Društvo

PLJUŠTE TUŽBE, ADVOKATI SE BOGATE, A MEDIJI GRCAJU: Izmene Zakona o autorskim pravima bez novina kad je u pitanju zaštita slika

V. Crnjanski Spasojević

31. 03. 2023. u 07:30

PREDLOŽENE izmene Zakona o autorskim i srodnim pravima vrlo malo novina će doneti kad je u pitanju ono što najviše žulja medije - novinske fotografije.

ПЉУШТЕ ТУЖБЕ, АДВОКАТИ СЕ БОГАТЕ, А МЕДИЈИ ГРЦАЈУ: Измене Закона о ауторским правима без новина кад је у питању заштита слика

Foto Shutterstock

Gro izmena odnosi se na muzička prava i organizacije koje zastupaju autore, a o problemu oko fotografija, čije rešavanje redakcije traže još od kada je usvojen ovaj zakon - ni reči. U praksi, gotovo da nema dana da nekom mediju ne stigne tužba bilo zbog neovlašćenog korišćenja slike, bilo zbog njenog dekadriranja (kropovanja i slično), bilo zbog nepotpisivanja autora ispod slike.

I dok fotoreporteri i njihovni advokati tvrde da autorska prava moraju da se poštuju, u skladu sa zakonom i evropskim propisima, dotle drugi pravni stručnjaci tvrde da su na delu zloupotreba prava i basnoslovne advokatske zarade, budući da su tarife kada je u pitanju ova vrsta sporova - ubedljivo najveće.

Pošto se autorski sporovi računaju kao sporovi velike vrednosti, samo tužba iznosi 45.000 dinara, dok se odštetni zahtevi kreću od 250.000 do 300.000 dinara po fotografiji, pa i više.

Pojedini advokati u istom postupku utvrđuju povredu prava i traže naknadu štete, pa naplaćuju samo 45.000 dinara tužbu. Međutim, drugi razdvajaju ta dva spora, pa u startu naplaćuju dvostruki iznos tužbe. Ukoliko spor traje četiri ili pet godina, uz sve kamate, naknade za nanetu duševnu bol i advokatske troškove, pojedini sporovi - računajući tužbe, odštetne zahteve, advokatske usluge i kamate, dostižu i po više stotina hiljada dinara.

FOTO: Arhiva novosti

Zbog čega najčešće "pljušte" tužbe? Jedan od uobičajenih razloga je "krađa" fotografije, kada medij uzme neovlašćeno fotografiju sa interneta ili od drugog medija, ne vodeći računa o autorskim pravima. To se najčešće dešava na portalima i drugim elektronskim medijima, a pojedine kancelarije su se specijalizovale za "lov na ukradeno blago". Drugi razlog je nepotpisivanje autora ispod fotografije, bukvalno svaki put kada je objavljena. Treće je menjanje izvornog izgleda fotografije, njeno skraćenje, frajštendovanje portreta i slično bez dozvole autora, čime se, praktično, onemogućavaju mediji da dizajniraju izgled svojih izdanja ukoliko fotoreporter ne dozvoli promene na autorskom delu.

- Zakon kaže da, ukoliko je autor stvorio delo tokom trajanja radnog odnosa, izvršavajući svoje radne zadatke, poslodavac je nosilac isključivih imovinskih prava na njegovo korišćenje u okviru svoje delatnosti pet godina od nastanka dela, ako ugovorom o radu nije drugačije određeno - kaže advokat Mirko Mrkić, stručnjak za autorsko pravo i predavač iz ove oblasti.

FOTO: Arhiva novosti

Mirko Mrkić

To ipak ne znači da može sa tim delom da radi bilo šta, niti da ga npr. proda bez dozvole i nadoknade autoru.

NAKNADNA ISPLATA

AUTOR, prema zakonu, ima pravo i na posebnu naknadu, zavisno od efekata iskorišćavanja dela. To, praktično, znači, da fotografije od velikog značaja mogu biti i naknadno ponovo honorisane, bez obzira na redovnu platu njihovog tvorca.

Prema Mrkićevim rečima, autorsko pravo se deli na moralno i ekonomsko. Moralno znači da autor svaki put mora biti potpisan. Imovinsko ili ekonomsko predviđa da medij u pojedinim situacijama ne mora tražiti dozvolu autora za objavljivanje, pa čak mu ni platiti naknadu, ako je u pitanju izveštavanje od izuzetnog javnog značaja.

Da naši sudovi ove finese često ne poznaju potvrđuje Ognjen Uzelac, stručnjak za autorsko pravo i sudski veštak. On kaže da nije problem u zakonu, nego u pravnoj praksi.

FOTO: Facebook

Ognjen Uzelac

- Sudska praksa kod nas je previše rigorozna kada su u pitanju mediji. Povodi se za maksimom da je u slučaju sumnje spor u korist autora, kao manje zaštićene strane. U tome se, međutim, preteruje, pa su autori, zahvaljujući organizovanim grupama advokata, koji profitiraju na tim sporovima zahvaljujući enormnoj naplati troškova - prezaštićeni. U tom smislu ne bi trebalo menjati zakon, već sudsku praksu - navodi naš sagovornik.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna

Nova dimenzija života u delu Beograda koji se budi iz sna