VAJAR LJUBIŠA MANČIĆ, ZA "NOVOSTI": Ponosan sam na svoj srpski rod i dedu solunca

KADA god dođem na Srpsko vojničko groblje u Tijeu kod Pariza, atmosfera me ispuni emocijama, osetim ponos što pripadam srpskom rodu.

Foto G. Čvorović

To, u razgovoru za "Novosti", ističe akademski vajar Ljubiša Mančić, koji je ogromni deo svog opusa posvetio upravo izradi spomenika, spomen-ploča i medalja posvećenih Velikoj vojni. Dobar deo ovih dela nalazi se i u Francuskoj.

- Deda Nikola mi je bio solunski ratnik. Dok sam bio dete, puno mi je pričao o herojskom ratovanju i golgoti kroz koju je prošao sa njegovim saborcima. Tako se rodila ljubav prema ovom slavnom delu srpske istorije - ističe Mančić.

Još osamdesetih se učlanio u Društvo za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine. Sa članovima udruženja mnogo puta je bio u Kumanovu, Polikastru, Atini, na Krfu... Svugde gde je kročila noga starih srpskih ratnika. Svake godine dolazio je redovno sa delegacijom i u Pariz, na svečanost obeležavanja primirja u Prvom svetskom ratu.

- I ranije sam odlazio u Grad svetlosti, kao umetnik čija su inspiracija i ljubav Francuska i stvaraoci koji su živeli i radili u ovoj zemlji, obilazio sam kao student pariske muzeje, ali ove posete, kojima se odavala počast soluncima, bile su nešto posebno - ističe naš sagovornik.

Foto G. Čvorović

Tokom ovih dolazaka iskovao je trajna prijateljstva sa potomcima slavnih francuskih vojskovođa, generala Tranijea, admirala Geprata, glavnokomandujućeg na Solunskom frontu generala Saraja...

Na samom početku uradio je pozlaćenu plaketu četiri srpske vojvode. Prenosi nam, s tim u vezi, zanimljivu epizodu iz vremena socijalističke Jugoslavije.

- Ispod likova sam napisao "Četiri vojvode srpske vojske 1914-1918". Tadašnja vlast, međutim, to nije dozvolila. Morali smo da promenimo reč "vojvode" u "istaknute vojskovođe". Tako smo bili prinuđeni da ponovo radimo plaketu. Morao sam, kao umetnik, da pristanem na ovaj pritisak. Plaketu je kovala državna Kovnica novca. Kompozicija je inače bila jedinstvena. Iznad je bio vojvoda Putnik, levo Stepa Stepanović, desno vojvoda Mišić, a dole vojvoda Bojović, koji je poslednji dobio titulu - prenosi nam Mančić.

U međuvremenu, do današnjih dana, uradio je mnogo umetničkih dela vezanih za Prvi svetski rat, a njegov doprinos negovanju tradicija na ovaj period u srpskoj istoriji je neizmeran. Njegove su praktično sve medalje koje je poslednjih decenija iskovalo Društvo za negovanje oslobodilačkih tradicija Srbije do 1918, medalje s likom regenta Aleksandra i kralja Petra, zajednička medalja vojvode Mišića i maršala Franšea Deperea... Mančić je autor i plaketa s imenima srpskih i francuskih vojskovođa na Osmatračnici sa Kajmakčalana, koja stoji u Pionirskom parku preko puta Skupštine u Beogradu.

- Trebalo je da plakete budu postavljene i u Parizu, i zato su imena ispisana latinicom. Ubrzo su odnosi između dve zemlje, početkom devedesetih, bili zategnuti, pa nije došlo do realizacije prvobitne ideje. A mene su posle prozivali zašto imena srpskih vojvoda nisu na ćirilici - seća se Mančić.

Foto: Фото Г. Чворовић

POGLEDAJ GALERIJU

Uradio je i figuru Milunke Savić, koja je postavljena u Muzeju Prvog svetskog rata u francuskom mestu Mo. Tamo se nalazi i šest Mančićevih reljefa, od kojih četiri plakete vojvoda i kraljeva Aleksandra i Petra.

- Kroz sećanje na Prvi svetski rat, francusko-srpsko prijateljstvo se nije gasilo čak ni u najtežim vremenima krajem prošlog veka - ističe naš sagovornik.

Pre nekoliko dana, u francuskom atlantskom gradiću La Bol-Eskublak, u Aveniji kralja Petra, postavljen je Mančićev reljef s likom Kralja Oslobodioca. Ovo je deo akcije postavljanja reljefa sa kraljevim likom širom Francuske, tamo gde postoje ulice i bulevari s njegovim imenom. Prethodno su postavljene u Parizu, Orleanu i Kaburu.

Mančić svoje skulpture radi u bronzi. Paralelno stvara u dva pravca. U ličnom izrazu neguje skulpturalnu apstrakciju u tradiciji modernizma po uzoru na rumunskog vajara Konstantina Brankušija koji je živeo i stvarao u Francuskoj. Drugi, realistički deo njegovog stvaralaštva, vezan je za srpsku tradiciju i francusko-srpsko prijateljstvo. Izlagao je u Parizu, širom Srbije, u Njujorku... Posebno s ponosom ističe svoje učešće, zajedno sa Nandorom Glidom i Katarinom Tripković, u monumentalnoj izložbi "Jasenovac - Pravo na nezaborav", koja je 2018. godine organizovana u UN u Njujorku.

Piše i povelje krasnopisom za godišnja priznanja Udruženja novinara, a radi i ordenje za Srpsku pravoslavnu crkvu. Njegov je orden sa likom kralja Milutina, despota Stefana, Svetog Petra Cetinjskog. Takođe, i Konstantinov krst povodom 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. I sam je nosilac više priznanja. Ima, između ostalih, nagradu ULUPUDS za životno delo. Grad Pariz mu je dodelio medalju povodom stogodišnjice Prvog svetskog rata. Ima i orden despota Stefana Lazarevića za doprinos u umetnosti u kluturi.

- Priznanje mi je lično uručio patrijarh Irinej i na to sam naročito ponosan - poručuje Ljubiša Mančić.

BEOGRADSKI NIŠLIJA IZ NOVOG SADA

MANČIĆEVI roditelji su iz Pirota, on je rođen u Novom Sadu, studirao je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, u kome i danas živi, ali je odrastao u Nišu koji smatra svojim gradom.

- U Nišu smo osamdesetih, zajedno s Društvom za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i Alijansom Srbija - Francuska inicirali da jedna od glavnih ulica dobije ime generala Šarla Tranijea. Tu smo, naravno, postavili i njegov reljef - naglašava s ponosom.

SARA I TESLA

LjUBIŠA Mančić je autor i reljefa posvećenog Nikoli Tesli i Sari Bernar, koji bi trebalo uskoro da bude postavljen u Parizu.

- Za vreme svog prvog boravka u Parizu, 1893. godine, Nikola Tesla se sreo sa Sarom Bernar. To se dogodilo u restoranu hotela "Pe", odnosno "Mir". Lepa Sara se odmah zagledala u mladog i naočitog Teslu. U prolazu je "slučajno" ispustila rukavicu, on je džentlmenski ustao i podigao je. Upoznali su se, ali na tome se sve završilo. Puno sam čitao o tome iz različitih izvora. Inspirisan tim događajem došao sam na ideju da napravim njihovu zajedničku bronzanu plaketu. Oko teksta mi je pomogao Arno Gujon. Bilo je planirano da je postavimo na ulazu u ovaj čuveni restoran koji se nalazi odmah uz Parisku operu, ali nas je omela pandemija virusa korona. Nadam se da ćemo ovaj projekat ipak ostvariti u bliskoj budućnosti - kaže Mančić.

BONUS - NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Preporučujemo

Društvo

2 2

KRALj PETAR PRVI ČUVA PRIJATELjSTVO: U francuskom mestu La Bol-Eskublak na Atlantskoj obali postavljena bronzana spomen-ploča srpskom monarhu

06. 11. 2022. u 11:00

Društvo

0 4

ODATA POČAST SOLUNCIMA: Na Srpskom vojničkom groblju u Parizu održan pomen ratnicima koji su ovde sahranjeni (FOTO/VIDEO)

12. 11. 2022. u 15:54

Društvo

0 4

POTOMCI SLAVNIH RATNIKA U PARIZU: I Srbi na obeležavanju Dana primirja u Prvom svetskom ratu

08. 11. 2022. u 22:00

Društvo

5 12

SRPSKA VOJSKA VOJEVALA DO 1920. GODINE: Dan primirja 1918. nije bio kraj Prvog svetskog rata na Balkanu, krvarilo se još 2 godine

11. 11. 2022. u 06:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije