INTERVJU - VITALIJ TARASJEV: Propaganda zapada iznova se slama o srpsko-ruske hridi

Situacija oko kršenja kanona od Carigradske patrijaršije imala je za posledicu da su se neke pomesne pravoslavne crkve zbližile, druge međusobno udaljile. Ruska pravoslavna crkva i Srpska crkva imaju po ovom pitanju istovetne stavove.

Foto I. Marinković

Ovako u razgovoru za "Novosti" starešina Podvorja Ruske pravoslavne crkve u Srbiji, protojerej stavrofor Vitalij Tarasjev, komentariše paradoksalnu situaciju - da u trenucima kada se svetsko pravoslavlje usled delovanja Carigradske patrijaršije suočava sa najvećim iskušenjima u svojoj istoriji, dve pomesne crkve - Srpska i Ruska, beleže najintenzivnije odnose. Da je delovanje Fanara proces dugog trajanja, stariji od dodele autokefalije nekanonskoj strukturi u Ukrajini, svedoče događaji posle Oktobarske revolucije i formiranja SSSR, kada je komunistička partija boljševika želela da svaku religiju, na prvom mestu, pravoslavnu, eliminiše. Tako se, podseća Tarasjev, rodila ideja o osnivanju pseudocrkvene strukture, sastavljene od nekanonskog sveštenstva. Bili su to tzv. obnovljenci.

- Obnovljenci su podršku dobili od carigradskog patrijarha. To je paradoks pravoslavne istorije. Ovo čemu danas prisustvujemo, dakle, nije novina - ističe otac Vitalij.

Srpska crkva je, napominje, zauzela principijelni stav po pitanju narušavanja kanona, ali to je tek jedan segment naših odnosa koji datiraju još iz vremena svetitelja Save Srpskog koji je primio postrig u svetogorskom manastiru Rusik.

* Koje su mogućnosti saradnje SPC i RPC kada je reč o crkvenoj prosveti, budući da mali broj srpskih bogoslova školovanje nastavlja u Rusiji?

- Mnogi viđeni Srbi su obrazovanje sticali u duhovnim školama carske Rusije. Nažalost, u periodu boljševičke vlasti pa sve do pred kraj postojanja SSSR ta praksa je stopirana, a budući kadrovi SPC za mesto svog školovanja birali su pravoslavnu Grčku. Danas se broj studenata ili postdiplomaca koji uče u Rusiji blago povećava. Fond za očuvanje hrišćanskih vrednosti, i ne samo on, u saradnji sa RPC, obezbedio je dovoljno sredstava kako bi boravak srpskih studenata u Rusiji bio što prijatniji. Prošlog leta su dva službenika iz Odeljenja spoljnih crkvenih veza, sinodalnog odeljenja koje je pod direktnom upravom mitropolita volkolamskog Antonija, posetili pojedine eparhije SPC tim povodom.

* Koliko je bliskost dve pomesne crkve važna za približavanje dva naroda, ali i bolju i intenzivniju saradnju država?

- Odnosi dve pomesne crkve, konkretno SPC i RPC imaju za posledicu način na koji ljudi iz Srbije gledaju na Rusiju, ili iz Rusije na Srbiju. Dalje, te duhovne veze stvaraju pozitivan ambijent i za međudržavnu saradnju. Odnos između crkve i države je tanan i specifičan i zahteva da i sa jedne i druge strane budu ljudi kadri da kanališu odnose na način da država i narod od toga imaju duhovne koristi. Odnosi između SPC i RPC snažan su fundament i veliki podstrek i državnim službenicima i predsednicima. U duhovnoj ravni, geografska udaljenost kao i veličina Rusije u odnosu na Srbiju gube svaki značaj jer u duhovnoj ravni srpski narod je veliki po broju svetitelja i mučenika i po tome kroz šta je prošao i kako je izašao iz svih istorijskih nedaća i iskušenja.

* U tom kontekstu možemo tumačiti i odluku o neuvođenju sankcija Rusiji?

- Ako bismo sada sproveli blic anketu sumnjam da bi značajan broj ljudi podržao uvođenje sankcija. Naprotiv, smatram da bi broj bio zanemarljivo mali i ne samo po pitanju sankcija, već i po pitanju svakog udaljavanja od Rusije.

* Zapadna propaganda pokušava da predstavi da su srpsko-ruski odnosi puki stereotip. Koliko smo mi uradili na popularizaciji istorijskih faza koje demantuju ovakve tvrdnje?

- Tvrdnje koje proizilaze iz ideološko-političkog stava pojedinih zapadnih država mi demantujemo svojim životom. Nemalo puta su se takvi pokušaji razbijali o hrid snažnih srpsko-ruskih duhovnih veza. Zapad snuje, Bog odlučuje. Mi imamo nemali broj svetinja na Balkanu koje su vezane za ruski narod i RPC. Primera radi, u selu Adrovac postoji hram posvećen Svetoj Trojici, podignut na mestu smrtnog ranjavanja pukovnika Rajevskog iz doba srpsko-ruskog rata 1876. kada je ovde došao veliki broj ruskih dobrovoljaca. Mi imamo dobru duhovnu osnovu koju sam nam ostavili preci. Ipak, treba pomno raditi na osvetljavanju istorijskih činjenica. Recimo, Pahomije Serb koji je napisao veliki broj crkvenih bogoslužbenih tekstova i akatista, uživa veliki ugled u krugovima RPC a o njemu se u Srbiji malo zna.

* Koliko su evrointegracije prihvatljive za pravoslavne zemlje sa vojnog, ali i aspekta činjenice da EU ima jasno antihrišćansko lice?

- Pitanje je koliko tvorevina kao što je EU koja je izbacila Gospoda Isusa Hrista iz javnog života, a sada to čini i na privatnom nivou, može biti prijemčiva za pravoslavne zemlje. Verovatno da učešće u ovom savezu podrazumeva izvesne ekonomske povlastice, ali nekada su ti novci "skupi" i bolje ih je ne sticati na taj način.

* Vratimo se na Ukrajinu, da li bi ukrajinski scenario mogao biti primenjen u Crnoj Gori?

- Iza projekta ukrajinske autokefalije stoje jake geopolitičke sile. Podsetimo da je na arhijerejskom saboru RPC, patrijarh moskovski i Sverusije Kiril svojevremeno rekao, parafraziram, da mu je žao što je Carigradska patrijaršija postala instrument u rukama pojedinih političara sa zapadne hemisfere koji imaju za cilj razbijanje jedinstva među pravoslavnim crkvama. Sumnjam da će Fanar stati na ovome, ali takođe sam uveren da princip "jedna država, jedna crkva" koji u Crnoj Gori zagovaraju oni koji su pozdravili odvajanje od Srbije, ikada zaživeti. Grupacija Miraša Dedeića ne vodi liturgijski već mitingaški život.

* Govorimo o pokušaju zloupotrebe crkve za stvaranje sintetičkih nacija?

- Etnofilija je pojava osuđena kao nehrišćanska i strana hrišćanskoj veri još na Prvom vaseljenskom saboru. Religija je u tom smislu zloupotrebljena i služi kao instrument za potpirivanje nacionalnih osećanja u kontekstu podela. Zgodan instrument u rukama političkih tehnologa.

* Koliko je postupak Carigradske patrijaršije izazvao krvoproliće, budući da se raskol smatra najvećim grehom?

- Krv u Ukrajini je pala i kao posledica crkvenog raskola. To se smatra jednim od najvećih grehova protiv Crkve kao tela Božijeg. Ako se okrenemo iza sebe, videćemo da se u nekoliko poslednjih godina vodi borba između dobra i zla koja isključuje svaki kompromis i mogućnost suživota u jednoj državnoj zajednici. Pripadnici kanonske UPC na teritorijama koje ne kontroliše RF izloženi su najbrutalnijem progonu. To je rat do istrebljenja.

* U visokim političkim krugovima SAD i Izreala pominjanje novog dolaska Mesije otvara prostor za pitanje da li na Bliskom istoku geopolitika ustupa mesto misticizmu?

- Interesantno da su religiozni motivi počeli da prate odluke visoke vašingtonske politike naglašeno od otvaranja bliskoistočnog pitanja. U svojim obraćanjima pojedini zvaničnici više podsećaju na neke protestantske propovednike nego na državne službenike SAD. To nije slučajno. U nekim protestantskim denominacijama koje odavno postoje u SAD pomoć Izraelu da opstane na Bliskom istoku smatra se bogougodnim zadatkom. Iz toga proističe i materijalna podrška. Akcenat na drugom dolasku Mesije postao je sastavni deo ideologije prisutne u sukobima na Blikom istoku.

Kijev u raljama sekti

* Da li na primeru Ukrajine možemo da vidimo koliko je repaganizacija opasan proces?

- Reč je o paganskim običajima iz vremena pre hristijanizacije slovenskih plemena koji u svom konačnom zbiru jesu satanizam jer praktikuju obrede sa prinošenjem ljudskih žrtava - proliva se ljudska, dečja krv, i to je strašno. Mnogi pripadnici iz krugova ukrajinskog režima su aktivni vernici pomenutih kultova. Dokaza o rutualnom prinošenju žrtava na teritorijama koje kontroliše Ukrajina je napretek i oni su nepobitni. Za nas hrišćane je to zabrinjavajuće.

Ruski molebani za Kosmet

* Koliko Rusi vezani za crkvu znaju o dešavanjima u Srbiji?

- Pravoslavni Rusi koji za osnovu u svom životu imaju veru i koji odlaze u crkvu upoznati su sa istorijom SPC i srpskog naroda, i oni znaju šta Kosovo i Metohija znače za srpski narod, državu i Srpsku pravoslavnu crkvu. Znaju i razlog zašto je Sveti car Nikolaj Drugi pružio ruku podrške Srbima u vreme Prvog svetskog rata. U mnogim hramovima širom Rusije svake nedelje se održavaju molebani i molitve za spas srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Preporučujemo

Društvo

0 1

Slavimo prepodobnog Georgija: Posramio zlobnog cara, a ostatak života proveo u progonstvu

20. 04. 2026. u 07:19

Društvo

0 0

Novac danas na računu: Počinje isplata socijalnih davanja

20. 04. 2026. u 07:00

Društvo

0 2

Stiže dvostruki vremenski udar: Prvo kiša i grmljavina, pa naglo otopljenje – ali spremite se za novi kijamet!

20. 04. 2026. u 00:00

Feljton

0 2

Suočavanje srpskog naroda sa novim protivnicima: Zbog vojničkih zasluga, Srbi su postali prvorazredan činilac austrijske državne politike

19. 04. 2026. u 23:59

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije