TOPČIDERSKA KRVAVA ŠETNJA I UBISTVO PRVOG SRPSKOG REFORMATORA: Nikad nećemo znati ko je stajao iza atentata na kneza Mihaila Obrenovića

JEDNOG dana krajem 19. veka Alfred Stid je objavio članak u jednom britanskom časopisu.

Ubistvo kneza Mihaila , Foto Muzej Beograda, Muzej Srbije, Narodni muzej, Profimedija i Vikipedija

Ovaj spiritista ispričao je čudnovatu priču o seljaku koji je doživeo viziju i u Užicu, nasred pijace, počeo da viče da su ubili kneza. Od ove priče nastala je povest o najpoznatijim prorocima srpskog naroda i dopisivano je proročanstvo, koje je upotrebljavano u raznim prilikama, pa čak i na sudbonosnim predsedničkim izborima u SR Jugoslaviji 2000. godine.

Knez Mihailo je bio četvrti vladar Srbije novog veka (posle brata Milana, oca Miloša i Karađorđa). Vladao je kratko kao izuzetno mlad od 1839, dok ga 1842. nisu svrgli ustavobranitelji. Ostao je poznat kao reformator koji je uveo narodnu vojsku, modernizovao državnu upravu i finansije, unapredio prosvetu, izgradio Narodno pozorište... Iako profinjen i prosvećen, među mladim obrazovanim sugrađanima ostao je upamćen kao autoritaran i, što je još gore, neodlučan. Tokom osmogodišnje druge vladavine (1860 - 1868), uprkos uspesima, otuđio se od najvažnijih uporišta svoje vlasti među uticajnim ljudima u kneževini.

Atentat na njega 10. juna 1868. izvršila je grupa ljudi s margine čije bi savremenike na zapadu Sjedinjenih Država zvali "desperadosi".

Zavera i ubistvo od početka su politički upotrebljavani.

Kneževina je nakon "Topčiderske katastrofe" ušla u krizu. Jedna politika je promenjena.

Ima istoričara koji veruju da je tom prilikom izvršena "liberalna revolucija", koja je svojom neutemeljenošću donela dugoročnu štetu razvoju države.

Šarl Betan bio je Švajcarac iz Ženeve, imao je tog juna 1868. trideset dve godine. Tek godinu dana boravio je u Srbiji. Kao sekretar kneza Mihaila za francuski jezik prethodne godine, već je s njim bio u zvaničnoj poseti Carigradu.

BETEN JE U SRBIJI ostao šesnaest godina i bio sekretar sledećeg kneza i kralja, kao i visoki činovnik Ministarstva inostranih dela Srbije. Šarlov otac Eli Ami Betan bio je sekretar prvog šefa novovekovne grčke države, učenog Joanisa Kapodistrije. Pored života na Balkanu, otac i sin su imali još jednu zajedničku crtu sudbine. Više od trećine veka ranije, pre Šarlovog rođenja, Eli Ami je bio u Grčkoj kada su njegovog šefa ubili neprijatelji iz porodice Mavromikalis - braća Georgios i Konstantinos. Javnost je bila preneražena, ubice pogubljene, a istorijska sudbina Grčke korenito promenjena.

Na sinovljevo čuđenje, tako je bilo i ovom prilikom:

"Dok je knez Mihailo bio s porodicom u uobičajenoj šetnji u Topčideru, četiri ili pet bednika napali su i masakrirali njega i gđu Anku Konstantinović. Bilo je oko šest sati uveče. Knez je išao, a s njegove desne strane bila je gđa Konstantinović i njena kći Katarina. Išli su ka klupi do koje obično idu u svojim šetnjama. Gđa Tomanija Obrenović, kneževa tetka i majka gđe Konstantinović, pratila ih je na izvesnom odstojanju dajući ruku jednom oficiru ordonansu, kapetanu Svetozaru Garašaninu; pratio ih je jedan momak (Mita). Bili [su] još jedno stotinu koračaji daleko od klupe kada su opazili tri čoveka koji su im išli u susret. Kako je taj deo šume obično bio pust, knez je, kako izgleda, oklevao jedan trenutak, zatim savlađujući svoju sumnju nastavio je dalje.

Ubice su se poređale pored staze koja nije šira od pet stopa i pozdravili su. Ali tek što je knez podigao ruku do svoje kape da bi im otpozdravio, oni su izvukli revolvere ispod svog odela. Knez je pao pogođen sa četiri ili pet metaka (tri u glavu, jedan u vrat, jedan u leđa)...

* * * * * * * * * * *

Propinjanje konja loši predznaci pre smaknuća

... NA PRVI pucanj gospođica Katarina se okrenula i pobegla trčeći. Vraćajući se tako stazom, ona je prešla svoju staramajku, koja je takođe pokušala da beži s momkom Mitom.

Ali četvrti zaverenik Radovanović, koji je bio postavljen pozadi da [bi] presekao odstupnicu onima koji bi pokušali da beže, presekao im je put. Sluga je dobio jedan metak u ruku i pao je. Zatim se ubica bacio na gonjenje gospođice Katarine, koja je to opazila, te se bacila u žbunje. Ona je dobila tri metka iz revolvera i valjala se po zemlji. Đorđe Radovanović, misleći da je mrtva, popeo se u šumu i nestao. Isto su uradili i ostali saučesnici. Momak Mita uskoro je došao k sebi i pohitao je da dođe do vrata parka, do mesta gde su ostala kola, da bi podigao uzbunu. Gospođica Katarina je takođe došla k sebi i sišla je kroz šumu do ograde parka koja je visoka deset stopa. S one strane ograde putem su prolazila dva seljaka s kolima. Ona ih je pozvala, preklinjala ih je da je spasu, govoreći im da je knez masakriran i da je i ona sama ranjena. Jedan od seljaka preskočio je ogradu i njih dvojica pomogli su gospođici Katarini da i ona pređe preko ograde. Jednom na putu, oni su je stavili u kola, pokrili su je svojim odelom da bi je sakrili, i odveli je u Topčider. Tako je ona donela fatalnu vest u isto vreme kada i ranjeni sluga, koji je takođe dotrčao" - pisao je Šarl svome ocu, želeći da mu događaje u "našoj" zemlji predstavi tačnije od novina.

Knez Mihailo 1859, Foto Muzej Beograda, Muzej Srbije, Narodni muzej, Profimedija i Vikipedija

"Mitropolit Mihailo mi je rekao da mu je knez još pre mesec dana pokazao jedno anonimno pismo kojim se obaveštava da se kuju zavere protivu njega, ali da je knez sve okrenuo na šalu i rekao: 'Ko bi hteo da bude protivu moga života? Ja nemam sebi da prebacim ni za koga!' Nije hteo da preduzme nikakve mere opreznosti. Prema onome što se priča, jedno novo obaveštenje došlo je knezu pre osam dana, kojim se obaveštava o atentatu na njega koji treba da bude izvršen između 20. i 29. maja, po starom. Za vreme od tri dana nije izlazio u Topčider da se šeta, a četvrtog je bio ubijen."

KNEZ NIJE mogao da zna da li je informacija tog drugog obaveštenja autentična. On je čuo da se to potvrđuje na visokom mestu, ali s druge strane kruže pričanja svih vrsta. Ja ih neću beležiti. Međutim, stalo mi je da ti javim stvari kojima se može verovati i koje sam ja čuo iz usta svedoka.

Kada su kola sa četiri konja došla pred vrata Konaka da kneza odvezu u Topčider, u trenutku kada se spremao da se popne u kola, konji su se propeli, što do tada nikada nisu činili. Kočijaš je uspeo da ih umiri i knez je zauzeo mesto u kolima sa Garašaninom.

Danilo Medalović, Foto Muzej Beograda, Muzej Srbije, Narodni muzej, Profimedija i Vikipedija

Stari ađutant Žabarac rekao mu je: "Visočanstvo, ovo ne valja, što znači da je loša stvar i rđav predznak, i da se to dogodilo Vašem pokojnom ocu, blaženopočivši knez Miloš ne bi pošao". Knez se nasmejao i naredio da se krene. U trenutku kada je kneževa ekipaža došla do ulaska u Topčider, dva konja prednjaka propeli su se i zamalo što nisu prevrnuli kola. Knez se obratio kočijašu, koji mu je odgovorio: "Visočanstvo, ja ništa ne razumem, to su najmirniji konji na svetu i nikada nisu učinili nešto slično". Knez je ušao u park. Trenutak kasnije stigla su kola gđe Konstantinović i na istom mestu desilo se isto. Konji prednjaci poskočili su u stranu, odvlačeći kola u pravcu Beograda.

Kočijaši su imali mnogo muke dok su ih savladali. I pored toga knez je želeo da nastavi uobičajenu šetnju, koja se sastojala od prolaska kroz šumu i odmaranja od nekoliko trenutaka na klupi nedaleko od drugih vrata parka, na visini, na jednom mestu odakle se imao lep izgled na topčidersku ravnicu i planinu Avalu.

* * * * * * * * * * *

Karađorđevići vraćaju danak u krvi Obrenovićima

PREMA ONOME gde se sada nalazi istraga, izgleda da je nesumnjivo utvrđeno da je porodica Karađorđevića tvorac svih zala, koja su mnogobrojna i oni su samo čekali rezultate atentata u Topčideru da bi masakrirali ministre, više senatora i izvesne više činovnike.[...]

...Broj uhapšenih do sada se popeo skoro do 40. Poznate su četiri ubice: Konstantin i Đorđe Radovanović (dva brata), Rogić i Marić. Ovaj poslednji dao je potpuna priznanja.

Šef zavere bio je odista advokat Paja (Pavle, prim. aut.) Radovanović, brat dvojice ubica. Njega je Garašanin na putu prestigao kolima. On je bio na jednom uzvišenju izvan parka, ali odakle se vidi ulaz staze u šumu kuda je knez pošao. Pošto je ubistvo izvršeno, ubica Đorđe Radovanović trebalo je da iziđe iz šume i da da ugovoreni znak, a zatim je Paja imao da se popne u kola i da se što pre uputi u Beograd da preuzme komandu nad pokretom. Izgleda da je Đorđe posle izvršenog zločina izgubio glavu i utekao kroz šumu, zaboravljajući da se povuče do ivice šume da bi dao znak koji je očekivao njegov brat Paja [...] ... Pored ovih pet osoba evo imena nekolicine najviše kompromitovanih: (ostavljam Velimiru i Živku da vam kažu ko su oni ako vas to interesuje, ali ja ih više zbog njihovih namera spominjem): Svetozar Nenadović, direktor Kaznenog zavoda u Topčideru; Mladen Nenadović, konjički oficir; Sima Nenadović brat napred spomenutih; gospođa Mašinka; Jeremija Stanojević sa svojim bratom i svojim sinom Dragišom; Stanko, šef hotela "Kruna"; Majstorović, Jovičić. Nabrajam samo najglavnije, koje Velimir treba ili može da poznaje. Zapazio sam da je odviše kasno da pošaljem svoje pismo. Trudiću se da sutra izjutra dodam još nešto pre nego što ga zatvorim.

Milan Milićević, Foto Muzej Beograda, Muzej Srbije, Narodni muzej, Profimedija i Vikipedija

"DANAS IZJUTRA u šest časova prisustvovao sam (istina, vrlo daleko jer je gomila bila ogromna) izvršenju smrtne kazne nad kapetanom Mrcajlovićem, koji je osuđen na smrt zato što je podsticao na pobunu četu pionira kojom je komandovao. On je izjavio da je time radio na povratku svrgnute dinastije, ali odbijajući svako učestvovanje u atentatu od 10. juna. Rekao je da ništa nije znao o načinu na koji se mislilo da se oslobodi kneza Mihaila, ali da nije mogao verovati da će se pribeći ubistvu. Za vreme dok su ga vodili na mesto gde je njegova raka bila iskopana, u gomili je vladala neopisana graja. 'Proklet da si!', dobacivali su mu sa svih strana.

Suđenje glavnim optuženima bilo je u petak na javnoj sednici u dvorištu policijske prefekture. Presuda treba da bude izrečena danas, ali je izricanje presude odloženo zbog novih priznanja koja su okrivljeni odlučili da daju. Protest Aleksandra Karađorđevića iskoristile su sudije istrage. Zbog saopštenja toga akta, Paja Radovanović, pošto je video da su ga se odrekli, izjavio je da će dati nova otkrića vrlo spasonosna, kako se kaže. Istraga je morala biti ponovljena na nekoliko tačaka. Nađen je kod Paje ključ šifrovane prepiske koju je održavao sa Tripkovićem, sekretarom kneza Aleksandra. Dosta značajne sume bile su otkrivene kod više optuženih. Niko nije poricao poreklo. Sav taj novac stizao je iz Pešte. Juče je nađeno 4.338 dukata (nešto više od 250.000 evra u 2023. godini) sakrivenih na dnu saksije za cveće kod izvesnog Andreje, bivšeg intendanta Karađorđevića. To je ostatak jedne mnogo znatnije sume, od koje je on razdelio najveći deo."

"...U pet sati je izrečena presuda glavnim izvršiocima atentata od 10. juna. Ova prva serija sastoji se od 18 optuženih, od kojih su 15 priznali da su znali za zaveru koja se kuje protivu kneževog života. Od tih, četrnaest su osuđeni na smrt. Petnaesti je jedan seljak kome su bila učinjena izvesna poveravanja šta se priprema, ali koji je verovao da je u pitanju rđava šala koja se zbija sa njime, te o tome nikome nije govorio. On, uostalom, nije igrao nikakvu ulogu u aferi i osuđen je na pet godina u okovima."

* * * * * * * * * * *

Mađarska odbija da isporuči svrgnutog kneza

TRI OPTUŽENA osuđena su u odsustvu na 20 godina robije, i to su bivši knez Aleksandar Karađorđević, njegov sekretar Pavle Tripković i izvesni Filip Stanković. Protivu njih nije izrečena smrtna kazna jer prema srpskim zakonima bilo je potrebno da se ima njihovo priznanje njihovog zločina, ili da ima svedoka očevidaca koji nisu saučesnici.

Nedostatak ugovora o izdavanju sprečio je Mađarsku da ih preda srpskim sudovima da bi bili suđeni ovde. To je bar izgovor koji se daje. Oni će biti izvedeni pred mađarske sudove u Pešti. Jutros u 6 časova izvršeno je streljanje 14 osuđenih. Oni su bili odvedeni u zatvorenim kolima na Karaburmu, kraj Dunava, i streljani u prisustvu izvanredno velike gomile sveta, mada se čuvalo u tajnosti kada će presuda biti izrečena.

Svi su umrli hrabro. [...] Dogodio se i jedan nesrećan slučaj. Jedan metak se odbio od jednog koca i ubio je na mestu jednog oficira u gomili. Sa dvojicom oficira Mladenom Nenadovićem i Mrcajlovićem, koji su streljani u gradu, već je 16 streljanih. Istraga se nastavlja za jednu drugu kategoriju optuženih, ali se ne misli da će ona dovesti do novih smrtnih presuda. Istraga je preduzeta protivu Majstorovića...

Velimir Teodorović, Foto Muzej Beograda, Muzej Srbije, Narodni muzej, Profimedija i Vikipedija

Najkompromitovanije ličnosti pored navedenih jesu: četvrti brat Radovanovića Ljubomir, bivši advokat, koji izdržava kaznu na robiji, dva brata bivše knjeginje Karađorđevića, Simeon i Mladen Nenadović. Ovaj poslednji, konjički kapetan, pokušao je juče u zatvoru da otvori vene pomoću jednog noža, i najposle dva njihova rođaka, Svetozar Nenadović, direktor pomenutog kaznenog zavoda, i Žika Nenadović, bivši činovnik u penziji. Ostali saučesnici, na broju oko 40, svi su zatvoreni. Nekolicina njih radili su, kao rođaci kneza Karađorđevića, iz ambicije, drugi zbog novca. Malo može da se razume njihova neuviđavnost jer nisu raspolagali nikakvim sredstvima da bi dospeli do svoga cilja.

Nekoliko retkih pristalica Karađorđevića jedva da imaju koga u zemlji i nijedan nije otvorio usta." [...]

NIKADA NEĆEMO znati ko je zaista stajao iza atentata na kneza Mihaila. Baš kao i u ubistvu Zorana Đinđića, nepunih 135 godina kasnije, ako su ubice i njihovi motivi izvesni, sve što je postojalo iza njih može se naslutiti, ali ne i dokazati.

Karađorđevićevska i liberalna opozicija znale su nešto o svemu i njihovi prvaci približavali su se Srbiji uoči atentata. No, dok je Pavle Radovanović pripremao namesništvo i hvalio se republikanskim uverenjima, veze Karađorđevića trebalo je dokazivati, pronalazeći naknadno novac kod jednog od optuženih. Nije tajna da je u borbi oko vlasti Garašaninu odgovaralo da budu krivi liberali, a Blaznavcu da krivica padne na Karađorđeviće. Blaznavac je pobedio, pa su okrivljeni Karađorđevići, koji su Ustavom iz 1869. proglašeni "prokletim". U zaveri su verovatno učestvovali i pojedini velikodostojnici iz osmanlijskog carstva i Austrougarske. Odatle preskupi pištolj "bibernica" kod jednog od atentatora. Zato je osmanlijski funkcioner iz Bosne na brzu ruku smenjen, a Austrougarska se tako upinjala da pokaže saučešće i suštinski spase osumnjičene na svojoj teritoriji. Ruski car Aleksandar Drugi primio je ubistvo kneza Mihaila kao veliku i neočekivanu nesreću, pa je "bio dva dana kao u besvesti, šetao sam i nije govorio gotovo ni sa kim".

Ubistvo u Topčideru, slika V. Kalers , Foto Muzej Beograda, Muzej Srbije, Narodni muzej, Profimedija i Vikipedija

Knez je pred pad bio usamljen i nije predstavljao značajniju opasnost. Okrenut sebi, budućem venčanju i problemima unutrašnjeg razvoja, on je mogao samo da smeta onima koji nisu razumeli pravac kretanja Srbije. Ipak, i tu je njegova sličnost za Đinđićevim slučajem.

Kada je bezmalo šest decenija kasnije na Karaburmi građeno moderno naselje, novine su donosile sablasne priče o raskopavanju grobova streljanih ubica, a među njima i atentatora na kneza Mihaila. Navodno su radnici u nedoba viđali ženu obučenu u belo kako hodi zaravnjenom kosom spremljenom da postane građevina.[...]

Preporučujemo

Društvo

0 1

LjUDI KOJI SU OTVARALI KAPIJE SLOBODE: Podsećanje na zaboravljene srpske velikane - ko su bili: Jevrem Grujić, Stojan Novaković, Jovan Miškovi

06. 02. 2024. u 07:00

Društvo

0 15

DRŽAVNI UDAR SPASAVA ZEMLjU IZ HAOSA: Provociranje građanskog rata razlog za uvođenje ličnog režima

04. 02. 2024. u 07:00

Društvo

0 5

KRALj NIJE DOZVOLIO DA SRBIN PUCA NA HRVATA: Ukidanje Ustava i raspuštanje Skupštine da bi se sačuvala država

03. 02. 2024. u 07:00

Društvo

0 1

KRALj NUDI STJEPANU RADIĆU MESTO PREDSEDNIKA VLADE: Političke posledice zločina Puniše Račića u Skupštini

01. 02. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije