KNJIŽEVNA KRITIKA: Roman o svima nama

U OKVIRU temata "Kultura i nacionalna trauma", objaljenom u časopisu Kultura 172/2021, koji sadrži tekstove naših najviđenijih naučnika savremenika, nalazi se i tekst prof. dr Jovana Mirića "To ni u snu nismo mogli da sanjamo", u kojem je dat pregled traumatskih događaja i njima izazvanih reakcija od balkanskih ratova do danas.

Foto: Privatna arhiva

No, autor u radu ističe i činjenicu da nedostajući fragment na toj slici jesu traume Srba na Kosovu i Metohiji od šezdesetih godina prošlog veka (najmanje) do devedesetih. "Sve što se u tome periodu tamo događalo", piše autor, "bilo je brižljivo skrivano od javnosti".

Nedovoljni su i podaci i o reakcijama boraca na tom području iz ratova devedesetih. No, o njima smo u prilici da saznamo kroz retke primere literature naših poštovanih stvaralaca koji su bili i učesnici pomenutih zbivanja. Onaj koga bismo htela da ovom prilikom istaknemo jeste Miloje Radović. Njegov roman "Leptirova odbrana" ("Partenon", Beograd 2022), karakterističan je po okvirnoj priči, kao i po nelinearnom pripovedanju koje pored realistične osnove sadrži elemente fantastike, a u kojem istaknuto mesto imaju i onirički elementi.

Na prvi pogled, dok još ne odmakne sa čitanjem, možda bi poneki čitalac zbog toga iskazao čuđenje ili se čak osetio izneverenim, jer reč je o vrlo konkretnim događajima, vremenu i prostoru - o najstrašnijim borbama (sedam nedelja) na Prokletijama 1999. godine. No, s obzirom na njihovo umetničko uobličenje, ubrzo ćemo razumeti da ovo značenjski vrlo slojevito delo u kojem su junaci psihološki majstorski nijansirani, tematizuje strah i čoveka, sve segmente njegove ličnosti u okolnostima izmenjenim u odnosu na ono što nazivamo mirnodopskom svakodnevicom. Lako uočavamo da snevno i fantazijsko pokazuju unutrašnje biće junaka - njihove teskobe, more, očaj - kao i potrebu da se bar na takve načine iskorači iz datog vremena i prostora, da se, ako je to uopšte moguće, očuvaju fizička i duševna celovitost.

Foto promo

O tananosti ove druge svedoči Leptirov imaginarni susret sa Moranom u Avijanu, znakovitom mestu, na početku i na kraju romana, kao i treperenja i postupci drugih junaka usled ratne stvarnosti. Ta žena amblematičnog imena, poput slovenske boginje zime i smrti, pojavljuje se gde hoće i kada hoće, u skladu sa svojim moćima bira "sagovornike", čara ih i zavarava čas u liku lepotice, čas u demonskom strašnom pojavu, igra se njihovom psihom. Ona je na početku i na kraju svega. Tu istinu samo delimično može relaksirati činjenica da je nasuprot njoj, uvek i svuda, u svim pričama, lik majke, koja se borcima (pripovedačima), bez obzira na njihove međusobne razlike i karaktere, ukazuje uvek u kriznim trenucima, s kojom vode bezglasne razgovore. Majka je, vidimo u romanu, njihov poslednji štit od straha straha svedržitelja.

Ovaj neobičan alegorijski roman istovremeno je i priča o dobrovoljnoj žrtvi, o čemu svedoče lični primeri onih koji su sa raznih strana, neki iz potpune zaštićenosti, došli da se bore za opstanak Kosova i Metohije, i o praštanju, o čemu kazuje igumanova propoved.

Jedan od pripovedača u ovom romanu tvrdi kako "nije dobra knjiga koja piše samo o jednom čoveku. Nije dobro ništa što je namenjeno samo jednom čoveku". "Leptirova odbrana" roman je o svima nama i namenjena je svima nama, o čemu svedoči i trenutak u kojem nastaje i ovaj tekst. "Leptirova odbrana" i dalje sama sebe piše.

Preporučujemo

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: Siguran hod po makadamu

25. 11. 2022. u 16:25

Kultura

0 1

KNjIŽEVNA KRITIKA Složeno i dinamično

15. 11. 2022. u 11:01

Kultura

0 2

KNjIŽEVNA KRITIKA: Postoje samo reči

08. 11. 2022. u 15:48

Kultura

0 0

KNjIŽEVNA KRITIKA: "Tridesete nisu ono što smo zamišljali"

01. 11. 2022. u 12:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije