INTERVJU Aleksandar Cvjetić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta: Projekat "Jadar" može biti ekološki bezbedan

E. V. N.

10. 07. 2024. u 11:00

IAKO je razumljivo da se ljudi brinu, treba zaista naglasiti da u okviru projekta "Jadar", toliko naučno i tehnološki naprednog, pitanje voda je i te kako pažljivo uzeto u obzir, i nema bojazni da će doći do ugrožavanja reka i voda. Ovako u intervjuu za "Novosti" odgovara profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu prof. dr Aleksandar Cvjetić na pitanje teme svih tema - "Rio Tinta", odnosno da li će projekat "Jadar", kako to tvrde njegovi kritičari, kroz rudarenje litijuma i bora uništiti vode Jadra, Drine, Save ali i Dunava.

ИНТЕРВЈУ Александар Цвјетић, професор Рударско-геолошког факултета: Пројекат Јадар може бити еколошки безбедан

Foto: Privatna arhiva

Naš sagovornik, koji je i šef Katedre za zaštitu na radu i zaštitu životne sredine, ali i saradnik na studijama o proceni uticaja na životnu sredinu projekta "Jadar" poručuje:

- Kao što pokazuju objavljeni nacrti studija uticaja na životnu sredinu i brojne analize, jasno je da neće biti ugrožene niti podzemne vode, koje se svakako već koriste za poljoprivredu, niti izvori vode za piće, niti bi reke na toj lokaciji, pre svega Jadar, Drina, pa ni Sava i Dunav, dalje u svojim rečnim tokovima bile zagađene. To je stoga što bi se voda za potrebe rudnika dobijala najpre iz podzemnih voda, koje se i inače koriste za poljoprivredu i industriju, zatim iz prikupljene kišnice, pa tek onda ukoliko je u nekim periodima potrebno iz priobalja, a ne iz glavnog rečnog toka Drine. Ista voda bi se koristila više puta, da se obezbedi ušteda, tako da za vodosnabdevanje ne bi bilo rizika.

Šta je sa zagađenjem vode? Projektom se planira veliko postrojenje za preradu litijuma kao i deponija otpada. Kako ljudi u tom kraju mogu biti sigurni da im fabrika i deponija neće zagaditi reke?

- Što se tiče bojazni oko zagađenja vode, posebna pažnja posvećena je postrojenjima za preradu otpadnih voda. Voda koja nastaje u procesu proizvodnje do te mere se prečišćava trostepeno, da na kraju dobijete destilovanu vodu u koju će morati da se dodaju minerali pre puštanja nazad u reku, čime se dobija to da voda koja se vraća u eko-sistem odgovara dobrom statusu kvaliteta. Sve je to već regulisano zakonima Republike Srbije i Evropske unije, a predložena rešenja za prečišćavanje voda su čak višestruko tehnološki naprednija od svih dosadašnjih. Što se tiče otpada, pre svega bitno je istaći da se planirana deponija ne nalazi u plavnom području. Pored toga sam otpad je čvrst, a deponija na koju se odlaže otpad zaštićena da ne dođe u kontakt sa vodama, putem brojnih višeslojnih zaštitnih obloga sa glinom i izolacionom folijom, koja su napravljene tako da mogu da izdrže i najveće nepogode.

Učestvovali ste u studijama uticaja ovog projekta na životnu sredinu. Može li se ekološki prihvatljivo kopati litijum?

- Da, ja sam deo tima sa Rudarsko-geološkog fakulteta koji je bio nosilac izrade radnog nacrta studije o proceni uticaja za rudnik, odnosno podzemnu eksploataciju litijuma. Kao neko ko je direktno bio uključen u rad na studijama mogu da kažem da na osnovu više desetina hiljada analiza, modela, proračuna i eksperimenata, zaključak je da se ovaj projekat može izvesti ekološki prihvatljivo, odnosno bezbedno po životnu sredinu i u skladu sa najvišim standardima Srbije i EU. Ovaj rudnik, uostalom nije mnogo drugačiji od ostalih modernih podzmenih rudnika u svetu.

Često se ističe to da ovo nije rudnik otvorenog kopa nego podzemni. U čemu je razlika i zašto je to bitno?

- Znači, ovo nije rudnik otvorenog kopa, kao što smo navikli da ih viđamo u nekim drugim delovima Srbije. U ovom rudniku se eksploatacija obavlja pod zemljom, na dubinama od oko 350 do 600 metara. Ovakvi rudnici jesu skuplji, ali su iz perspektive životne sredine mnogo prihvatljiviji. Podzemni rudnici daleko manje utiču na životnu sredinu jer ima manje buke, prašine i generalno manje zagađenja. To, između ostalog, znači i da uz ovaj rudnik mogu da se odvijaju mnoge druge aktivnosti kao što je to na primer poljoprivreda.

Izgradnja rudnika neće biti štetna po životnu sredinu

Da se vama da mogućnost da prihvatite ili odbijete ponudu "Rio Tinta" za otvaranje rudnika, šta biste odlučili?

- Nije na meni da odlučujem, ali kao neko ko je radio na studijama za ovaj projekat mogu da kažem da je ovo pre svega pitanje razvoja i napretka. Da li želimo da se razvijamo i napredujemo ili ne. Ovaj projekat je razvojna šansa Srbije. Da, kao i svaki drugi objekat ili bilo šta što radite i gradite ima neki uticaj na životnu sredinu. Da li to znači da onda ništa ne treba da gradimo i radimo. Bitno je samo da taj uticaj bude sveden na sve propisane i prihvatljive mere. Što je u slučaju ovog projekta i te kako moguće. Iz moje stručne prespektive, ja ću se uvek zalagati za razvoj i napredak posebno ako donosi najnovije tehnologije i pomaže Srbiji da se razvija ekonomski i tehnološki.

Kakva su svetska iskustva kada je reč o upravljanju uticajima na životnu sredinu u sličnim projektima?

- To je pitanje regulative i zakonodavstva. Što se toga tiče, Evropa je među najnaprednijima u svetu, a Srbija je svoje zakonodavstvo uskladila sa zakonima EU kad je reč o takozvanim zelenim zakonima. Može se reći da Srbija u stopu prati razvoj evropskog zakonodavstva na ovom polju. To je važno ne samo zato što želimo da budemo deo EU već i da bismo mogli da ispratimo razvoj svetskih i evropskih tržišta.

Da li je ovaj projekat, ako do njega dođe, značajan za zelenu tranziciju u Srbiji i svetu?

- Da, i te kako. Bez ovog i sličnih projekata nema zelene tranzicije ni u Evropi, ni u svetu. Litijum je presudan ne samo za električna vozila, nego i za ostale vidove zelene energije kao što su solarne elektrane, vetroparkovi. Ovo je resurs koji je sad od velikog značaja za Evropu, zato se i u Evropi radi ubrzano na otvaranju litijumskih rudnika u mnogim državama. Srbija je tu u prednosti, jer je ležište jadarita koje mi imamo najbolje istraženo u Evropi.

Ako je štetno, ne može u EU

- Uzmite primer tzv. baterijskog pasoša. To je praktično dokument kojim će proizvođač električnih vozila morati da dokaže da je svaki deo koji je ugrađen u vozilo, uključujući i litijum koji se koristi za baterije, prozveden po najvišim ekološkim standardima. Ako to ne bude mogao da dokaže, neće moći da proda takvo vozilo u EU - odgovara profesor Cvjetić na pretpostavku da se projektom "Jadar" ugrožava životna sredina.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

BEZ GRUDNJAKA: Vimbldon je uvek spektakl, ali ono što je uradila Ana Ivanović niko ne može da zaseni (FOTO)