Društvo

ZORAN AVRAMOVIĆ, SOCIOLOG: Funkcionalni jezik ne sme da potisne srpski

09. 12. 2025. u 11:07

REČIMA Vuka Karadžića: "U svakoj se knjizi gleda na dvije stvari: na stvar o kojoj se piše i na jezik kojim se piše" - ni danas nema šta da se doda. Ovo je posebno značajno u douniverzitetskom obrazovnom sistemu: udžbenik je programski pisana knjiga koja je namenjena učenju u školi. Ta knjiga služi kao izvor znanja, ali i nastavno sredstvo; čuvar kulturnih vrednosti i podesno sredstvo za oblikovanje nacionalnog identiteta.

ЗОРАН АВРАМОВИЋ, СОЦИОЛОГ: Функционални језик не сме да потисне српски

Udžbenik treba da uskladi normativni i funkcionalni jezik. U pogledu stila udžbeničkog teksta prednost se daje autorovoj sposobnosti za jezik i stil. Pisac udžbenika koristi jezičke mogućnosti prema vlastitoj jezičkoj kulturi, pedagoškoj, psihološkoj, društvenoj obrazovanosti. U tom smislu nije samo udžbenik za srpski jezik i pismo značajan za razvoj jezičke kulture već udžbenici iz svih predmeta.

Od izbora reči i načina njihovog komponovanja zavisi uspeh stila. Ovaj prvi korak stilskog oblikovanja udžbenika utiče na pojmovnu i afektivnu vrednost jezičkih izraza: izbor reči, pismo, stručni termini, vrsta rečenice, grafičko-likovna oprema itd.

Tradicionalni srpski udžbenik suočava se sa tri izazova. Nastupilo je doba informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) koje menja saznajne sadržaje predmeta, metodičko oblikovanje građe, jezik i pismo. Širi se upotreba digatalnog i E-udžbenika; širi se nov način čitanja: IKT jezik, stil, rečenice, uloga nastavnika, moć vladanja sobom, slušanje. Novi udžbenici su multimedijalni i interaktivni (filmovi, animacije, audio i video materijali). Da li srpski jezik i pismo gube onaj značaj koji su imali u papirnom izdanju? Da li u novoj tehnologiji udžbenika dominira funkcionalni jezik? Kako oblikovati različite predmete, npr. istorija, fizika, geografija...

Drugi izazov je višestrano ugrožavanje srpskog jezika i pisma. Identitet jezika komponuju sledeći elementi: ime jezika, govor sa dijalektima, rečnik, pravopis, gramatika, pismo. Pretnje identitetu o kome je reč dolaze iz više pravaca: globalizacijski talas zapljuskuje latinicom; jugoslovensko nasleđe u srpskom jeziku još je žilavo. Pre desetak godina koristili su se udžbenici srpskog jezika za osnovnu školu u kojima se afirmisao srpsko-hravatski jezik a uz to i da su srpski, hrvatski i bošnjačka književni jezici. Tu su i mediji, elektronski i štampani koji su pretežno latinični. A ni javna briga za srpski jezik i pismo nije velika.

Treći izazov je strogi EU nadzor. Na izmenu Zakona o udžbenicima po kome bi državni izdavač objavljivao nacionalne udžbenike iz srpskog jezika, sveta oko nas, muzičkog, istorije, geografije, reagovala je evropska komesarka za proširenje Marte Kos izjavom da Evropska komisija i ona "sa velikom pažnjom prate razvoj događaja" kada je reč o izmenama Zakona o udžbenicima i da je "lično pokrenula to pitanje pred srpskim vlastima". Nije prvi put da EU brani donošnje zakona o udžbenicima. Pre deset godina, pisac ovih redova je svedok pritiska EU predstavnika i nekih stranih izdavača da se povuče zakon o udžbenicima koji je prošao sve procedure usvajanja i zaustavljen na poslednjoj stepenici.

Dakle, Srbija nije članica EU ali kada su u pitanju identitetski udžbenici koje treba osporiti, jezik i pismo, kao da jeste. Kako imenovati pritiske na ono što je biće postojanja jednog naroda? Zašto bi onda čudilo odsustva entuzijazma kod građana Srbije za upisivanje u članstvo ovog evropskog saveza država?

Izazovi su tu, a borba za identitetske vrednosti i srpski jezik se nastavlja.