JEZIVO PRIZNANJE AUTO-MEHANIČARA: Znamo da ne smemo to da radimo - ali većina nema izbora!

Samo jedan litar korišćenog motornog ulja može da zagadi čak 1.000.000 litara vode za piće

Foto: Shutterstock

Poslednjih godina u Srbiju se u proseku godišnje uveze oko 120.000 polovnih vozila. Imajući u vidu da je tokom 2021. godine u zemlji registrovano više od 2,2 miliona automobila, jasno je da je najveći broj vozila na drumovima polovno. Zbog čega je ovaj podatak važan? Polovna vozila imaju kraći rok trajanja, brže se kvare i tako završe na nekom od brojnih auto-otpada, od kojih većina nema dozvolu čak ni za skladištenje, a kamoli tretman otpadnih vozila.

Automobili su opasan otpad, sadrže delove koji se moraju zbrinuti na poseban način: gorivo, motorno ulje, hidraulično ulje, antifriz, tečnost iz hladnjaka, kiselina iz akumulatora, tečnost iz klime, pa čak i azbest.

U svetu se reciklira oko 95 posto starih automobila. U Srbiji procene pokazuju da je to značajno manje, iako su propisi usklađeni sa EU. Procenjuje se da se u Srbiji godišnje generiše oko 40.000 tona otpadnih vozila. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, prijavljena količina generisanih otpadnih vozila u 2020. godini bila je 22.000 tona, uključujući otpad od demontaže i održavanja vozila, dok tretirane količine uključuju samo 2.391 tone tretiranih otpadnih vozila.

- Za sada u Srbiji ne postoje potpuno pouzdani podaci o pripremi za ponovnu upotrebu i tretman otpadnih vozila. Dozvolu za upravljanje otpadnim vozilima kao neopasnim otpadom imaju 302 preduzeća, dok dozvolu za upravljanje otpadnim vozilima kao opasnim otpadom imaju 43 preduzeća. Procenjuje se da će do 2030. godine u Srbiji nastati oko 102.000 tona otpadnih vozila - piše u Programu upravljanja otpadom u periodu od 2022. do 2031. godine.

Slična je situacija i kod otpadnih ulja, gde smo po propisima o upravljanju već zakoračili u EU, ali u praksi smo daleko od Evrope. U Srbiji ulja i dalje završavaju u obližnjim potocima, za premazivanje drveća kao „zaštita“ od štetočina ili kao ogrev za automehaničarske radnje. Razlog nije samo neznanje, već i troškovi koje preduzetnici pokušavaju da izbegnu u situaciji kada su sve manje zarade iz kojih mogu da isprate pravilan tretman.

Ovo tim pre što na tim “grobljima automobila” ne dolazi do adekvatnog tretiranja. Naime, propisi nalažu da se prvo izdvaje neoštećeni delovi koji se mogu ponovo upotrebiti: skida se akumulator, električni i elektronski otpad, katalizatori, uljni filteri i olovni delovi. Ulja, antifriz, gorivo i ostale tečnosti trebalo bi da se iz otpadnih vozila istaču i smeštaju u specijalne rezervoare predviđene za otpadne tečnosti. Skidaju se točkovi, odvaja se guma i sabijaju felne. Veliki plastični delovi se odvajaju sa otpadnog vozila, skidaju se staklene površine. Tako je otpadno vozilo pripremljeno za slanje na postrojenje šreder.

Svako kršenje ovakvog procesa, posebno u delu koji se odnosi na motorna ulja, ozbiljno može da naruši životnu sredinu. Samo jedan litar korišćenog motornog ulja može da zagadi čak 1.000.000 litara vode za piće, što ga svrstava među najveće zagađivače životne sredine.

Za nepoštovanje ovih zakonskih odredbi novčane kazne za pravna lica iznose od 1,5 do 3 miliona dinara, ali to očigledno nema mnogo efekta. Jer, to su propisi, ali praksa je nešto drugo. Razlog nepoštovanja propisa nije samo neznanje, već i troškovi, posebno kod malih i srednjih preduzetnika koji proizvode otpadna ulja, kao što su auto-otpadi ili automehaničarske radnje. Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine u Srbiji je u 2020. godini plasirano 36.793 tona ovog ulja, a tretirano je samo 2.178 tona i izvezeno 730 tona.

U automehaničarskim radnjama niko ne želi zvanično da o tome govori. Ipak, nezvanično nam kažu da je mali broj automehančarskih radnji koje pravilno tretiraju motorno ulje iako su upoznati da je veliki zagađivač životne sredine.

- Većina nas se snalazi, odnosno korišćena otpadna ulja uglavnom odvozimo na neke lokacije koje nisu propisane za to. Neki ulje koriste za zagrevanje, a razlog za nepoštovanje zakona krije se i u činjenici su veliki troškovi za pravilno tretiranje otpada - rečeno nam je u nekoliko automehaničarskih radnji u Beogradu.

Takav slučaj nije sa akumulatorima. Oni spadaju u kategoriju jedne od najčešće recikliranih komponenti automobila. To je veoma važno jer je reč o opasnom otpadu. Akumulatorske baterije su konstruisane tako da u sebi sadrže otrovne hemikalije koje mogu izuzetno štetno da utiču na okruženje ukoliko se njima ne rukuje pravilno i ako se ne skladište na propisan način. Postoje procene da je poslednjih godina reciklirano oko 220.000 tona akumulatora, a procene su Agencije za zaštitu životne sredine da će do 2025. godine na godišnjem nivou biti generisano između 15.000 i 18.000 tona istrošenih akumulatora. Oni bi trebalo da se recikliraju u reciklažnim centrima.

Antifriz spada u opasan automobilski otpad, posebno korišćen jer se u njemu mogu nalaziti i tragovi teških metala, poput olova, kadijuma, bakra, hroma. Ako dospe u kanalizaciju, zemlju ili vodu može biti smrtonosan za biljni i životinjski svet. Zbog toga se nakon ispuštanja mora skladištiti u hermetički zatvorenim posudama, bez mešanja sa drugim otpadom.

Preporučujemo

Feljton

0 0

"OBIČNI LjUDI GUBE NAJBOLjEG PRIJATELjA": Na prsima mrtvog Nikole Tesle ležala je knjiga srpskih epskih pesama

27. 02. 2026. u 18:31

Društvo

0 0

"DETE DOBIJA ONO ŠTO MU PRIPADA" Žarić Kovačević: Do sada je njih 642 dobilo alimentaciju iz Alimentacionog fonda

27. 02. 2026. u 16:27

Društvo

0 0

VOJSKA SRBIJE: Konkurs za rezervne oficire roda avijacije otvoren do 31. marta

27. 02. 2026. u 15:52

Društvo

0 1

U ZATVORIMA NEMA KAMERA ZA PREPOZNAVANjE LICA: Oglasila se Uprava za izvršenje krivičnih sankcija

27. 02. 2026. u 15:24

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije