INTERVJU Svetislav Bule Goncić: Negovaćemo klasiku i srpsko pismo

Vukica Strugar

24. 10. 2021. u 10:30

ODLUKOM Vlade Srbije ovih dana Svetislav Goncić imenovan je za v. d. upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu, umesto Ivane Vujić, koja je rukovodila kućom od novembra 2018. godine.

ИНТЕРВЈУ Светислав Буле Гонцић: Неговаћемо класику и српско писмо

Foto Nikola Skenderija

Popularni glumac na ovu funkciju dolazi sa mesta predsednika Upravnog odbora nacionalnog teatra, a uz dugogodišnje članstvo u Ateljeu 212, u svoju biografiju upisao je i predsedavanje Udruženju dramskih umetnika Srbije krajem devedesetih, kada je vodio i Pozorište na Terazijama. Do dolaska u nacionalni teatar bio je na čelu "Vuka", u kome je uspostavio novu, savremenu estetiku.

Na funkciju još nije stupio jer tek sledi primopredaja dužnosti, a očekuje se i imenovanje novog predsednika Upravnog odbora.

* Jedan upravnik odlazi usred mandata, drugi dolazi?

- U Narodnom pozorištu mnogo se upravnika smenjivalo, nije to ništa novo. Znamo gde smo bili, ali ne znam gde idemo. Meni je Narodno pozorište interesantno i kao pitanje identiteta i kulturološke matrice onoga što predstavlja u životu Srbije. To bi trebalo da bude u fokusu.

* Gotovo jedanaest meseci bili ste predsednik Upravnog odbora, kako vam izgleda kuća iz te vizure?

- Biti u UO samo je mogućnost da se dublje sagleda poslovanje kuće. Sa strateške strane, potvrdilo se moje razmišljanje u širem smislu o jednoj postmodernističkoj sintaksi, konceptu koji postoji u ovoj zemlji poslednjih 60-70 godina. Od svog postanka Narodno pozorište prolazilo je kroz sve ono kroz šta je prolazila i zemlja.

* Za razliku od ostalih, u nacionalnom teatru upravnici retko sačekaju kraj mandata?

- Kada je reč o značaju nacionalnog tetara, nijedna odluka nije ishitrena, niti nagla: sve je u cilju boljitka i interesa kuće. Od formiranja modernog intelektualnog korpusa u Jugoslaviji šezdesetih, pa do rastakanja te ideje i definisanja jednog drugog nacionalnog i kulturološkog smisla vezanog za Srbiju, mi smo dosta odmakli od socijalističkog realizma. I ja sam u tome rastao, međutim, mislim da je vreme da prestanemo da administriramo estetiku prošlog vremena i da se okrenemo budućnosti. Povezivanje s ovim vremenom je, čini mi se, ključ daljeg rada. Naravno, uz poštovanje onoga što je u prefiksu našeg identiteta, a to je domaća i svetska klasika.

* Kažete da ste u životu više realista nego optimista. Koji su vaši prioriteti?

- Voditi ovakvu kuću nije samo pitanje scene. Treba imati na umu sve aspekte, da bi ono što izlazi pred publiku bilo kvalitetno. To je taj pragmatični, racionalni deo kojim apsolutno moram da se bavim. Ako se sistematski budu sređivale stvari u kući, nadam se da će se videti i na sceni.

* Od čega ćete da krenete?

- Kao i cela Evropa, kretali smo se kroz različite faze - od premoderne, moderne, postmoderne i sada jedne digitalne moderne. Spreman sam da se bavim klasičnim repertoarom, naravno, uz obraćanje pažnje na savremeno srpsko pismo i modernu klasiku. Kada govorim o Drami, mislim i na Operu i Balet. Važno je gajiti mladu publiku. Institucija kao što je Narodno pozorište definiše i državu, reprezent je jednog načina razmišljanja u širem smislu.

* Imate iskustvo rukovođenja na Terazijama, dali ste i novi identitet "Vuku"...

- Ovo neće biti kozmetička promena. Reč je o strukturalnim promenama i načinu razmišljanja koji izlazi iz okvira radikalne relativizacije i velike sumnje. Ta bodrijarovska distanca, taj simulakrum je iza nas. Nije stvar u naslovima već u konceptu i načinu razmišljanja... Bio sam predsednik UDUS-a kada smo '96/97. sa zastavom Udruženja stajali na barikadama uz studente. Nešto kasnije, u želji da pomognem, bio sam u čamcu na Terazijama i vodio kuću vrlo slične strukture kao što je Narodno. S druge strane, imao sam svoje mišljenje kako treba voditi Atelje 212. Tada sam iz njega i otišao, mada sam tehnički i dalje član, "zamrznuto" mi je radno mesto. Dakle, pitanje mog iskustva je stalno preispitivanje, sociološko gledanje na koji se način teatar formira i o njemu razmišlja u svom vremenu. Pogotovo u poslednje dve decenije.

* U čemu je suštinska promena?

- Atributi jednog starog društvenog modela su se urušili i mnogi koji su se osećali dobro i sigurno u njemu, pa se i profesionalno ostvarili - više se ne osećaju sigurno. Ali, mi ne možemo reći deci da budućnost ne valja zato što se mi ne osećamo dobro. Naprotiv. Treba da napravimo platformu tako da bi novu estetiku plasirali neki novi, mladi ljudi. I to što ne znamo šta donosi budućnost u stvari je najkreativnije.

* Kako usaglasiti sva tri, na svoj način zahtevna ansambla?

- Smatram da svi zaposleni, pa i oni na najnižoj funkciji ili poslu koji obavljaju - treba da budu poštovani. Želeo bih da svako bude ponosan što radi u Narodnom pozorištu. To je moje razmišljanje u odnosu na 650 ili 700 ljudi koji rade ili su saradnici u ovoj kući. Veliki je to organizam, ne mislim da će mi biti lako ni jednostavno...

* Od čega zavisi koliko će upravnik biti prihvaćeni u kući?

- Nisam siguran da bih na to mogao da odgovorim. Znam samo da sam spreman da sa svakim čovekom razgovaram. Ne verujem da svi misle isto, ni u kreativnom ni u ideološkom smislu. LJudi su zaposleni po različitim osnovama i različitog su opredeljenja. Ali smo na zajedničkom zadatku, bez obzira na to što mislimo različito. Dobrobit i dostojanstvo kuće trebalo bi da nam bude zajednički cilj.

* S novim rukovodiocem postavlja se i pitanje hoće li menjati tim, odnosno direktore Drame, Opere i Baleta?

- Tek predstoji primopredaja dužnosti, pa Upravni odbor. Uz plan i program predložiću im i moje viđenje strukture kuće. To je i pitanje estetike, koncepta, vremena u kojem živimo. Tek treba da sagledam situaciju, a o eventualnim promenama na čelu sektora prvo ću razgovarati sa UO. Nacionalni teatar je tako veliki organizam da, u suštini, čovek ništa sam ne može da odluči.

Foto Nikola Skenderija

* Koji je vaš prvi korak?

- Sa pozicije predsednika UO, nije se sasvim mogao sagledati rad kuće. Tek kad se sa njim dobro upoznam, moći ću da steknem pravu sliku - nezavisno od mojih projekcija ili teoretskog razmišljanja gde se kuća nalazi. I tehnički aspekti veoma su važni, sve što se tiče energetske situacije. Dakle, grejanja, struje i ostalih stvari koje su važne za rad.

* Da li ste razmišljali (kao što je u nekim gradskim pozorištima) o razdvajanju funkcije upravnika i direktora koji bi se bavio tim praktičnim stvarima?

- Kultura na nivou Grada ima svoju strukturu definisanu kroz određenu pravnu regulativu. I to razmišljanje doći će na red u razgovoru sa Upravnim odborom.

* Ako vas neki reditelj vidi u glumačkoj podeli, šta ćete odgovoriti?

- Ja u Narodnom pozorištu imam platu za ono što ću raditi. Igrao sam ovde davno, u jednoj predstavi devedesetih, koju je osmislio Miloš Krečković. Velika je čast što me je resorno ministarstvo pozvalo da budem na čelu kuće i moja dužnost je da odgovorim svim obavezama koje iz toga proizlaze, ne bismo li radili najbolje što možemo. Nisam siguran da li bih igrao na sceni, u ovom trenutku ne vidim sebe tu iz milion razloga. Tu sam da radim nešto drugo - ima ko da bude na sceni.

DVE PREDSTAVE

* Hoćete li se tokom mandata pojaviti u "ulozi" glumca na nekoj pozorišnoj sceni?

- Ukoliko nije u sukobu interesa, nije problem. Igram trenutno dve predstave na Terazijama, "Neki to vole vruće" (već trideset godina) i "Brodvejske vragolije".

ALBAHARI, GATALICA, PIŠTALO

U SAVREMENOJ prozi imamo mnogo dela koja nismo obradili kroz scenu u poslednjih petnaestak godina. Mislim da je Albahari sjajan pisac, svoje mesto mogli bi da imaju i Pištalo, Gatalica, kao i starija generacija - Radović, Selenić, Pekić. Naravno, o svemu tome treba tek razgovarati sa Upravnim odborom - kaže Goncić.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)