KO NE PLATI NA MOSTU, PLATIĆE NA ĆUPRIJI: Korona kriva za rupe u znanju - onlajn nastava napraviće trajne posledice

LJ. BEGENIŠIĆ

23. 02. 2022. u 09:00

ŠKOLOVANJE u pandemijskim uslovima, koje traje dve i po godine i tokom kojeg se nastava odvijala ili onlajn ili po kombinovanom modelu, ostaviće nesagledive posledice po znanje učenika, ali i po njihove radne navike.

КО НЕ ПЛАТИ НА МОСТУ, ПЛАТИЋЕ НА ЋУПРИЈИ: Корона крива за рупе у знању - онлајн настава направиће трајне последице

Foto N. Skenderija

Propuste u obrazovanju, ukoliko ne budu spremni da ih sami nadoknade, đaci će platiti na višim nivoima školovanja - osnovci kada pređu u srednju školu, a srednjoškolci na fakultetima.

Ovo poručuju nastavnici i pedagozi koji su imali prilike da se u praksi uvere koliko je na znanje đaka uticalo "izmeštanje" iz normalnog koloseka.

Da su rupe u znanju neminovne, govori i činjenica da su sadašnji maturanti gimnazija i srednjih stručnih škola normalnu nastavu pohađali - samo u prvom razredu. Isti slučaj je i sa osmacima koji su se tradicionalno školovali - samo u petom razredu. Zbog pandemije, u martu 2020. uvedena je onlajn nastava, pa su dobar deo časova đaci pratili od kuće.

- Dane u kojima nastavu slušaju onlajn deca doživljavaju kao slobodne dane, kao da nastave uopšte nema, što se veoma loše odražava i na sticanje znanja i na radne navike - kaže za naš list Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

- Mi dve i po godine nastavu držimo po principu kreni-stani, ne zna se ni kada će se ni kako držati časovi, kada će biti raspust, a kada kraj školske godine i ta konfuzija loše se odražava na sve u obrazovnom procesu - kaže Markov.

On upozorava da će se đaci koji su "preskakali" gradivo sa problemima suočiti na višim nivoima obrazovanja.

- Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji, tako da će propušteno gradivo morati da se nauči - naglašava Markov.

- Kako će taj problem biti prevaziđen, zavisi od pojedinca, jer profesori se neće vraćati na staro gradivo. Neki učenici će biti spremni da sami nadoknade propušteno, a oni koji ne budu spremni na to, odustajaće od studija.

Prema mišljenju profesorke Folozofskog fakulteta Dragice Pavlović Babić, pravi odgovor na pitanje - da li je i koliko ovakav način školovanja ostavio traga na znanje dece, može dati - mala matura.

- Međutim, završni ispit prošle godine nije nam odgovorio na ovo važno pitanje, jer su kriterijumi bili spušteni - ističe za "Novosti" profesorka Pavlović Babić.

- Odgovor prosvetnih vlasti na ovaj problem bio je smanjena težina završnog ispita, a to je veoma loša poruka, sa dugoročnim posledicama. Tako se problemi guraju pod tepih, umesto da se rešavaju.

Istovremeno, prosvetne vlasti kao dokaz da đaci ipak imaju znanje navode upravo rezultate poslednjeg završnog ispita, na kome su učenici u proseku pokazali bolje rezultate nego ranije.

Tako se u izveštaju Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja navodi da se prošla školska godina odvijala u posebnim uslovima koji su diktirali promenu organizacije nastave.

- Shodno tome, ispitni zadaci su prilagođeni, pa je moguće da je povećana prosečna uspešnost učenika mogla biti posledica drugih faktora, a ne nužno povećanja kvaliteta nastave - piše u izveštaju o završnom ispitu.

SVE VIŠE POSETA PSIHOLOGU

NASTAVA onlajn i na daljinu uticala je na pad motivisanosti kod učenika, njihovo zalaganje, na slabiju interakciju sa profesorima i vršnjacima, a posledice su sve veći broj učenika koji se samoinicijativno javljaju psihologu, uznemireni i zbunjeni izazovom sa kojim se prvi put susreću. Ovo je za Tanjug rekla psiholog Zemunske gimnazije Marija Talijan. Ona je ocenila da je diskontinuitet u radu doveo do porasta pritiska na učenike.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

STRES I PSIHOLOŠKE ZAMKE: Doktorka otkriva koje greške Srbi često prave tokom POSTA