TAČKA U KOJOJ SE LOME NAJDUBLJE LJUDSKE DRAME: Reditelj Predrag Gaga Antonijević o seriji "Dara iz Jasenovca"

JELENA BANjANIN

05. 06. 2022. u 13:00

PRIČA o neobičnoj i snažnoj desetogodišnjoj devojčici Darinki, njenom mlađem bratu Budimiru i golgoti njene porodice Ilić u najvećem stratištu srpskog naroda, logoru Jasenovac, nikoga nije ostavila ravnodušnim.

ТАЧКА У КОЈОЈ СЕ ЛОМЕ НАЈДУБЉЕ ЉУДСКЕ ДРАМЕ: Редитељ Предраг Гага Антонијевић о серији Дара из Јасеновца

Foto Slaven Vilus

Potresni film "Dara iz Jasenovca" o ustaškim zločinima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj gledalo je više od dva i po miliona ljudi kraj malih ekrana, a mnogi su hvalili "malenu Daru", koju je dočarala Biljana Čekić. Reditelj Predrag Gaga Antonijević dugo je želeo da priču zaokruži i namere je napokon ostvario. Posle sedmodnevnog snimanja u Baru, ali i u Bjeloj, Risnu i Perastu, kompletirana je mini-serija "Dara iz Jasenovca".

- Biće pet jednočasovnih epizoda. Četiri će nastati od filma, ali i materijala koji nije viđen, a jednu smo sada snimili, "Zadarsku kristalnu noć". U toj prvoj epizodi dogodiće se susret brata i sestre, Dare i Bude, posle pedeset godina. Na kraju epizode pojaviće se priča iz filma kao Darino sećanje na događaje koji su se desili 1942. godine u Jasenovcu. Saznaćemo i šta se desilo sa tom decom koja su spasena - kaže za "TV novosti" Predrag Antonijević.

Maestralna Mirjana Karanović tumači odraslu Daru. Budu igra Marko Gvero za koga reditelj ističe da je "isti pljunuti mali Budo". Pored njih dvoje i glumaca iz filma, u seriji ćemo videti i Tanju Pjevac, Miloša Lučića, Jadranku Mamić, Dušana Kovačevića, Danila Čelebića, Pavla Bogojevića, Gorana Vujovića, Željka Radunovića i Ognjena Sekulića. Antonijević dodaje da je bilo angažovano mnogo statista i da su zahtevi snimanja bili veliki i teški. Scenario serije, kao i filma, potpisuje Nataša Drakulić. Za produkciju su zaduženi "Dandelion" i "Film danas", a emiteri su "Telekom Srbija" i Radio-televizija Srbije. Mini seriju "Dara iz Jasenovca" gledaćemo na jesen ove ili eventualno na Božić iduće godine.

* Gde su posle pola veka Dara i Budo? Šta im se desilo?

- Ostali su živi, hvala Bogu, za razliku od desetina hiljada koji su pobijeni. Nažalost, ta deca koja su spasena nisu imala šansu, u nekim slučajevima nikad, a uglavnom veoma često, da saznaju ko su oni zapravo do poznih godina života. Uvek navodim primer glumice Božidarke Frajt koja je u poznim danima otkrila da je srpsko dete koje je preživelo tu golgotu. To je bitno zato što su ta deca uglavnom završila u hrvatskim porodicama u kojima su pokatoličena. Porasli su i stasali sa osećanjem pripadnosti hrvatskom narodu, kao i Budo, Darin brat, koji je odrastao u hrvatskoj porodici. On veoma dugo nije znao da je Srbin, a pogotovo njegov sin koji misli da je Hrvat i ostrašćen je prema Srbima. To na pravi način oslikava kompleksnost tragedije koja se dogodila, dakle, ne samo tih stradalnika i jasenovačkih mučenika koji su pobijeni, već i duboke posledice svih tih događaja.

Foto Slaven Vilus

* Ko je Budin sin? Kako reaguje kada shvati ko mu je otac?

- On je mlad dečko, Hrvat, navijač, ostrašćen i zove se Ivan. To je zapravo tragedija unutar tragedije. Te noći oni saznaju ko su i šta su. Naravno, to je ogroman sudar svetonazora. Nešto što su oni mislili ispostavlja se da uopšte nije tako i videćemo kako će ti ljudi, svako na svoj način, podneti novonastalu situaciju.

* Zašto baš zadarska kristalna noć?

- To je vrlo interesantan događaj koji je ostao u senci tragedija, kao što je "Oluja", i mnogih drugih ekstremnih situacija koje su se desile u tom ratu. Bilo je to prvo proganjanje srpskog urbanog stanovništva. Dakle, nije reč o selima po Lici, nego o Zadru, koji je urbana i navodno civilizovana sredina. U toj zadarskoj noći došlo je do neke vrste "Kristalne noći". Ne zove se slučajno taj događaj tako. Postoji i Udruženje Zadrana koji su to preživeli i koji sada žive u Beogradu. Kad serija bude emitovana, pozvaćemo sve te ljude da bi dobili šansu da ispričaju svoju priču. Veoma je važno da taj događaj izađe na svetlo dana u punoj meri i mislim da će to ova serija uraditi.

* Prošlo je više od tri decenije, koliko je živo sećanje na taj događaj?

- Sretao sam se sa nekim od tih ljudi, konsultovao se i čuo dosta priča. Naravno, u seriji smo morali da izaberemo ono što odgovara narativu. Fascinantno mi je da je kafana, zvala se "Složna braća", i držao je Srbin, bila jedna od najuspešnijih u Zadru. Trideset godina kasnije, potpuno je urušena. Ona je minirana i srušena tokom te noći i njen vlasnik je još živ. Bio je uspešan privrednik, a sada se sudi sa hrvatskom vladom jer traže da plati čišćenje ruševina. To je valjda stiglo i do Strasburga. Ali, eto, ta srušena kafana i dan-danas postoji kao simbol kristalne noći. Mislim da je ta kristalna noć izuzetno simbolična. Sve je napravljeno sa lažnim pretekstom jer, navodno, ubijen je mladić, Hrvat. Naravno, optuženi su Srbi, i poput "Kristalne noći" u Hitlerovoj Nemačkoj, zasnovanoj takođe na lažnom pretekstu, organizovan je pogrom Srba, paljene su im kuće, radnje, ubijani su i proterivani.

* Kako vam je na "ivici noža" kada se bavite tako teškom i osetljivom temom?

- Nije lako, naravno, ali neko to mora da uradi, a ja se sada smatram čak i srećnim i počastvovanim. To je veoma veliki izazov koji nije bilo lako prihvatiti jer sam znao da će biti prilično otpora u mnogim segmentima društva, kako u Beogradu tako, naravno, i u Hrvatskoj, a i dalje. Međutim, to je i obaveza, a u isto vreme i čast. "Dara iz Jasenovca" ne bi mogla da se desi i radi da nije bilo podrške predsednika Srbije. On je podržao ideju da kompletiramo celu sagu sa dodatkom zadarske kristalne noći.

* Umetnički gledano, šta vas je intrigiralo u priči o Dari?

- Uvek su to drama i emocija. Ovde su toliko zgusnute i kompleksne da je "Dara" tačka u kojoj se lome najdublje ljudske drame. To je za svakog ko se bavi ovim poslom, i ko je pripovedač i narator, najveći mogući izazov. Gledao sam kako su suze prirodno tekle Mirjani Karanović. Skoro da ne postoji nešto dramatičnije od onog što se dešavalo u lancu logora Jasenovac i od sudbina življa koji je stradao od hrvatske nacističke ruke.

Foto Slaven Vilus

* I kako vam je bilo sada kad ste se ponovo vratili toj priči iz nekog drugog ugla?

- Znao sam da moram to da uradim i veoma mi je bitno da smo to zaokružili. Naravno, opet je bilo vrlo emotivno i teško. Međutim, tu su bili sjajni glumci - Mira Karanović, Marko Gvero i drugi. Jedan momenat pamtim kao posebno važan. Sedim u restoranu, ručam pred polazak na snimanje i prilazi mi jedan konobar. Kaže da je izbeglica iz Zadra i da je bio u Risnu kada smo snimali paljenje kuća. I počne da mi se zahvaljuje, da ističe kako je te noći u Zadru bilo strašno i da je ono što smo radili stvarno upečatljivo. I onda shvatiš da na svakoga ko zamera što je takav film uopšte snimljen postoji na hiljade, nažalost, takvih sudbina kao što je tog čoveka koji je pobegao iz Zadra.

* Čini se da ovde ipak imamo simboliku uzdizanja feniksa?

- To je tačno, samo što se to uzdizanje feniksa ne dešava lako i zato mora da se vredno radi, bolan je proces, a mi se nekako stalno dižemo. Ranije je uvek bilo tako da nam, kada taman krenemo, potkrešu krlila, a sad imam utisak da država Srbija ipak drži do sebe. Moramo u tom duhu nastaviti i održati kontinuitet nacionalnog ponosa. Mislim da je veoma bitno što smo konačno malo krenuli da se kao nacija i kao država oporavljamo i da svoje žrtve više nećemo da zaboravljamo. To je izuzetno važno jer na tome će se vaspitati i buduća pokolenja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
KO JE CRVENI KOMANDANT? Jedini Srbin general Crvene armije - Lenjin mu bio zahvalan, stradao od Staljinove ruke (FOTO)

KO JE CRVENI KOMANDANT? Jedini Srbin general Crvene armije - Lenjin mu bio zahvalan, stradao od Staljinove ruke (FOTO)

ISTORIJA Sovjetskog Saveza, svetske supersile 20. veka, upamtila je brojne heroje, borce, oficire koji su svojim junaštvom i rezultatima zadivili svet. U periodu kada se SSSR tek stvarao i uzdizao, značajan pomena bio je i doprinos jednog Srbina, Danila Srdića (1896-1937), prvog i jedinog Srbina koji je bio general Crvene armije. Ovo je njegova priča.

20. 05. 2024. u 11:53

Komentari (0)

RUSIJA U ČUDU: Tenisera koji zna i kako se Đoković pobeđuje u finalu - ne puštaju na Olimpijske igre Pariz 2024?