SRBIJA SE GUŠI U DIVLJIM DEPONIJAMA: Na opštinskim nesanitarnim smetlištima odlaže se otpad bez prethodnog tretmana

DA li vam se nekada dogodilo da ste ubrali jabuku u voćnjaku na koji ste usput naišli.

Foto: Shutterstock

Nije vam bilo teško da zaustavite auto, izađete i uberete samo jednu. Razmišljate o tome da to nikoga neće naljutiti. Protrljali ste jabuku samo malo i taman da zagrizete kad vam pogled pade na padinu odmah ispod voćnjaka. A tamo, prava deponija. I to ne tako mala... Odmah ste bacili jabuku i pobegli glavom bez obzira.

Srbija se guši u otpadu, ako je verovati podacima Agencije za zaštitu životne sredine da je na teritoriji cele zemlje prijavljeno više od 3.000 divljih deponija. Na tim deponijama otpad se baca nekontrolisano i to najčešće na obalama reka, obodima puteva i u seoskim sredinama gde odnošenje otpada nije organizovano.

Tamo gde otpad organizovano odnose lokalna javno komunalna preduzeća, on najčešće završi na jednoj od 123 opštinske nesanitarne deponije koje nisu u skladu sa standardima životne sredine. Strategijom o upravljanju otpada predviđeno je zatvaranje i rekultivisanje tih deponija nakon što bude izgrađena kompletna infrastruktura za upravljanje otpadom.

Foto: Shutterstock

Na opštinskim nesanitarnim deponijama odlaže se otpad bez prethodnog tretmana i njegova količina povećava se svake godine. Na deponijama, uključujući 11 sanitarnih izgrađenih po svim standardima, ukupno završi oko 80 odsto svog komunalnog otpada u Srbiji. Prema poslednjim podacima, iz 2020. godine, reciklirano je svega 455.457 tona ukupno skupljenog komunalnog otpada, svega 15,47 odsto.

Dok su nesanitarne opštinske deponije ipak pod kontrolom lokalnih javno komunalnih preduzeća, divlje deponije su potpuno van kontrole i na njima završi oko 20 odsto generisanog komunalnog otpada u Srbiji. Ako se tome doda i podatak Agencije da je u Srbiji u 2020. godini generisano 2,95 miliona tona otpada, što je slikovito rečeno blizu 300.000 teretnih vagona otpada i da bar petina završi na divljim deponijama, onda su jasne razmere problema i moguće posledice koje bi ovakvo nekontrolisano bacanje otpada moglo imati.

Procenjuje se da je u proteklih 10 godina u proseku odloženo oko 80.000 tona opasnog otpada na deponije predviđene za neopasan otpad. I to je alarm koje sve treba da nas probudi!

Uticaj nesanitarnih opštinskih i divljih deponija na zdravlje ljudi je iz tih razloga ogroman. Na deponijama se generišu brojni zagađivači koji mogu dospeti u površinske i podzemne vode, kao što su teški metali kadmijum (toksični metal koji se može akumulirati u telu i dovesti do trovanja organizma, rastvorljiva jedinjenja kadmijuma, nakon što se absorbuju u krv, utiču na nervni sistem, jetru i bubrege, hronično trovanje dovodi do anemije i razaranja kostiju), hrom (utiče na nivo šećera u krvi), bakar (izaziva mučninu, povraćanje, bolove u stomaku, dijareju, bolove u mišićima, nenormalna mentalna stanja, glavobolju i smanjenje imunog odgovora), olovo (može štetno da utiče i ošteti mozak i bubrege), nikl (veoma toksičan metal, utiče na sluzokožu i respiratorni i digestivni sistem), cink (utiče na varenje, izaziva glavobolju, vrtoglavicu, umor, halucinacije), ksenobiotici, aromatični ugljovodonici, fenoli itd. Taloženjem ovih teških metala ili aktiviranjem raznih hemijskih procesa na deponijama može doći do zagađenja vazduha i voda. Proces je jednostavan. Nekontroisana procedna voda (vode koje se proceđuju iz tela deponije, a sastoje se od kiše, vode dospele sa strane ili vode nastale u samom telu deponije) sa smetlišta meša se sa površinskom vodom i podzemnim vodama i tako je kontaminira.

Ukoliko se u neporsrednoj blizini smetlišta, odnosno divlje deponije nalazi neko poljoprivredno zemljište ili neka voda (poput potoka ili reke) štetne čestice iz vazduha dopiru do tog zemljišta i zagađaju ga. Istovremeno, putem procedne vode, sve štetne materije prodiru u zemljište i rečne tokove. Korišćenjem takve vode za zalivanje dodatno se zagađuje poljoprivredno zemljište. Ako se žitarice, voće i povrće sa tih njiva i voćnjaka koriste u ishrani, štetne materije unećemo u organizam. Posledice po zdravlje nacije su nemerljive.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije