SLIKAR STALNIH PROMENA: Na postavci u Kući legata Goran Vitanović sažeo dvadeset pet godina svoga stvaralaštva

M. KRALJ

02. 06. 2022. u 09:37

SLIKA je izraz potresa, borbe i pražnjenja duše, smatra beogradski likovni umetnik Goran Vitanović (1977), koji je presek svog dosadašnjeg opusa predstavio u Kući legata. Izložba podeljena u četiri celine - "Slika ogledala, ogledala slike", "Značenje promene", "Osmeh je važan" i "Novi impulsi" pred gledaoce je stavila stvaralačke mene ovog autora tokom četvrt veka.

СЛИКАР СТАЛНИХ ПРОМЕНА: На поставци у Кући легата Горан Витановић сажео двадесет пет година свога стваралаштва

Foto V. Bojić

Kako to u katalogu ističe kritičarka Maja Živanović "od početne faze nastale na tekovinama enformela, preko promišljanja o sopstvenosti do jedinstvenih autoportreta i apstraktnih viđenja". U osnovi svih ovih slikarskih traganja za autentičnim vizuelnim izrazom je, prema rečima autora, iznad svega - crtež.

- On je neka vrsta skeleta oko koga se bojom stvara telo slike - objašnjava Vitanović za "Novosti". - Crtež je osnova svega, čak i kada je slika u potpunosti svedena na geometriju. Umetnik je najiskreniji u crtežu. To je njegov prvi impuls.

Za proces ličnog umetničkog sazrevanja, tokom koga su se u njegovom radu smenjivali apstraktno i figurativno slikarstvo, kaže da je bio nesvestan, jer je u različitim fazama radio "kako ga povuče":

- Tokom prvih deset godina, nisu mi sve slike bile u potpunosti apstraktne. Izbegavao sam u početku reference iz prirode, više sam se bavio materijom, strukturama, čistim slikarskim jezikom, uprošćenog ritma i boja.

Onda je paletu otvorio ka jakom koloritu, ali i figurativnim motivima: religijskim, arheološkim, mitološkim... Tu su i anđeli i Hrist, i Minotauri i zveri.

- U ovoj fazi ima osmeha, ali skoro svi su sarkastični. Na njima su i nasmejani klovnovi, koji meni nisu pozitivne pojave - nastavlja autor.

A u delu izložbe nazvanom "Osmeh je važan", Vitanović se bavi novim vidovima komunikacije:

- Na tim slikama razmatram koliko uprošćavamo svoje emocije i šta govorimo svim tim "smajlijima". Zašto je neophodno staviti ga na kraju rečenice, da bi se razumela osećanja koje želimo da iskažemo. Kao da bez "smajlija", sagovornici nisu sigurni u značenje. On se pretvorio u neku novu vrstu interpunkcije. Komunikaciju, inače, svodimo na nekoliko znakova.

I u poslednjim radovima, autor se vratio apstrakciji, ali u drugačijem koloritu:

- Reč je o slikama nastalim poslednjih šest meseci, građenim nekom vrstom grafizma, u kome svaka linija ima svoje značenje. Volim da mi slike izgledaju kao da sam proveo veoma mnogo vremena radeći ih, to mi izgleda studiozno, temeljito.

Ove slike su, kako objašnjava, njegova rekcija na to što sve više živimo u digitalnom dobu. Podsećaju na sajberprostor, ali su i dalje naslikane klasično, štafelajno. Nisu odštampane, prenesene, dizajnirane...

- Za Gorana Vitanovića slikarstvo nije deskripcija, priča - no ogoljenost, suština u sopstvenom iščitavanju sveta i pomeranju granica očekivanog. Kada je umetnik iskren prema sebi, to mora da oseti i svaki posmatrač - zaključuje u katalogu Maja Živanović.

BOUVI

CENIM umetnike koji od svog života, i lepih i teških trenutaka, uspevaju da naprave umetničko delo, a jedan od njih je Dejvid Bouvi - kaže Vitanović, na čija platna je dospeo ovaj junak 20. veka. - To je valjda unošenje života u umetnost, odnosno pravljenje muzike, poezije, umetničkog predmeta, od nečeg iz sopstvenog iskustva ili okoline. Bouvi je i od svoje smrti napravio umetnost. NJegov poslednji album je težak, jeziv, snažan i kreativan istovremeno. Potresan. Znao je da odlazi, a stvarao valjda "najgušću" muziku koju je ikada napravio.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

(UŽIVO) RAT U UKRAJINI: Rusi zarobili specijalce-padobrance VSU; Američki plaćenici pomažu u pripremi hemijskih provokacija u Ukrajini