znači bar jedna predstava mesečno:

- Mi smo plan usvojili, a tek iduće godine dobićemo izveštaj gde su i za šta potrošena sredstva. Zašto su to uradili i gde su ih prebacili, ne znam. Igrane domaće serije su, svakako, komercijalno isplativije, ali javni servis mora da misli i o javnom interesu. HRT nije najgledanija televizija u Hrvatskoj. Nije ni naš zadatak da budemo najgledaniji, mi se finansiramo od građana, a ne samo od reklama i od onoga šta je "gledano". Naš posao je da ostvarujemo javni interes. Uostalom, zato se i zovemo Javni medijski servis. Iznenađen sam činjenicom da smo na samom početku godine, a da je planirani novac već "preusmeren". Snimanje predstava možda je finansijski neisplativo, ali tu se ne postavlja pitanje novca. Svuda u svetu zato i postoje nacionalni servisi - da bi radili "neisplative" stvari. Uostalom, to je i razlog obavezne pretplata građana.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije