PET GODINA BORBE ZA NASLEDSTVO: Godišnje se kod beležnika obavi 120.000 ostavinskih sporova, mali broj uđe u spor, imanja još ostaju sinovima

V. Crnjanski Spasojević

20. 03. 2024. u 11:58

U Srbiji se godišnje obavi na desetine hiljada ostavinskih postupaka, od kojih najveći deo pred javnim beležnicima, kojima taj posao poveravaju osnovni sudovi. U poslednje tri godine, kako kažu u Javnobeležničkoj komori, notari su radili između 110.000 i 120.000 ostavina godišnje.

ПЕТ ГОДИНА БОРБЕ ЗА НАСЛЕДСТВО: Годишње се код бележника обави 120.000 оставинских спорова, мали број уђе у спор, имања још остају синовима

Arhiva Novosti

Prosečno, ostavinski postupak kod njih traje do tri meseca, računajući od trenutka kada sud poveri postupak beležniku, naravno kod onih ostavina kod kojih postoji saglasnost učesnika za brzo okončanje. Pred sudom, ovaj rok se meri se godinama.

- Postoji mali broj predmeta u kojima nema saglasnosti naslednika ili ima opstrukcija. Većina, ipak, i u tim situacijama, bude rešena za šest meseci. Imamo i mali broj ostavina, ne više od jedan odsto, koje traju duže od godinu dana, kada moramo da koristimo oglasnu tablu i pozive naslednicima preko "Službenog glasnika" - objašnjava za "Novosti" Srbislav Cvejić, predsednik Javnobeležničke komore.

Ukoliko se tokom postupka pred beležnicima pojavi neko sporno pitanje među naslednicima, notar prekida postupak i zainteresovane strane upućuje na parnicu.

Arhiva Novosti

Srbislav Cvejić

- Kada se ostavinski postupak uredno vodio i okončao donošenjem rešenja, nezadovoljne strane mogu, takođe, da se žale sudu. Što se tiče ostavinskih rešenja koje su doneli javni beležnici do avgusta prošle godine, na njih ukupno 592.366, građani su podneli 2.282 žalbe (manje od 0,5 odsto), a ukinuto je 616 rešenja i 120 ih preinačeno - ističe Cvejić.

Na pitanje koliko često se neko odriče imovine i ko, predsednik JKS primećuje da su kod nas i dalje zastupljene tradicionalne matrice ponašanja, posebno u manjim mestima. Tu se često gleda da imanje ostane onom nasledniku koji na imanju i živi, a to su češće sinovi nego kćerke. Troškove u takvim situacijama snose oni koji su oglašeni naslednicima.

- Pod odricanjem od nasledstva u javnosti se često smatra i to kada se neko prihvati nasledstva, a potom ga ustupi dugom nasledniku - navodi naš sagovornik. - To je kod nas mnogo češći slučaj, nego potpuno odricanje. Naime, ako se neko prihvati nasledstva, na primer iza roditelja ili supružnika, a potom ga ustupi srodniku, najčešće bratu ili detetu, to ne znači da se odrekao, već se tretira kao poklon, i u poreskom smislu i u kasnijem ostvarivanju nekih prava, na primer iz socijalne zaštite. Takođe, ako se neko u pravnom smislu odrekne nasleđa, Zakon tretira kao da je preminuo, pa na nasleđe poziva one koji su iza njega naslednici, dok u slučaju prihvatanja i ustupanja, tog poziva nema.

Ostavinski postupci se vode za nepokretnu imovinu, sud ih ne pokreće za one koji imaju samo pokretnosti, osim ako sami naslednici podnesu zahtev za raspravljanje zaostavštine.

S obzirom na to da je minimalna nagrada notara za vođenje ostavinskog postupka 3.600 dinara, izuzetno su retki oni slučajevi kada zaostavština ne pokrije troškove, kažu u JKS.

Šta se, međutim, dešava kada postoji pisana volja pokojnika, a šta kada je ona usmena, kao što je bio poslednji slučaj oko usmenog testamenta poznatog glumca Milana Laneta Gutovića, koji je izazvao veliku pažnju?

- Naš pravni sistem i Zakon o nasleđivanju poznaje više formi zaveštanja: svojeručno, usmeno, javnobeležničko, sudsko - objašnjava Cvejić. - Svi oni su formalno prihvatljivi, pod određenim uslovima. Svojeručno zaveštanje, na primer, treba da bude svojeručno napisano i potpisano, usmeni testament se može dati pred tri svedoka u izuzetnim okolnostima, javnobeležnički mora biti sačinjen pred beležnikom, a sudski dat pred sudom i u njemu i overen. Kada se bilo koji od tih testamenata pojavi u ostavinskom postupku, beležnik sastavlja zapisnik o proglašenju testamenta, što ne znači da je on pravnosnažan. Da bi to postao kod beležnika, svi naslednici moraju da se slože sa sadržinom.

Pravo da se izjasni da li se prihvata ili odriče nasleđa ima i osoba koja je testamentom imenovana za naslednika. Pravo da ospore testament imaju i drugi naslednici i u tom slučaju učesnici se upućuju na parnicu. Ako naslednici nisu prihvatili poslednju volju ostavioca, bilo zato što sumnjaju u validnost testamenta, bilo zbog povrede prava na nužni deo, beležnik ih takođe upućuje na parnicu. U praksi do osporavanja testamenta najčešće dolazi kada su zakonski naslednici testamentom isključeni iz nasledstva.

Arhiva Novosti

Jasmina Milutinović

Advokat Jasmina Milutinović kaže da je broj sudskih sporova koji proističu zbog nezadovoljstva naslednika isti kao i ranije, niti se smanjuje, niti povećava. Ovi postupci su, kaže, najteži i najkomplikovaniji, a uz to i dugotrajni.

PO TARIFI 72.000 DINARA

CENA ostavinskog postupka određena je tarifom. Osnovica za obračun nagrade je vrednost zaostavštine, na osnovu procene tržišne vrednosti stvari i prava, umanjene za ostaviočeve dugove. Beležnik na osnovu procena vrednosti Poreske uprave, osiguravajućih društava, cena postignutih u postupku javne prodaje i slično, utvrđuje tržišnu vrednost zaostavštine. Na osnovu toga, prema skali određuje visinu nagrade. Najniža iznosi 3.600, a najviša 72.000 dinara. Na ovaj iznos dodaje se nagrada za sastavljanje smrtovnice 3.600 dinara i materijalni troškovi od 540 dinara po nasledniku. Od svih nagrada koje beležnici naplate od stranaka, više od 60 odsto odlazi u državni budžet: PDV je 20 odsto, 30 odsto doprinos za unapređenje položaja zaposlenih u pravosuđu, 10 odsto porez na dobit i 15 porez na dohodak.

- Generalno, kod nas parnice traju prosečno po pet godina u Beogradu, naročito pred Prvim i Trećim sudom, koji su preopterećeni masovnim tužbama - kaže Milutinović. - Ročišta se zakazuju na godinu ili čak dve. U unutrašnjosti je to ipak nešto brže. Najspornije su situacije kod testamenta i ugovora o doživotnom izdržavanju. Naslednici ih mogu obarati, dokazujući da osoba koja je ostavila testament ili sklopila ugovor nije bila poslovno sposobna, niti je mogla da shvati značaj i posledice tog pravnog posla. Tu su i postupci u kojima žene ističu tekovinske zahteve da se njihov deo izdvoji iz ostavinske mase, kao i drugi.

Budući da je postupak pred sudom jeftiniji nego onaj pred notarom, građani slabijeg imovnog stanja mogu poslati sudu molbu i tražiti da im on raspravi zaostavštinu. Jedino što će tada morati da čekaju pet godina umesto tri meseca.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ŠOK! Ne ide na EURO 2024 jer mu devojka previše dobro izgleda - pa je odlepio?! (FOTO/VIDEO)