ИНТЕРВЈУ Александар Цвјетић, професор Рударско-геолошког факултета: Пројекат "Јадар" може бити еколошки безбедан

ИАКО је разумљиво да се људи брину, треба заиста нагласити да у оквиру пројекта "Јадар", толико научно и технолошки напредног, питање вода је и те како пажљиво узето у обзир, и нема бојазни да ће доћи до угрожавања река и вода. Овако у интервјуу за "Новости" одговара професор Рударско-геолошког факултета у Београду проф. др Александар Цвјетић на питање теме свих тема - "Рио Тинта", односно да ли ће пројекат "Јадар", како то тврде његови критичари, кроз рударење литијума и бора уништити воде Јадра, Дрине, Саве али и Дунава.

Фото: Приватна архива

Наш саговорник, који је и шеф Катедре за заштиту на раду и заштиту животне средине, али и сарадник на студијама о процени утицаја на животну средину пројекта "Јадар" поручује:

- Као што показују објављени нацрти студија утицаја на животну средину и бројне анализе, јасно је да неће бити угрожене нити подземне воде, које се свакако већ користе за пољопривреду, нити извори воде за пиће, нити би реке на тој локацији, пре свега Јадар, Дрина, па ни Сава и Дунав, даље у својим речним токовима биле загађене. То је стога што би се вода за потребе рудника добијала најпре из подземних вода, које се и иначе користе за пољопривреду и индустрију, затим из прикупљене кишнице, па тек онда уколико је у неким периодима потребно из приобаља, а не из главног речног тока Дрине. Иста вода би се користила више пута, да се обезбеди уштеда, тако да за водоснабдевање не би било ризика.

Шта је са загађењем воде? Пројектом се планира велико постројење за прераду литијума као и депонија отпада. Како људи у том крају могу бити сигурни да им фабрика и депонија неће загадити реке?

- Што се тиче бојазни око загађења воде, посебна пажња посвећена је постројењима за прераду отпадних вода. Вода која настаје у процесу производње до те мере се пречишћава тростепено, да на крају добијете дестиловану воду у коју ће морати да се додају минерали пре пуштања назад у реку, чиме се добија то да вода која се враћа у еко-систем одговара добром статусу квалитета. Све је то већ регулисано законима Републике Србије и Европске уније, а предложена решења за пречишћавање вода су чак вишеструко технолошки напреднија од свих досадашњих. Што се тиче отпада, пре свега битно је истаћи да се планирана депонија не налази у плавном подручју. Поред тога сам отпад је чврст, а депонија на коју се одлаже отпад заштићена да не дође у контакт са водама, путем бројних вишеслојних заштитних облога са глином и изолационом фолијом, која су направљене тако да могу да издрже и највеће непогоде.

Учествовали сте у студијама утицаја овог пројекта на животну средину. Може ли се еколошки прихватљиво копати литијум?

- Да, ја сам део тима са Рударско-геолошког факултета који је био носилац израде радног нацрта студије о процени утицаја за рудник, односно подземну експлоатацију литијума. Као неко ко је директно био укључен у рад на студијама могу да кажем да на основу више десетина хиљада анализа, модела, прорачуна и експеримената, закључак је да се овај пројекат може извести еколошки прихватљиво, односно безбедно по животну средину и у складу са највишим стандардима Србије и ЕУ. Овај рудник, уосталом није много другачији од осталих модерних подзмених рудника у свету.

Често се истиче то да ово није рудник отвореног копа него подземни. У чему је разлика и зашто је то битно?

- Значи, ово није рудник отвореног копа, као што смо навикли да их виђамо у неким другим деловима Србије. У овом руднику се експлоатација обавља под земљом, на дубинама од око 350 до 600 метара. Овакви рудници јесу скупљи, али су из перспективе животне средине много прихватљивији. Подземни рудници далеко мање утичу на животну средину јер има мање буке, прашине и генерално мање загађења. То, између осталог, значи и да уз овај рудник могу да се одвијају многе друге активности као што је то на пример пољопривреда.

Изградња рудника неће бити штетна по животну средину

Да се вама да могућност да прихватите или одбијете понуду "Рио Тинта" за отварање рудника, шта бисте одлучили?

- Није на мени да одлучујем, али као неко ко је радио на студијама за овај пројекат могу да кажем да је ово пре свега питање развоја и напретка. Да ли желимо да се развијамо и напредујемо или не. Овај пројекат је развојна шанса Србије. Да, као и сваки други објекат или било шта што радите и градите има неки утицај на животну средину. Да ли то значи да онда ништа не треба да градимо и радимо. Битно је само да тај утицај буде сведен на све прописане и прихватљиве мере. Што је у случају овог пројекта и те како могуће. Из моје стручне преспективе, ја ћу се увек залагати за развој и напредак посебно ако доноси најновије технологије и помаже Србији да се развија економски и технолошки.

Каква су светска искуства када је реч о управљању утицајима на животну средину у сличним пројектима?

- То је питање регулативе и законодавства. Што се тога тиче, Европа је међу најнапреднијима у свету, а Србија је своје законодавство ускладила са законима ЕУ кад је реч о такозваним зеленим законима. Може се рећи да Србија у стопу прати развој европског законодавства на овом пољу. То је важно не само зато што желимо да будемо део ЕУ већ и да бисмо могли да испратимо развој светских и европских тржишта.

Да ли је овај пројекат, ако до њега дође, значајан за зелену транзицију у Србији и свету?

- Да, и те како. Без овог и сличних пројеката нема зелене транзиције ни у Европи, ни у свету. Литијум је пресудан не само за електрична возила, него и за остале видове зелене енергије као што су соларне електране, ветропаркови. Ово је ресурс који је сад од великог значаја за Европу, зато се и у Европи ради убрзано на отварању литијумских рудника у многим државама. Србија је ту у предности, јер је лежиште јадарита које ми имамо најбоље истражено у Европи.

Ако је штетно, не може у ЕУ

- Узмите пример тзв. батеријског пасоша. То је практично документ којим ће произвођач електричних возила морати да докаже да је сваки део који је уграђен у возило, укључујући и литијум који се користи за батерије, прозведен по највишим еколошким стандардима. Ако то не буде могао да докаже, неће моћи да прода такво возило у ЕУ - одговара професор Цвјетић на претпоставку да се пројектом "Јадар" угрожава животна средина.

Препоручујемо

Економија

0 0

ТРАМП ПОВЕЋАВА ЦАРИНЕ ОВОЈ ЗЕМЉИ: "Не придржавају се трговинског споразума"

27. 01. 2026. у 09:12

Економија

0 0

МАЛА СКУПА ХРВАТСКА КРОФНА: Да ли бисте платили оволико новца за крофницу величине бомбоне?

26. 01. 2026. у 21:31

Економија

0 0

СПОРАЗУМ СТОЛЕЋА ЗА ЕВРОПУ: ЕУ добија приступ тржишту од 1,4 милијарде људи

26. 01. 2026. у 20:05

Економија

0 1

ЗЛАТО НЕ СТАЈЕ: После раста од скоро 70 одсто у 2025, аналитичари најављују цену и до 5.500 долара по унци

26. 01. 2026. у 19:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације