KNJIŽEVNA KRITIKA: Utočište od zaraze

Slađana Ilić

07. 12. 2021. u 14:33

ZBIRKA pesama Aleksandra Petrova prirodan je i najlepši odgovor na svojevrsnu nesigurnost i sumornost našeg savremenog trenutka.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Уточиште од заразе

Slađana Ilić

To najpre naslućujemo na osnovu samog naslova knjige "Erosova sveska", a potvrđujemo čitajući pesme koje su u dosluhu sa likovnim prilozima, tj. reprodukcijama umetničkih slika ili pak skulptura. Svaku pesmu prati po jedno delo velikih svetskih stvaralaca, uglavnom modernog doba. Tek neki od njih su Konstantin Brankuši, Gistav Moro, Amadeo Modiljani, Vasilij Kandinski i drugi.

Navedena likovna dela, razume se, nisu ilustracije pesama. NJih i pesme u celinu uobličava eros. Zajedno su jedno lepo telo i duh.

Snagu te sprege koja je intertekstualna pojačava moto svake pesme. Pišući o ovoj zbirci Aleksandra Petrova, Milan Bunjevac registruje "velike razlike u prirodi i načinu njihove upotrebe. Kao prvi i "najklasičniji on izdvaja onaj koji se sastoji od citata, na primer iz Sengorove pesme "Crna žena" ili pak iz Puškinove "Lede" itd.

Drugu vrstu motoa koju izdvaja jesu oni koji liče na posvetu. Ilustracije radi, za one koji još nisu pročitali zbirku "Erosova sveska", izdvajamo jedan: "Sećajući se Remboa", koji stoji uz pesmu "Prvo veče". Ponekad je, kako Bunjevac uočava, reč samo o jednostavnom prizivanju pesnika, na primer "Ah, Neruda uz pesmu "Gnezdo" ili "Priviđa se Nabokov, uz pesmu "Nimfeta". Ponekad je moto sveden tek na lična imena, a ponekad liči na naslov, na primer "Pesnikov san" uz pesmu "Pred zoru" ili "Sa ostrva" koji stoji uz pesmu "Porođaj".

Foto Promo

Ukoliko bismo se detaljno posvetili proučavanju veza između svake pesme i njenog motoa, videli bismo koliko su one različite. Neke su sasvim očigledne na primer između već pomenutih "Priviđa se Nabokov i "Nimfete", koja nam nesporno budi asocijacije na "Lolitu", dok motoi nekih izabranih citata ostaju, kako Bunjevac kaže, "šifrovane natuknice. U tumačenjima te vrste, kao i u tumečenjima drugih autorovih namera i pesničkih postupaka, naše naslućivanje i poneki zaključak, potvrđen je u intervjuu Aleksanda Petrova, datom "Večernjim novostima" 3. 11. 2021. godine:

"Kao što sam izborom slika želeo da stvorim, iz pomenutih razloga, multimedijalnu knjigu, tako sam i citatima srpskih i stranih pesnika (Rembo, Neruda, Puškin, Oskar Vajld, Leopold Sengor) nastojao da ukažem na pesničku tradiciju, naročito erotičkog žanra, na koju se ova knjiga nadovezuje, a nadam se da tu tradiciju moje pesme i obnavljaju u smislu kako pesničku tradiciju tumače Osip Mandeljštam i T. S. Eliot."

U svodu ovog malog prikaza slobodni smo da kažemo da nam je "Erosovom sveskom" Aleksandar Petrov ponudio povlašćeni prostor, utočište od zaraze svake vrste kojom nas sadašnjost zapljuskuje. Osim što je možemo videti kao utočište, možemo je, zbog lepote, topline i svetlosti, osetiti kao jedno posebno Sunce moćno, koje nas od navedenih pošasti može ozdraviti, ako dovoljno dugo u njega gledamo.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)