VEK ĆOSIĆA: Počelo obeležavanje sto godina od rođenja velikog pisca

V.N.

28. 09. 2021. u 09:22

SVEČANOM akademijom i tribinom pod naslovom "Vek Dobrice Ćosića", koju je organizovala Narodna biblioteka "Jefimija" u saradnji sa Skupštinom opštine, u Trsteniku je započelo obeležavanje stotinu godina od rođenja ovog velikog pisca i istaknutog javnog radnika, rođenog u Velikoj Drenovi, najvećem selu trsteničke opštine.

ВЕК ЋОСИЋА: Почело обележавање сто година од рођења великог писца

Foto G. Uzelac

Program je otvoren emitovanjem i zvučnih i audio-zapisa u kojim Ćosić govori o svom odnosu prema zavičaju, za koji je bio višestruko vezan, i u koji je rado dolazio i pomagao njegov kulturni i ukupni razvoj.

"Zavičaj je moja primarna, prvorodna slika sveta: antropološka, jezička, psihološka, etička matrica mog književnog dela", govorio je Ćosić koju godinu pred smrt (umro je 2014). "Ja i jarko i tamno pamtim moju Veliku Drenovu, njene ljude pretovarene iskustvima životne muke i za sve spremne; pamtim polje - Reku i Belo brdo sa vinogradima, gde mi je deda Jeftimije ljubavlju otkrivao život i lepotu biljaka; pamtim životne neumore i patnje majke seljanke, i patnje većih mučenica od nje, pamtim bedu drenovskih, stragarskih i parcanskih nadničara, kojima je svaki dan bio gladna godina..."

Pozdravljajući prisutne u punoj sali Doma kulture, Gerasim Atanasković, predsednik Skupštine opštine Trstenik, najavio je da će se uskoro u ovom mestu podići odgovarajući spomenik Dobrici Ćosiću, a pesnik Veroljub Vukašinović, upravnik Biblioteke "Jefimija", govorio je o značaju Ćosićevog kljiževnog dela i njegovoj borbi za kulturne vrednosti srpskog naroda, pre svega za jezik, tradiciju, moral i veru.

U tribinskom delu svečanosti o Ćosiću i njegovom delu govorili su književni istoričar Milivoje Pavlović, sociolog kulture Zoran Avramović i istoričar Predrag Marković.

Pavlović se osvrnuo i na značaj Ćosićevog dela izvan proznog stvaralaštva - na tomove tzv. nefikcijske književnosti (dnevnici, biografski zapisi, portreti pisaca, polemike, pisma) bez kojih se ne može precizno ispisati novija istorija srpske kulture i naše duhovnosti. "Ćosić je raspolagao velikom epistolarnom energijom, i u njegovim pismima, razaslatim različitim ljudima na sve četiri strane sveta, Ćosićeva poetička pozicija potvrđivala se kao visokomoralna i duboko etička", kazao je Pavlović.

Osvetljavajući Ćosićev javni angažman iz ugla sociologije, Zoran Avramović je takođe istakao principijelnost i doslednost velikog pisca, koji je na sebe primio i različite javne šamare, pa i one namenjene srpskom narodu.

Istoričar Predrag Marković govorio je o Ćosićevom patriotizmu i lokalpatriotizmu, ali i o njegovom uticaju na društvene, a ne samo kulturne prilike u Jugoslaviji i Srbiji u drugoj polovini prošlog veka, i na početku trećeg milenijuma.

Ćosić je bio čovek koji je stvari uvek nazivao pravim imenom, zaključeno je na tribini.

Sto godina od Ćosićevog rođenja biće obeleženo nizom prigodnih događaja i izdanja.

Naredna tribina održaće se iduće subote u Udruženju književnika Srbije, u Francuskoj 7 u Beogradu.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)