POGLED ISKOSA - Crtež kao saznanje sveta

Dejan Đorić

07. 09. 2021. u 13:05

U SVE cenjenijoj Galeriji Udruženja slikara i ljubitelja slikarstva Kornjača u Beogradu, svoje crteže je predstavila slikarka Dankica Petrovska (Skoplje, 1946).

ПОГЛЕД ИСКОСА - Цртеж као сазнање света

"Palme", Foto Privatna arhiva

Uočavamo na radovima obrađivanje tematike iz istorije slikarstva, unošenje u kompoziciju replika sa velikih slika iz istorije umetnosti, najpre rane i visoke renesanse, zatim baroka (Karavađo). Nije bez značaja da je ova slikarka specijalizovala slikarstvo na Akademiji lepih umetnosti u Firenci. Te intervencije su zanimljive zato što nisu vid citata, kao likovne prakse najviše razvijene u ranoj postmoderni, osamdesetih godina prošlog veka. Petrovska elemente sa slavnih slika unosi kao detalj, tačnije omaž starim majstorima, ne zadržavajući se na pukom, pasivnom prenošenju, već gradi svoj crtež i lični likovni svet. Kako je već primećeno u nauci o umetnosti, stvaralaštvo je kauzalno, tekst proishodi iz teksta a slika iz slike. Po ko zna koji put se ukazuje u umetnosti da ona sama sebi može biti građa, da se prenosi u pravom značenju reči traditio. Tako se kod ove slikarke pojavljuje u dosluhu sa prošlošću, kao vid istraživanja, najplemenitiji sloj tradicionalne zapadnoevropske i istočnopravoslavne umetnosti. Reč je o angeologiji koja u njenom tumačenju znači ljupkost (a to je prokazana i odbačena kategorija u sadašnjoj estetici šokantnog, ružnog i dosadnog), pojavu dražesnih anđela po meri čoveka.

Istovremeno, njeno crtaštvo obeležavaju pojave klasičnih tema: portreta, ljudske figure, pejzaža, grupnog portreta, enterijera, autoportreta, mrtve prirode, arhitekture, sećanja na Rim i Vizantiju. NJeni crteži su u znaku razvijene, analitičke linije, traga tuša na papiru kao lutanja po svojoj (pod)svesti i spoja, ili ispitivanja odnosa linije, tačke, šrafure i mrlje prema živim kolorističkim vrednostima.

Dankica Petrovska, slikarka koja se izražava i crtežom kao samostalnom discipinom, studijom, a ne pripremom za slike, pripada onoj retkoj a dragocenoj skupini stvaralaca koji su crtali u ozračju prof. Dragana Lubarde sa Likovne akademije, gde su se na njegovom predmetu Večernji akt na drugoj godini inicijatički stvarali crtači. Lubarda je rekao da nikada nije poželeo ženu osim onu sa Matisovih crteža aktova. Dosta od tog iskustva, verovatno i Vijara, Bonara i ranog Pikasa, kao likovne plemenštine sa početka prošlog veka, ima u pozadini ovih vibrantnih i nesputanih studija. Slikarka sama o tome programski kaže:

"Crtež je moj način da saznam ono što vidim. Nisam mogla da zastanem pred onim što bi me zainteresovalo a da to i ne nacrtam. To je moj odnos sa pojavnim svetom. Crtežom sam govorila: "Da, svet oko mene stvarno postoji." Ali sada postoje i ovi crteži. To je ipak nešto čudno". Iz čuđenja nastaje filosofija kako kaže Aristotel, a sada saznajemo da se i crtež, kičma likovnog stvaranja, rađa iz čuda i čuđenja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)