LEPOTA U GLAVNOJ ULOZI: Igor Marojević pisac, o knjizi "Sve za lepotu"

PISAC Igor Marojević je za kratko vreme objavio tri knjige. "Roman o pijanstvima" je, kako kaže, njegova najličnija knjiga, "Ostaci sveta", za koju je dobio i nagradu "Meša Selimović", najnagrađivanija je.

Foto Ž. Knežević

A kakvu budućnost predviđa najnovijoj, "Sve za lepotu", koju je upravo objavila "Dereta", Marojević, za "Novosti", kaže:

- Nisam predvideo da će "Ostaci sveta" dobiti i jednu književnu nagradu, a kamoli pet.

Mislio sam da će, zbog krvave teme obrađene nadideološki, to biti moja najnapadanija ili najprećutanija knjiga, a ispala je najnahvaljenija, i to doslovno sa nekoliko desetina strana. Ako sam bio tako loš prognozer sudbine svoje verovatno najvažnije knjige, ne bih se više zamarao predviđanjima.

Moderna umetnost razara estetiku lepog. Da li greše junaci vaše nove knjige kada daju sve za lepotu?

- Moderna umetnost je dobrano podrila estetiku lepog pre više od sto godina da bi, u međuvremenu, ako o književnosti govorimo, nastali, između ostalog, francuski novi roman, postmodernizam i neorealizam, koji su lepoti vratili, ili bar neki od tih pokreta, vitalizam i značaj. Dajući sve za lepotu, junaci moje knjige svakako greše iz štreberske tačke gledišta, a iz neke samosvojnije većinom ne.

Foto Privatna arhiva

Vaša nova knjiga priča može se čitati i kao roman, u kome je glavni junak lepota...

- Tačno tako, ta glavna junakinja se kreće od savremenosti, pa ide unazad, preko devedesetih godina prošlog veka do pred početak Prvog svetskog rata, od Beograda i Barselone preko Minhena i Perasta do Granade, Buenos Ajresa, Madrida, Beča, Sarajeva i špansko-francuske granice. Lepota se u knjizi ogleda i u stabilnoj vezi i u preljubi, i u lepom mestu i u smrti u lepom mestu, i u filmu, i porno-filmu, i video-igrici, u poznatom i nepoznatom, u miru, ratu i begu od njega i begu od mira. Dugoveka je i vrlo dinamična moja glavna junakinja.

U knjizi su vaše dopunjene priče iz "Tragača", "Mediterana", "Beograđanki". Ne bežite od toga da prepravljate svoja dela?

- U knjizi se nalazi i ciklus mojih do sada neobjavljivanih priča, "Smrti poznatih", koji se po tretmanu istorijskih ličnosti donekle nadovezuje na "Ostatke sveta". U zbirci postoji i jedna pripovest koja je u poslednji čas ispala iz "Beograđanki", pa je u međuvremenu sazrela. Što se objavljivanih tiče, dopunio sam koncept lepote u njima ili im ga dodao. Inače je Volt Vitmen duž 19. veka objavljivao šest do devet menjanih izdanja "Lišća trave", jedne od najuticajnijih zbirki poezije ikada. Ali ne mora primer iz američke poezije, može i iz srpske proze. Miodrag Bulatović piše 1981: "Pojavom nove verzije 'Heroja na magarcu' potire se verzija iz godine 1967. Potire, baca u prašinu i zaborav, ili ostavlja onima koje vole stare knjige, one s greškama."

Foto Ž. Knežević

U pričama o Lorki, Valteru Benjaminu, Francu Ferdinandu, zaključujemo da je njihovo poimanje lepote vezano za sopstvenu kob...

- Recimo da su Federiko Garsija Lorka i Valter Benjamin pod uticajem modernizma imali, obojica na svoj način, podvojen odnos prema lepoti te da se kod njih eros izrazito mešao s tanatosom. Franja Ferdinand, bar onaj fikcionalni, možda je imao grižu savesti jer je ugrožavao vrstu lepote koju predstavljaju životinje koje je on redovno lovio i možda je želeo da se zbog toga kazni.

PRIČA O PAVELIĆU

Otkud Ante Pavelić u knjizi o lepoti?

- On je sebi lepše izgledao u ustaškim "slikopisima" i na fotografijama nego uživo. Zato je bio medijski žedan i tako svetu otkrio da je utekao u Buenos Ajres. Da na taj način nije uživao u svojoj lepoti, ne bi ga precizno locirali beogradski i zagrebački DB, Mosad i Jevrejski dokumentacioni centar ali i Blagoje Jovović, koji je pucao na njega iz damskog pištolja, preduhitrivši četiri službe. Istorija Pavelića dovodi u vezu sa Stojadinovićem, s kojim je javno maštao o zajedničkom razbijanju SFRJ, i Frankom, koji mu je posle atentata pružio utočište u Španiji pod uslovom da se više medijski ne izlaže. Tamo će ubrzo Pavelić i umreti, doduše doteravši se najlepše moguće za posthumno fotografisanje.

Preporučujemo

Kultura

0 0

IGORU MAROJEVIĆU "TRONOŠKI RODOSLOV" ZA ROMAN "OSTACI DANA": Naša stradanja u 20. veku

17. 09. 2021. u 07:45

Kultura

0 0

MAROJEVIĆU "TRONOŠKI RODOSLOV": Nagrada će dobitniku biti uručena na mestu stradanja Narodne biblioteke

13. 09. 2021. u 20:05

Kultura

0 0

GOST IGOR MAROJEVIĆ: Dobitnik nagrade "Meša Selimović" na Letnjem platou BGB

16. 08. 2021. u 15:13

Kultura

0 4

URUČENO PRIZNANjE "NOVOSTI" ZA KNjIGU GODINE "MEŠA SELIMOVIĆ": Igoru Marojeviću za roman "Ostaci sveta"

04. 06. 2021. u 16:47

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije