"NOVOSTI ISTRAŽUJU": Sledeće godine kreće popis stanovništva, a o ovim stvarima ćete morati da se izjasnite

Vojislava Crnjanski Spasojević

23. 08. 2020. u 07:30

REDOVAN desetogodišnji popis stanovništva trebalo bi da se održi između 1. i 30. aprila sledeće godine, a da li će ga biti i u kojoj formi još se ne zna.

НОВОСТИ ИСТРАЖУЈУ: Следеће године креће попис становништва, а о овим стварима ћете морати да се изјасните

Novosti

Kao opcije pominju se odlaganje, ali i organizovanje bar dela popisa onlajn. Takođe se pominje da će u popisu biti i neka nova pitanja, poput fertiliteta muškaraca, a zanimljivo je i kako će biti tretirane transrodne osobe.

Na popisu 2011. godine kao novo pitanje, a u skladu sa praksom EU, uvedeno je izjašnjavanje o invaliditetu, koje se kod nas prvi put pojavilo. Sada bi to trebalo da budu, po rečima demografa Vladimira Nikitovića iz Centra za demografska istraživanja, pitanja o muškom fertilitetu. Do sada su samo žene pitane koliko imaju dece, a sada bi na to trebalo da odgovore i muškarci. Time će se, praktično, osim o bračnim izjašnjavati i o vanbračnim potomcima.

- Ostale zemlje već odavno imaju to pitanje. Pokrenuli smo ovu temu još pred prošli popis, ali nismo uspeli. Sada je iza toga stao Centar za demografska istraživanja i naišli smo na razumevanje - kaže Nikitović.

Novosti

U Republičkom zavodu za statistiku, kako kažu, pomno prate zdravstveno stanje nacije, pa će popisivanje građana od toga zavisti.

- Redovno pratimo epidemiološku situaciju, procenjujemo rizike i razrađujemo različite strategije za sprovođenje Popisa stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. Između ostalog, razmatramo i sve prednosti i nedostatke, kako onlajn popisivanja, tako i drugih metoda prikupljanja podataka u vanrednim okolnostima - kaže za "Novosti" mr Ljiljana Đorđević, načelnik Odeljenja za popis stanovništva RZZS.

PRE DECENIJU VIŠE OD 7 MILIONA

PRETHODNI popis sproveden je u oktobru 2011. godine. Srbija je tada imala 7.186.862 stanovnika, broj domaćinstava iznosio je 2.487.886, a broj nastanjenih stanova 2.423.208. U zemlji je bilo 48,69 odsto muškaraca i 51,31 odsto žena. Prosek godina bio je 42,2, a starijih od 65 je bilo oko 17 odsto.

Kako napominje, sadržaj Popisa već je definisan Zakonom o popisu, koji je usvojen u februaru. Prema njemu, o građanima se prikupljaju lični podaci: ime i prezime, ime roditelja, pol, datum rođenja, jedinstven matični broj, adresa, državljanstvo, mesto rođenja, mesto iz kog se osoba doselila, datum i razlog doseljenja, period boravka u inostranstvu, bračni status, da li osoba živi u vanbračnoj zajednici, broj dece i njihove godine, nacionalna pripadnost, maternji jezik, veroispovest, obrazovanje, mesto školovanja, način putovanja u školu, pismenost, ekonomska aktivnost, zanimanje, delatnost, mesto rada i način putovanja na posao.

O odsutnim članovima prikupljaju se podaci o razlozima i dužini odsustva, mestu boravka, učestalosti vraćanja, dok se o privremeno prisutnima uzimaju informacije o razlogu i dužini prisustva, mestu stalnog stanovanja i učestalosti odlazaka tamo.

Na pitanje "Novosti" kako će u popisu biti tretirane npr. transrodne osobe - one koje su promenile lična dokumenta, ali i one koje to nisu, Ljiljana Đorđević kaže:

- U popisu se svi odgovori na pitanja unose u upitnike isključivo u skladu sa izjavom ispitanika. Svaka osoba može slobodno da se izjasni o svom polu, bez obzira na to kako se vodi u dokumentima.

Ovo pitanje spada u korpus ličnih pitanja, kao i izjašnjavanje o veroispovesti i nacionalnoj pripadnosti, u vezi sa kojima se građani takođe slobodno određuju.

KAZNE ZA LAŽ ILI ĆUTANjE

SVI prikupljeni podaci moraju biti zaštićeni od nelegalnog pristupa i korišćenja, a zakonodavac je predvideo i kazne. Ako građanin o sebi, odsutnoj osobi ili detetu mlađem od 15 godina da netačne ili nepotpune podatke ili odbije da odgovori, kazna je od 20.000 do 50.000 dinara.

Ukoliko popisivač ne obavlja posao po propisu, ako ne vodi računa o tačnosti podataka, ne čuva tajnost ličnih podataka ili insistira da se neko izjasni o nacionalnosti i veroispovesti iako ovaj to odbija, kazna je od 30.000 do 50.000 dinara.

Sankcija je predviđena i za proneveru novca sa podračuna popisne komisije - od 50.000 do 100.000 dinara.

Osim ličnih podataka, Zakon je precizirao i koji podaci se prikupljaju o domaćinstvima, stanovima i drugim nastanjenim domaćinstvima. Recimo, adresa stanovanja, ukupan broj članova domaćinstva, srodnički i porodični sastav, osnov po kom porodica koristi stan i da li se članovi bave sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom. Upisuju se i adresa i vrsta stambenog prostora u kome neko živi, površina, oblik svojine, broj soba, opremljenost instalacijama i pomoćnim prostorijama, vrsta energenata koje se koristi za grejanje, sprat na kom se stan nalazi, podaci o zgradi u kojoj je.

Šta u RZZS očekuju od novog popisa?

- Svakako očekujemo smanjenje ukupnog broja stanovnika u odnosu na prethodni popis, 2011. godine, dalje pražnjenje ruralnih područja, porast prosečne starosti stanovništva i naročito porast udela starih u ukupnom stanovništvu. Prema procenama, sredinom 2019. godine imali smo 6.945.235 stanovnika (pri čemu u procene nisu uključene spoljne/međunarodne migracije), prosečna starost iznosila je 43,3 godine, a svaki peti stanovnik je imao 65 ili više godina - kaže Đorđević.

Demograf Ivan Marinković iz Centra za demografska istraživanja kaže da je u našim uslovima, kada imamo demografski staru Srbiju, koja ne koristi masovno internet i kompjuter, popis koji rade uživo popisivači, najdelotvorniji.

- Nije realno očekivati da se sami popišemo onlajn kao što to rade Estonci. Mi smo daleko od toga. Mislim da nije veliki problem da se popis obavi uživo i da popisivači, ako bude potrebe, ulaze sa maskama u stanove. A ako ne bude moguće, realnije je da ga odložimo na godinu ili dve, što se već dešavalo - kaže Marinković.

On dodaje da metodologija popisa mora da bude usklađena sa prethodnim popisima i metodologijom Eurostata.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ŠVEDSKI DOKUMENTARAC: Hrvatski teroristi srušili JAT-ov avion 1972, pad preživela samo stjuardesa Vesna Vulović

ŠVEDSKI DOKUMENTARAC: Hrvatski teroristi srušili JAT-ov avion 1972, pad preživela samo stjuardesa Vesna Vulović

JAT-ov avion “McDonnell Douglas DC-9” eksplodirao je tokom leta između Kopenhagena i Zagreba 26. januara 1972. i srušio se blizu sela Srpska Kamenjica, u tadašnjoj Čehoslovačkoj. Avion kojim su upravljali kapetan Ludvik Razdrih i kopilot Ratko Mihić raspao se na više delova i nakon nekoliko minuta slobodnog pada završio na livadi na rubu šume.

10. 10. 2024. u 13:47

Komentari (4)

UKAZALI MU POVERENJE: Hrvatski trener ostaje selektor Brazila do 2028. godine