SVET U RITMU SRPSKOG MORAVCA: Snima se serijal o biseru naše nematerijalne baštine

TAČNO pet godina pošto je Unesko uvrstio srpsko kolo na prestižnu listu svetske nematerijalne baštine, ceo svet će, zahvaljujući kadrovima filmskog serijala koji se snima širom naše zemlje, sigurno poželeti i da zaigra u ritmu moravca.

Foto Promo

Posle uspeha filma "Teslin narod", kandidata za Oskar u kategoriji dokumentaraca, sada "Optimistik film" priprema atraktivni serijal o srpskom kolu, možda najlakše razumljivom izrazu tradicije i identiteta srpskog naroda, onom kroz igru.

- Ako ne znamo ko smo i odakle smo, ne možemo znati ni kuda putujemo. Cilj filma i dokumentarnog serijala "Srpsko kolo" je da prikaže sabornost svih Srba kroz formaciju kola. Prizivanjem slojevitosti i lepote srpskog kola gledaoci će se upoznati sa ovom igrom i njenim značajem za očuvanje sopstvenog identiteta - priča, za "Novosti", reditelj filma i serijala Željko Mirković.

Foto Promo

Više od 20 folklornih ansambala iz Srbije i Republike Srpske, uz više od 100 sagovornika i izvođača na muzičkim instrumentima, dočaraće ritmove moravca, užičkog kola, "čačka", rumenke, niškog sa-sa, pirotskog, kraljevog kola "Srbijanka"...

- Kad igram kolo, osećam se kao svoj na svome - pominje se često u filmu čiji ritmovi teško mogu ostaviti ravnodušnim one sa ovih, ali ni sa drugih meridijana.

Duh kola otkriva se u 15 epizoda od po 25 minuta, u saradnji sa Ansamblom "Kolo", Etnografskim muzejom i Srpskim nacionalnim savezom iz Pitsburga u SAD. U snimanju su već uživali Beograđani i Piroćanci, a ekipa se sad seli u Niš, pa u Zaječar, Suboticu, Novi Sad, Zrenjanin. Projekat koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, grad Niš i grad Pirot, snimaće se i u Kruševcu, Kragujevcu, Užicu, Čačku, Vranju, Gračanici, Peći, i još pet gradova Republike Srpske.

- Folkorni ansambal Doma kulture u Pirotu predstaviće se srpskoj i inostranoj javnosti sa tri pirotska kola - "čačak u 10", "pešačka", "Jelena". Pirot je grad koji se ponosi svojim kulturnim nasleđem, a među najznačajnijim su pirotski ćilim i pirotski kačkavalj, zaštićeni oznakom geografskog porekla. Pirotski ćilim je i kandidat za listu Uneskove nematerijalne kulturne baštine, rame uz rame sa srpskim kolom i srpskom slavom - ponosno kaže Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.

Željko Mirković, Foto Promo

Svaka epizoda otkriva pet različitih aspekata kola, od priča o njima do detalja o upisu na Uneskovu nematerijalnu baštinu 2017. godine, instrumenata i čuvenih izvođača. Poseban deo govori o sabornosti koju nosi kolo, pa se na početku serijala kaže: "Ja sam glas tvog DNK...Da li si otvoren da čuješ svoju dušu? Da li veruješ da možeš da izlečiš Srbe? Da?! Onda zaigraj sa mnom! Ja sam ti! Ja sam kolo!"

- Kolo, ili oro, kako ga u Šopluku nazivaju, veoma je popularan društveni događaj. Igra ga i staro i mlado, i muško i žensko, na svečanostima, svadbama, rođenjima, slavama, saborima, u svakoj prilici. Kolo se održalo kroz vekove do danas, kada je postalo umetnost. Narodna igra se danas izučava na mnogim Akademijama umetnosti. Moderna narodna igra podrazumeva koreografiju kao važan elemenat za postavku kola na scenu. Bez koreografije imali bismo obično, jednostavno igranje u polukrugu što je i bilo izvor ostalog - veli Jovana Sojanović, student koreografske režije na Akademiji u Plovdivu.

Kroz kola se mnogo bolje, lakše i razumljivije izražava mentalitet ljudi, jer se kroz igru lakše oseća i iskazuje ono što se rečima ne može objasniti:

- Narodne igre, ritmičko kretanje uz muzičku pratnju ili bez nje, vrsta su tradicionalne umetnosti nastala u dalekoj prošlosti, o čemu svedoče i crteži na pećinskim zidovima.

Foto Promo

Pošto je sklonost ka igri nasledna, to se pretpostavlja da su i najstariji preci upražnjavali kola, koje se, s kolena na koleno, usavršavalo do današnjih dana - zaključuje diplomirani koreograf Borivoje Borko Stojanović.

MEKA MOĆ "ČAČKA" I UŽIČKOG

Folklorna igra koja simbolizuje sreću otisnuće se putem filma i u Evropu, SAD, Kanadu:

- Dokumentarni film je snažno sredstvo za plasman "meke moći". To je način da preko svoje kulture, nauke i drugih dostignuća svoju zemlju predstavite drugima na način koji želite. Srbija ima toliko toga da ponudi, pa naša ulaganja treba da idu u tom pravcu, a ne ka odgovorima na ono što drugi pričaju o nama. Svi danas znaju za Teslu, Đokovića, zgrada Kolumbija univerziteta u Njujorku nosi ime po Mihajlu Pupinu, na obelisku u Vašingtonu je, u znak zahvalnosti, ime prvog Srbina Đorđa Šagića, odnosno Džordža Fišera. Prostora za našu priču o nama je mnogo - ističe Mirković.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije